1
Републичка
стручна
комисија
за
израду
и
имплементацију
водича
добре
клиничке
праксе
Министарство
здравља
Републике
Србије
НАЦИОНАЛНИ
ВОДИЧ
ДОБРЕ
КЛИНИЧКЕ
ПРАКСЕ
ЗА
ДИЈАГНОСТИКОВАЊЕ
И
ЛЕЧЕЊЕ
ОБОЉЕЊА
КАРОТИДНИХ
АРТЕРИЈА
2
Национални
водич
добре
клиничке
праксе
за
дијагностиковање
и
лечење
обољења
каротидних
артерија
Републичка
стручна
комисија
за
израду
и
имплементацију
водича
добре
клиничке
праксе
Министарство
здравља
Републике
Србије
Агенција
за
акредитацију
здравствених
установа
Србије
Издавач
:
Агенција
за
акредитацију
здравствених
установа
Србије
Уредник
:
Проф
.
др
Горан
Милашиновић
,
председник
Републичке
стручне
комисије
за
израду
и
имплементацију
водича
добре
клиничке
праксе
Лектор
:
Марија
Радовић
Техничка
припрема
и
штампа
:
Агенција
Формат
Београд
Тираж
: 1000
комада
4
Специјална
болница
за
психијатријске
болести
„
Др
Славољуб
Бакаловић
“,
Вршац
У
изради
водича
су
помогли
:
Проф
.
др
Јово
Колар
,
Мр
сц
.
мед
.
др
Сандра
Радак
,
Доц
.
др
Слободан
Цветковић
,
Проф
.
др
Драган
Сагић
,
Мр
сц
.
мед
.
др
Слободан
Танасковић
,
Доц
.
др
Илијас
Чинара
,
Мр
сц
.
мед
.
др
Дарио
Јоцић
,
Асс
.
др
Никола
Илић
,
Мр
сц
.
мед
.
др
Предраг
Гајин
,
Др
Вук
Сотировић
,
Др
Игор
Кончар
,
Мр
сц
.
мед
.
др
Предраг
Матић
,
Др
сц
.
мед
.
др
Анка
Митрашиновић
,
Доц
.
др
Мирослав
Марковић
,
Доц
.
др
Владан
Поповић
,
Мр
сц
.
мед
.
др
Игор
Банзић
,
Доц
.
др
Петар
Попов
,
Доц
.
др
Горан
Вучуревић
на
чему
им
се
срдачно
захваљујемо
.
Рецензенти
:
Проф
.
др
Јово
Колар
Институт
за
кардиоваскуларне
болести
„
Дедиње
“
Доц
.
др
Петар
Оташевић
Институт
за
кардиоваскуларне
болести
„
Дедиње
“
Асс
.
др
мед
.
сц
.
Драган
Ј
.
Милић
Клинички
Центар
Ниш
,
Клиника
за
васкуларну
хирургију
,
члан
Републичке
стручне
комисије
за
израду
и
имплементацију
водича
добре
клиничке
праксе
5
КЛАСИФИКАЦИЈА
ПРЕПОРУКА
Свака
препорука
дата
у
водичу
степенована
је
римским
бројевима
(I, II
а
, II
б
, III)
у
зависности
од
тога
који
ниво
доказа
је
послужио
за
класификацију
.
Ниво
доказа
А
Докази
из
мета
-
анализа
мултицентричних
,
добро
дизајнираних
контролисаних
студија
.
Рандомизиране
студије
са
ниским
лажно
позитивним
и
ниским
лажно
негативним
грешкама
(
висока
поузданост
студија
).
Б
Докази
из
најмање
једне
,
добро
дизајниране
експерименталне
студије
.
Рандомизиране
студије
са
високо
лажно
позитивним
и
/
или
негативним
грешкама
(
ниска
поузданост
студије
).
Евиденција
добијена
на
основу
бар
једног
теста
покушаја
и
грешке
.
Ц
Консензус
експерата
Степен
препоруке
I–
Постоје
докази
да
је
одређена
процедура
или
терапија
употребљива
или
корисна
.
II–
Стања
где
су
мишљења
и
докази
супротстављени
.
