pripremili ulogu endokrinih ćelija. U svojoj citoplazmi sadrže
sekretorne granule koje se mogu videti kada se oksidišu, pa se zato
zovu hromafile ili feohromne ćelije.

2. Srž nadbubrele žlezde

Srž nadbubrežne žlezde predstavlja deo simpatikusa i

funkcija joj zavisi od aktivnosti simpatičkog nervnog sistema. Za
razliku od drugih delova simpatikusa, srž nadbubrežne žlezde sadrži
enzim N-metiltransferazu koji pretvara noradrenalin u adrenalin,
tako da oko 80 % sekrecije ove žlezde predstavlja adrenalin,  a oko
20% noradrenalin. Aktivnost ovog enzima specifično povećava
kortizol,   hormon   kore   nadbubrežne   žlezde.   Pored   adenalina   i
noradenalina,   srž   sekretuje   i   enkefaline,   dinorfin,   neurotenzin,
somatostatin i supstancu P.

Hormoni srži nadbubrežne žlezde se sekretuju kao odgovor na

aktivnost presinaptičkih simpatičkih nervnih vlakana. Stimulusi koji
dovode do povećanja sekrecije ovih hormona su sledeći: uzbuđenje,
strah, hipoglikemija, bolne senzacije, trauma, ekstremna hladnoća i
toplota, hemoragija i gubitak telesnih tečnosti, asfiksija i hipoksija,
teški fizički rad i hipotenzija. Ovi „stres” stimulusi povećavaju i