1
Надлежност судова у Кривичном процесном праву
Увод
Судска власт припада судовима као самосталим органима државне власи које
штите слободе и права грађана, као и законом утврђена права и интересе правних
субјеката и обезбеђују уставност и законитост.
Судска власт је самостална од законодавне и извршне власти и она припада
судовима опште надлежности и судовима посебне надлежности. Вршење судске власти у
кривичним стварима подразумева право истраживања, расправљања и пресуђивања,
укључујући и право изрицања кривичних санкција кривично одговорним лициман која су
починила кривично дело. Код нас не постоје посебни кривични судови, који би вршиле
само судску функцију у кривичним стварима већ је суд јединствен и суди за све ствари
које по закону спадају у судску надлежност ( кривичне, парничне и друге). Судије се не
бирају за одређену врсту суђења, већ за суд, а које ће ствари судити зависи од од интерног
распореда у суду. Суд се састоји од судије појединаца или од већа коме припада различита
функционална надлежност у конкретном поступку.Судије и веће за исту врсту спорова
чине судско одељење, које не суди у појединим кривичним предметима у том саставу, већ
то чине његове судије, а одељење као такво врши друге послове предвиђене законом и
судским пословником.
Судови опште надлежности су основни судови, виши судови, Апелациони судови и
Врховни касациони суд Србије.
Посебни судови су привредни судови, Привредни апелациони суд, Прекршајни суд,
Виши прекршајни суд и Управни суд.
Основни и виши судови суде у првом степену за кривична дела из своје стварне
надлежности, а Апелациони су одлучује по жалбама против одлука првост годинеепених
судова. Најновији закон о изменама и допунама Закона о уређењу судова из марта 2003 и
2008 године предвиђа формирање више тих судова са седиштем у Београду, Нишу,
Крагујевцу и Нвом Саду. Осим наведених апелационих судова чији је рад почео 2010.
године у Вишем суду у Београду постоји посебно одељење за организовани криминал и
посебно одељење за ратне злочине
2
Надлежност судова у Кривичном процесном праву
1. Појам и врсте надлежности
Сама чињеница да постоји више врсте судова, намеће потребу да између их постоји
подела послова, тј. да се разграничи њихова активност како би се знало који ће суд
поступити по конкретном кривичном предмету. Судска надлежност није једна већ постоји
више врста надлежности јер постоје различити критеријуми којима се одређује право и
дужности суда да поступа.
1
Пре свега надлежност се одређује према природи и тежини
кривичног дела очему се расправља. Овај вид надлежности назива се стварна надлежност.
Како постоје више судова истог ранга, односно исте дистанце које су правно надлежне да
поступају по одређеним кривичним делима, теба разлучити који је од тих судова стварно
надлежан да поступа по одређеном предмету. Ово ограничење се остварује према другом
критеријуму, односно према месту извршење криичног дела или места пребивалишта
окривљеног или места седишта суда и овај вид надлежности назива се месна надлежност.
Поред поменутом по једном кривчном предмету не поступа само један суд, већ у
одређеним стадијумима поступају различити судови, зависно од фазе поступка. Тако један
су подтупа у првом степену, други суд поступа у другом, а тећи у трећем степену. Ови
судови су надлежни само да поступају у одређеној фази поступка, према својој функцији
коју имају, и отуда се ова надлежност назива функционална надлежност.
1.1. Стварна надлежност
Стварна надлежност представља права и дужности једног кривичног суда да води
кривични поступак у односу на одређену кривичну ствар и донесе одлуку у односу на њу
с обзиром на тежину кривичног дела које је предмет кривичног поступка. Стварна
надлежност се не утврђује Законом о кривичном поступку већ другим законима, а пре
свега, Законом о уређењу судова. Стварна надлежност се може поделити на 1) стварни
надлежност првостепеног суда, 2) стварну надлежност кривицнх судова у другом степену,
3) стварну надлежност Врховног касационог суда.
1
Петар Станојевћ, Чедомир Стевановић, Кривично процесно право , четврто измењено и
допуњено издање, 2011. стр. 69.
4
Надлежност судова у Кривичном процесном праву
Врховни Касациони суд решава о захтеву за заштиту законитости. Он такође
одлучује и о сукобу надлежности између судова, ако за одлучивање није надлежан други
суд и о надлежности судова ради чакшег вођења поступка или дргих важних разлога.
1.1.1. Састав суда- Судско веће и судија појединац
Правило је да се суђење одвија пред судом у зборном саставу. У првом степену суд
суди увећу осим кад асе ради о кривичним делима које спадају у надлежност судије
појединца, и то су дела ѕа за које је прописана новчана казна и казна затвора до осам
година.
3
Суд суди у већу чији је бројчани састав утврђен зависно од тежине и вредности
кривичног дела. У првом степену постоје тројна и петорна већа и она су у квалитативном
смислу, увек у мешовитом саставу сачињена како од судија професионалаца тако и од
судија поротника осим када се ради о већима пред којима се одвијају суђења за кривична
дела која спадају у делокруг тужилаштва посебне надлежности.
Тројно веће се у првом степену састоји од једног судије и двоје судије поротника за
кривична дела за која је преписана казна затора преко осам година, а до двадесет година.
4
Далеко највећи број кривичних делану погледу којих се води општи кривични поступак
спада у ову категорију. То значи да се у погледу само најтежих кривичних дела у односу
на која је прописана тзв. Капитална кривична санкција (замена за некадашњу смртн казну)
суђење се одвија пред петорним већем, сачињено од двоје судија и три судије поротника
за кривична дела за која је прописна казна затвора од 30 до 40 година. Увек када се
формира веће које је у квалитативном смислу мешовито, тако што га чине како судије
професионалци тако и судије поротници њега одликују две битне карактеристике: 1)
бројно доминирају судије поротници у односу на судије професионалце 2) један код
тројног већа и 3-2 код петорног већа 3) председник је увек судија професионалац.
Када се првостепени поступак води за кривична дела у погледу којих је посебним
законом одређено да поступа јавно тужичаштво посебне надлежности, суди судско веће
састављено суди веће састављено од троје судија,који су судије професионалци. У другом
степену суди увек суд у већу које чини искључиво судије професионалци. Бројчани састав
већа је уређен слично као и у првом степену тј. према идентичном критеријуму везано за
тежину и врсту кривичног дела који је предмет поступка.
3
Милан Шкулић, Кривично процесно право, седмо измењено и допуњено издање, Београд 20014.
стр. 92.
4
Закон о кривичном поступку
("Sl. glasnik RS", br. 72/2011, 101/2011, 121/2012, 32/2013, 45/2013 i
55/2014, члан 21.