II
а
–
Процена
ставова
/
доказа
је
у
корист
употребљивости
.
II
б
–
Има
веома
мало
документоване
евиденције
о
овој
препоруци
.
III–
Постоје
докази
и
опште
мишљење
да
дата
препорука
није
применљива
,
а
у
неким
случајевима
би
могла
бити
и
штетна
.
√
Препорука
заснована
на
клиничком
искуству
групе
која
је
сачинила
водич
7
I.
Увод
Каротидна
болест
се
најчешће
манифестује
као
атеросклеротична
стеноза
каротидне
артерије
,
која
може
довести
до
исхемичког
можданог
удара
са
смртношћу
од
10%–30%
[1].
Пацијенти
који
су
преживели
мождани
удар
(
МУ
)
су
под
високим
годишњим
ризиком
од
поновних
исхемичних
догађаја
[2–4].
Пораст
броја
пацијената
старије
животне
доби
доприноси
већој
учесталости
онеспособљавајућих
неуролошких
дефицита
,
а
скоро
80%
ових
неуролошких
дефицита
могу
настати
без
упозорења
[2–4].
Ефикасност
каротидне
ендартеректомије
(
КАЕ
)
у
пацијената
са
стенозом
каротидне
бифуркације
показала
је
своје
место
у
превенцији
МУ
[5–8].
II.
Епидемиологија
МУ
представља
трећи
узрок
смртност
у
развијеним
земљама
,
одмах
после
болести
срца
и
малигних
болести
,
и
представља
важан
узрок
дуготрајне
инвалидности
. [9]
Популационе
студије
МУ
су
углавном
регионалне
,
тако
да
резултати
не
могу
бити
генерализовани
због
различитих
географских
варијација
.
Подаци
у
Србији
показују
да
је
од
укупног
броја
смртних
исхода
у
2003.
години
МУ
био
први
узрок
смрти
код
жена
(12,44%
мушкараца
и
чак
18,38%
жена
),
а
2002.
године
први
узрок
смрти
у
хоспиталним
условима
. [10]
Такође
,
у
првој
декади
двадесетог
века
је
примећен
значајан
тренд
пораста
броја
пацијената
са
каротидном
болешћу
,
поготово
међу
пацијентима
који
су
млађи
од
50
година
,
што
се
може
описати
значајном
присутношћу
фактора
ризика
међу
популацијом
у
Србији
. [11]
III.
Дијагностика
Дуплекс
ултрасонографија
каротидних
артерија
Дуплекс
ултрасонографија
представља
методу
којом
се
може
вршити
преглед
магистралних
крвних
судова
врата
уз
мерење
брзина
протока
крви
кроз
њих
.
Дуплекс
сонографија
комбинује
дводимензијални
приказ
крвног
суда
са
анализом
протока
крви
применом
Доплеровог
принципа
.
Сама
метода
не
мери
директно
дијаметар
крвног
суда
,
већ
брзина
проток
крви
кроз
крвни
суд
служи
као
индикатор
степена
стенозе
.
Ултрасонографско
испитивање
каротидних
артерија
представља
неинвазивну
,
поуздану
,
прецизну
и
релативно
јефтину
методу
. [12–15]
Сензитивност
и
специфичност
методе
при
детекцији
стенозе
каротидних
артерија
>70%
је
85%–90%,
у
поређењу
са
конвенционалном
артериографијом
. [16, 17]
Развијено
је
неколико
схема
уз
помоћ
којих
се
процењује
степен
стенозе
каротидних
артерија
.
Поређењем
највеће
брзине
протока
крви
кроз
унутрашњу
каротидну
артерију
(ACI)
и
највеће
брзине
протока
кроз
заједничку
каротидну
артерију
(ACC)
добија
се
најбољи
ангиографски
приказ
степена
стенозе
.
Ултрасонографски
се
најчешће
дефинишу
две
категорије
степена
стенозе
каротидних
артерија
:
прва
;
стеноза
од
50%
до
69%
која
означава
преломну
тачку
од
које
брзине
протока
крви
убрзано
расту
изнад
нормале
;
друга
представља
степен
стенозе
од
70%
до
Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.
