FAKULTET ZA POSLOVNE
STUDIJE I PRAVO
SEMINARSKI RAD
PREDMET: MEDJUNARODNO JAVNO PRAVO
Tema:
Nadležnost Međunarodnog suda pravde
Profesor: Student:
S A D R Z A J
UVOD…………………………………………………………………………………………
1. MEDJUNARODNI SUD PRAVDE
- Opste napomene ………………………………………………………………………
2. MEDJUNARODNA SUDSKA NADLEZNOST …………………………….......
3. NADLEZNOST MEDJUNARODNOG SUDA PRAVDE ……………………….
4. PARNICNA NADLEZNOST MEDJUNARODNOG SUDA PRAVDE ……..
4.1. Stranacka sposobnost …………………………………………………………….
4.2. Pristup Sudu …………………………………………………………………………
4.3. Zasnivanje nadleznosti ……………………………………………………………
I Izricito zasnivanje nadleznosti ………………………………………………………
II Precutno zasnivanje nadleznosti …………………………………………………
4.4. Oblici nadleznosti …………………………………………………………………
4.5. Nadleznost Suda u odnosu na trece zemlje ……………………………
5.SAVETODAVNA NADLEZNOST MEDJUNARODNOG SUDA PRAVDE …
ZAKLJUCAK ………………………………………………………………………………………
LITERATURA ……………………………………………………………………………………
sudski organ, dok formalno gledano on je jedan od glavnih organa Ujedinjenih
nacija
2
. Iz tih razloga Međunarodni sud pravde se određuje kao glavni sudski
organ Ujedinjenih nacija
3
, koji svoje odluke donosi na osnovu međunarodnog
prava kakvo je ono u vrijeme donošenja odluke
4
. Osnovan je 1946. godine
Poveljom Ujedinjenih nacija i Statutom, koji je ujedno i sastavni deo Povelje. Ipak,
u suštini, Međunarodni sud pravde jeste produžetak Stalnog suda međunarodne
pravde, osnovanog posebnim međunarodnim ugovorom 1921. godine, na osnovu
Pakta Društva naroda. Statut Međunarodnog suda pravde jeste recepcija Statuta
Stalnog suda međunarodne pravde, uz minimalne izmene. Takođe, sadašnji sud je
od predhodnog preuzeo i jurisprudenciju, pravila postupka i drugo
5
Sastav suda, izbor sudija i položaj sudija
– Statutom Suda određeno je da je Sud
skup nezavisnih sudija
6
. Sudijski kolegijum se sastoji od 15 sudija, s tim
1
M. Kreća, Međunarodno javno pravo, Beograd 2009. Str. 526.
2
Član 7. Povelje Ujedinjenih nacija
3
Član 92. Povelje Ujedinjenih nacija
4
M. N. Shaw, Sir R. Jennings, International law, Cambridge, str. 966.
5
M. Kreća, op. cit. str. 526.
6
Član 2. Statuta
da u njemu ne može da bude više od jednog državljanina iste države
7
. Sudije se
biraju apsolutnom većinom glasova, od strane Generalne skupštine i Saveta
bezbednosti sa liste koju sačinjava Generalni sekretar, na osnovu predloga
nacionalnih grupa Stalnog arbitražnog suda. Prilikom izbora sudija vodi se računa
o ispunjenosti uslova subjektivne i objektivne prirode. Subjektivni uslovi
podrazumijevaju da se sudije biraju bez obzira na njihovo državljanstvo, između
osoba najvišeg moralnog ugleda koje ispunjavaju uslove za obavljanje najviših
sudskih funkcija u svojoj zemlji ili su priznati stručnjaci međunarodnog prava. Kao
što se vidi, subjektivni uslovi se odnose na moralna svojstva i stručnost sudija
8
.
