NADLEŽNOST POLICIJE U PREVENCIJI KRIMINALA
Sprečavanje krivičnih dela predstavlja jednu od najvažnijih funkcija policije. Svoju aktivnost
pripadnici policije ostvaruju kroz prevenciju i represiju odnosno, sprečavanje i suzbijanje
kriminala. Sprečavanje kriminala obuhvata veliki broj poslova i zadataka cijim obavljanjem
pripadnici policije ostvaruju bezbednost drzave i gradjana.
Prema članu 5. važeceg Zakona o ministarstvima Republike Srbije iz 2008. godine, Ministarstvo
unutrašnjih poslova obavlja poslove državne uprave koji se odnose na: zaštitu života, lične i
imovinske bezbednosti građana, sprečavanje i otkrivanje krivičnih dela i pronalaženje i hvatanje
učinilaca krivičnih dela i njihovo privođenje nadležnim organima, održavanje javnog reda i mira,
pružanje pomoći u slučaju opasnosti, obezbeđivanje zborova i drugih okupljanja građana,
obezbeđivanje određenih ličnosti i objekata uključujući i strana diplomatska i konzulna
predstavništva na teritoriji Republike Srbije, bezbednost, regulisanje i kontrolu saobraćaja na
putevima, bezbednost državne granice i kontrolu prelaska granice i kretanja i boravka u
graničnom pojasu, boravak stranaca, promet i prevoz oružja, municije, eksplozivnih i drugih
opasnih materija, ispitivanje ručnog vatrenog oružja, naprava i municije, zastitu od požara,
državljanstvo, jedinstveni matični broj, prebivalište i boravište građana, lične karte, putne
isprave, međunarodnu pomoć i druge oblike međunarodne saradnje u oblasti unutrašnjih
poslova, uključujući i readmisiju, ilegalne migracije, azil, obučavanje kadrova, upravno rešavanje
u drugostepenom postupku po osnovu propisa o ozbeglicama, kao i druge poslove određene
zakonom.
Veliki broj ovih poslova u manjoj ili većoj meri Ima značaj za prevenciju kriminala. S obzirom na
značaj koji imaju za sprečavanje krivičnih dela, ovi poslovi mogu da se razvrstaju kao:
1. Sprečavanje krivičnih dela
2. Otkrivanje krivičnih dela, pronalaženje i hvatanje učinilaca i njihovo privođenje
nadležnih organa
3. Poslovi prevencije i represije prekršaja protiv javnog reda i mira
4. Poslovi obezbeđenja
5. Poslovi kontrole kretanja lica
6. Poslovi nadzora nad opasnim sredstvima
7. Poslovi u vezi sa evidencijom lica
Preventivne mere koje policija preduzima prilikom obavljanja poslova prevencije i represije su
osmatranje, legitimisanje lica sa sumnjivim ponašanjem, korišćenje detektora i posebno
dresiranih pasa za otkrivanje eksploziva, kontrola vozila i vozača, regulisanje saobraćaja,
posebne mere za obezbeđivanje određenih ličnosti i mnoge druge. Pripadnici policije se u svom
radu rukovode određenim zakonima prema čijim smernicama postupaju u sprovođenju svojih
preventivnih delatnosti. U slučaju prevencije krivičnih dela koja se odnose na opasna sredstva
( oružje, municija, eksplozivne materije... ) pripadnici policije sprovode svoj rad u skladu sa
Zakonom o zaštiti od požara.
KRIMINALISTIČO – PREVENTIVNA DELATNOST
Kriminalistika kao nauka o tehnici, taktici i metodici istraživanja i sprečavanja krivičnih dela, u
uskoj je povezanosti sa prevencijom i svoju saradnju ostvaruju kroz kriminalističko –
preventivnu delatnost. Ova delatnost usmerena je na pronalasku novih, razvoju i primeni
postojećih kriminalističkih metoda i sredstva s ciljem sprečavanja krivičnih dela. Preventivna
delatnost teži da ne dođe do društveno opasnih stanja i dela kroz aktivnosti neposredne
prevencije ( skup mera u odnosu na stadijum koji predhodi izvršenju krivičnih dela i u odnosu na
sve stadijume krivičnih dela) i aktivnosti posredne kriminalističke prevencije kojom se vrši
presecanje situacija prilika i stanja koja dovode do ugrožavanja javne sigurnosti ( ukoliko ne
postoji mogućnost da se takvo stanje prekine, onda se vrši stalna kontrola uz toleranciju
nastalih situacija ). Upraktičnom organu unutrašnjih poslova kriminalistička prevencija se
najpotpunije realizuje u sistemu kriminalističke kontrole.
Kriminalistička kontrola predstavlja delatnost organizovanog nadziranja kriminogenih sredina,
objekata i događaja u njima, odnosno lica sklonih kriminalnom i devijantnom ponašanju koje se
preduzima kod postojanja osnova sumnje opšteg značenja u odnosu na kriminal kao masovnu
pojavu. Kriminalistička kontrola se razlikuje od kriminalističke obrade koje se preduzima u
slučaju postojanja osnova sumnje da je učinjeno ili se priprema konkretno krivično delo.
Kriminalistička kontrola se realizuje kroz prepoznavanje registrovanje, nadziranje, analizu i
predunapređenje širenje pojava koje sadrže pojačene rizike za kriminalno delovanje pojedinaca
i grupa, kao i kroz otkrivanje, evidentiranje i nadziranje objekta u kojima se manifestuju takve
pojave, odnosno ponašanje lica. Oblici kriminalističke kontrole mogu biti objektni, linijski i
teritorijalni i mogu biti usmereni ka licima, prostoru, objektima i kriminalnim problemima.
OBLICI SPROVOĐENJA KRIMINALISTIČKE KONTROLE
POZORNIČKA I PATROLNA DELATNOST NA BEZBEDONOSNOM SEKTORU – Bezbedonosni sektor
je deo područja policijske stanice koji obuhvata teritoriju jedne ili više mesnih zajednica i
predstavlja celinu u bezbedonosnom i prirodno – geografskom smislu. U okviru područja
bezbednosti sektora određuju se granice pozorničkih i patrolnih rejona. Na pozorničkom rejonu
jedan pripadnik policije obavlja pozorničku delatnost peške, dok na patrolnom rejonu dva ili
više pripadnika policije obavljaju patrolnu delatnost peške ili vozilima. Na bezbedonosnom
sektoru veoma je značajno ostvariti saradnju sa građanima, njihovim udruženjima, vaspitno
