ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ
ОДСЕК ПЕДАГОГИЈА
НАЦИОНАЛНО И ГЛОБАЛНО ВАСПИТАЊЕ И ОБРАЗОВАЊЕ УЧЕНИКА
(СЕМИНАРСКИ РАД ИЗ ТЕОРИЈЕ ВАСПИТАЊА)
Ментор: Студент :
0
Садржај
Увод
2
1.Извор глобализације и национално образовање
4
2.Национални погледи на васпитање
6
3.Глобално васпитање-образовање
8
4.Висока уметност као особеност српског идентитета
9
5.Дивљи морал
10
6.Образовање путем глобализације насупрот национализацији
11
7.Интелектуални егзодус и лов на таленте: пример Србије
12
7.1.Узроци и последице „одлива мозгова“ из Србије
13
7.2Шта се може учинити?
14
8.Гледишта појединих професора на глобализацију
15
Закључна разматрања
17
Литература
18
1
1.Извор глобализације и национално образовање
Познати стручњак за питања глобализације, Ентони Гиденс каже: "Глобализација
се тако може дефинисати као интензификација друштвених односа на светском плану,
која повезује удаљена места на такав начин да локална збивања уобличавају догађаји
који су се одиграли километрима далеко та обрнуто вица-верса.(Гиденс, 1998, 69стр.)
Сматра се да постоји бар прећутна сагласност да је глобализација главна тенденција
савремене историје света. Исто тако, те сагласности не мањка ни у погледу 'подручја'
која се глобализују. У првом плану су време и простор, људско време живота и простор
живота. Односно, њихово ново поимање и нов начин њиховог 'коришћења'. Посреди је
укидање просторне и временске удаљености и установљавање 'организоване
истовремености' и 'организоване једнопросторности' за све људе и за цео глобус. Реч је о
убрзаном, чак муњевитом повезивању свакога са свима, свега са свачим, о 'учествовању'
свих у свему, тако да се о свету живота, односно историје говори већ као о једном свету.
На питање шта је аутентични смисао глобализације, аутор одговара :
Ако се глобализација свих подручја света живота одвија под знаком 'једнако' и
нивелисања, онда је несумњиво реч о негативном феномену. Ако би сс пак ова
тенденција проводила у знаку успостављања целине као 'мноштва без јединства', онда би
се уз термин глобализација могао примишљати позитиван предзнак. Међутим, аргументи
говоре да је у већој мери на делу глобализација као нивелисање, и тај њен изопачени вид
добио је посебно име: глобализам.
Изазови, дакле: и позитивни и негативни овог феномена рашчлањују се и анализирају
у овом раду с обзиром на неколика подручја на којима се глобализација може ближе
одредити као универзализација: на подручју друштвеном, на подручју људских права, на
политичком и подручју културе, на подручју образовања. Кључно је, у свему томе,
питање, како и где бива конституисано оно универзално и ко има да буде његов
протагониста. Да ли њега кроји и спроводи некаква виша а приори 'дата' инстанца, или се
3
до његове садржине и путева и начина остваривања стиже 'одоздо', кроз разумну и
равноправну сарадњу мноштва посебности у обличју националних држава, политика,
култура, духовности...
На примјеру Гетсовог концепта 'светске књижевности' аутор показује да се до ње
стиже, да она постаје и постоји само узајамним поређењем и слободним усвајањем дела
посебних националних књижевности. Иста 'формула' мора важити и за национално
образовање, односно за образовање у хуманистичким и духовним дисциплинама.
Насупрот томе, образовање у природнонаучним и математичким дисциплинама не треба
бранити од једне могуће европске стандардизације и, даље, глобализације. ( Буха, 2000,
стр.75-99 )
2.Национални погледи на васпитање
У борби за право и здраво васпитање деце треба радити тако да сви лепи предмети
који први буде дечији дух, који у њему изазивају гануће, усхићење, дивљење, осећање
лепоте, осећање части, радозналост, великодушност, жудњу за подвизима, вољу за
квалитетом - буду национални, односно, код нас Срба - национално српски.
И даље: да се деца моле и размишљају српским речима како би осетила у себи крв и
дух својих Српских Предака и прихватила љубављу и вољом целокупну историју, судбину,
пут и мисију свога народа, да би се њихова душа одазвала трепетом и ганућем на дела и
речи србских светитеља, јунака, генија и вођа. Добивши у предшколском узрасту такав
духовни набој, и имајући у својој породици живо огњиште таквих расположења, српска ће
се деца - ма где била - развити у праве и истинске Србе и Српкиње.
4
