Visoka zdravstvena škola strukovnih studija u Beogradu
Seminarski rad iz fiziologije
Tema: Nadbubrežna žlezda
Mentori: Student:
Prof. dr sci.med. Ljiljana Šćepanović
Prof. dr sci.med. Dušan Mitrović
Osnovne strukovne studije
Novembar, 2012
Nadbubrežna žlezda
U svakom organizmu postoje po dve nadbubrežne žlezde (adrenale
žlezde). Svaka od njih se nalazi na vrhu svakog bubrega zbog čega
se ove žlezde nazivaju nabubrežne žlezde. Svaka adrenalna žlezda
se sastoji iz dva dela: unutrašnji koji predstavlja medulu i
spoljašnji deo koji predstavlja adrenalni korteks. Hormoni koji se
luče iz ovih odvojenih delova predstavljaju hormone sa izrazito
različitim funkcijama.
Mada po veličini male, ove žlezde su neophodne za život. Na
poprečnom preseku se uočavaju srž i kora. Ove strukture su
različitog embrionalnog porekla i imaju različite funkcije. Koru
čine tri zone, i to: zona glomerulosa (kuboidalne ćelije grupisane u
ovoidne formacije), zona fasciculata (ćelije poređane u trake) i
zona reticularis (ćelijske trake formiraju mrežu).Ćelije srži su
neuroektodermalnog porekla, predstavljaju postsinaptičke neurone
simpatikusa, koji su izgubili svoje aksonei tako izgubili sposobnost
propagacije akcijskog potencijala, ali su pripremili ulogu
endokrinih ćelija. U svojoj citoplazmi sadrže sekretorne granule
koje se mogu videti kada se oksidišu, pa se zato zovu hromafile ili
feohromne ćelije.
1