Objektivni uslov se odnosi na to da će se izbor izvršiti na način da u Sudu budu
zastupljeni najvažniji oblici civilizacije i glavni pravni sistemi svijeta. Mandat sudija
traje 9 godina, uz mogućnost reizbora. U cilju obezbeđivanja kontinuiteta u radu
Suda, vrši se izbor trećine članova Suda na svake 3 godine. Postupak izbora
detaljnije je regulisan Statutom suda
9
. Sudije ne mogu obavljati nikakve političke
ili upravne funkcije niti se mogu prihvatiti nekoga drugog zaposlenja profesionalne
prirode. Takođe, sudije ne mogu ni u kojem predmetu delovati kao agenti,
savetnici ili advokati niti mogu sudelovati u rešavanju nijednoga predmeta u kome
su pre sudelovali kao agenti, savetnici ili advokati jedne od stranaka, kao Članovi
nacionalnog ili Međunarodnog suda, anketne komisije, ili u bilo kojem drugom
svojstvu. U slučaju sumnje odlučuje Sud
10
. U vršenju sudskih funkcija, sudije
uživaju diplomatske privilegije i imunitet
11
koji odgovaraju diplomatskim
privilegijama i imunitetima šefova diplomatskih misija. Kao još jedna mjera
obezbeđenja nezavisnosti sudija Statutom je određeno da sudije ne mogu biti
7
Član 3. Statuta
8
R. Etinski, Međunarodno javno pravo, Novi Sad 2007., str. 222.
9
Članovi 4.-15. Statuta
10
Članovi 16. i 17. Statuta
11
Član 19. Statuta
razrešene svoje dužnosti, osim ako su po jednoglasnom mišljenju ostalih sudija
prestali ispunjavati tražene uslove
12
Organizacija Suda
– Sedište Suda je u Hagu, mada Sud može zasedati i obavljati
svoju delatnost i na drugom mestu ako je to potrebno
13
. Sud ima predsednika i
potpredsednika, koji se biraju iz reda sudija na 3 godine, uz mogućnost reizbora
14
.
Predsednik predsedava sednicama Suda, te uz pomoć sekretara organizuje njegov
rad. Ukoliko je predsednik državljanin jedne od stranaka koja se pojavljuje pred
2. MEĐUNARODNA SUDSKA NADLEŽNOST
Pojam nadležnost označava ovlašćenje nekog subjekta da odlučuje u određenoj
stvari, da odlučuje o određenom pitanju. Sam pojam nadležnost upotrebljava se u
različitim postupcima (sudskim – krivični i građanski postupci, upravnim
postupcima, itd.). Kako je tema ovog rada nadležnost jednog suda, termin
nadležnost upotrebljavaće se u smislu sudske nadležnosti, koja predstavlja
ovlašćenje suda da postupa u određenoj pravnoj stavri. Pojam sudska nadležnost
oslikava samo osnovnu karakterisktiku nadležnosti sudova (ovlašćenje da sud
postupa u određenoj pravnoj stvari), ali ostale karakteristike nadležnosti zavise od
samog sudskog postupka i načina na koji je nadležnost u njemu regulisana.
Drugim rečima, za različite sudske postupke važe različita pravila o nadležnosti,
što znači da nadležnost u jednom postupku ne odgovara u potpunosti nadležnosti
u drugom postupku po svojim karakteristikama. Stoga, da bi se ustanovile
karakteristike nadležnosti u određenim sudskim postupcima, mora se poći od
pravila koja regulišu taj postupak. Različitost karakteristika nadležnosti ogleda se u
načinu zasnivanja, vrstama i obimu nadležnosti. Za nas je ovde bitno da
napravimo razliku između sudske nadležnosti u unutrašnjem pravu I
međunarodne sudske nadležnosti, dakle, nadležnosti na polju međunarodnog
prava, s obzirom da govorimo o nadležnosti jednog međunarodnog suda. Prva
razlika ogleda se u zasnivanja nadležnosti suda.
19
U unutrašnjem pravu nadležnost
suda ustanovljava zakonodavac, donošenjem zakonskih pravila na osnovu kojih se
određuju merila za zasnivanje nadležnosti određenih sudova (vrsta pravne stvari
za stvarnu nadležnost; mesto prebilvalište za mjesnu nadležnost;itd). Dakle, u
unutrašnjem pravna nadležnost suda (a i osnivanje sudova) određuje država, jer
to pravo jeste atribut njenog suvereniteta. S druge
19 S. Rosenne, The law and practice of the International Court of Justice, Martinus Nijhoff
Publishers 1985., str. 296.
