Универзитет у Приштини
Правни факултет
Косовска Митровица
С Е М И Н А Р С К И Р А Д
Предмет: Уставно судство
Тема: Надлежност Уставног суда Србије
Ментор: Студент:
Проф. др Бојан Бојанић Кошанин Тијана
Косовска Митровица, јануар 2021
САДРЖАЈ
1. Увод......................................................................................................3
2. Састав и организација суда.... ........................................................5
3. Надлежност Уставног суда..............................................................6
4. Нормативна контрола права............. ............................................7
3.1.Апстрактна нормативна контрола........ ..............................8
3.1.2. Превентивна контрола уставности закона....................10
3.1.3. Конкрентна (инцидентна) контрола уставности..........11
5. Решавање сукоба надлежности....................................................12
6. Решавање изборних спорова.........................................................13
7. Одлучивање о Уставним жалбама...............................................14
8. Одлучивање о постојању повреде Устава од стране
председника Републике..................................................................16
9. Одлучивање о жалбама судија и јавних тужилаца..................16
10.Заштита територијалне аутономије и локалне самоуправе...17
11.Закључак...........................................................................................20
12.
Литература.......................................................................................21
2
мaњинских прaвa и слoбoдa зajaмчeних Устaвoм, чиje су oдлукe „кoнaчнe, извршнe
и oпштeoбaвeзнe“. Иaкo сe зaштитoм устaвнoсти и зaкoнитoсти у суштини штитe и
људскa прaвa и слoбoдe, Устaвoм je пoтeнцирaнa двoструкa прирoдa Устaвнoг судa,
кao „зaштитникa Устaвa и зaкoнa“ и кao „зaштитникa људских и мaњинских прaвa
и слoбoдa“. Слeдствeнo тaквoj улoзи Устaвнoг судa, извршeнe су и знaчajнe
прoмeнe у пoглeду нaдлeжнoсти Судa и нaчинa нa кojи сe тe нaдлeжнoсти
oствaруjу, aли и у пoглeду сaстaвa Судa и прaвнoг пoлoжaja њeгoвих судиja
4
Састав и организација суда
Састав уставног суда и избор судија је прецизно дефинисан уставом, а сама
процедура избора судија је таква да обезбјеђује независност и непристрасност
уставносудске функције. Такође, и сама надлежност уставног суда је јасно
одређена уставом и уставни суд свакако мора пазити да не прекорачи уставне
надлежности. Данас је оправданост уставносудског дјеловања неупитна. Тако су
уставни судови успјели да се својом „примереном уздржљивошћу“ и „својом
оданошћу важећем уставу као мерилу свог деловања“ изборе за позицију
непикосновеног чувара устава у демократским државама.
позиција уставног суда на граници између права и политике и да његове одлуке
имају не само правне него и политичке посљедице, „уставносудски орган нема
задатак да попуњава политички простор својим одлукама, већ да га препусти
органима који воде државу.
Уставни суд чини 15 судија који се бирају и именују на девет година. Пет
судија Уставног суда бира Народна скупштина Републике Србије, пет
именује председник Републике Србије, а пет општа седница Врховног касационог
Народна скупштина бира пет судија Уставног суда између 10 кандидата које
предложи председник Републике, председник Републике именује пет судија
Уставног суда између 10 кандидата које предложи Народна скупштина, а општа
седница Врховног касационог суда именује пет судија између 10 кандидата које на
заједничкој седници предложе Високи савет судства и Државно веће тужилаца.
Са сваке од предложених листа кандидата један од изабраних кандидата
мора бити са територије аутономних покрајина. Судија Уставног суда се бира и
именује међу истакнутим правницима са најмање 40 година живота и 15 година
искуства у правној струци. Једно лице може бити бирано или именовано за судију
Д. Стојановић, О. Вучић, „Домашај уставносудског испитивања одлука редовних судова у поступку
одлучивања о уставним жалбама грађана“, Правни живот, 14/2009, Београд, стр. 879-880
С. Орловић, „Политички капацитет уставног судства“, Журнал за криминалистику и право, Београд
2013, стр. 75
5
удружeњa грaђaнa и вeрских зajeдницa; 9) спoрoви o пoстojaњу пoврeдe Устaвa у
пoступку зa рaзрeшeњe прeдсeдникa Рeпубликe; 10) спoрoви пo устaвнoj жaлби; 11)
спoрoви пo другим жaлбaмa утврђeним Устaвoм.
У oвoм рaду oсврнућeмo сe сaмo
нa устaвнa рeшeњa кojимa су увeдeнe нoвe нaдлeжнoсти Судa или нa oнa кoja
свeдoчe o oсoбeнoстимa устaвнoг судoвaњa у Србиjи.
Нормативна контрола права
Нормативна контрола, је основна примарна надлежност Уставног суда. Као
и до сада,она обухвата контролу уставности права – контролу уставности закона и
свих других општих правних аката у правном поретку Републике Србије, а потом и
контролу законитости свих општих аката нижих од закона. Та функција Суда и
даље је
diferentia specifica
уставног судства у односу на друге судове. Кад врши ту
функцију Уставни суд није суд који суди правним и физичким лицима, него
“законима и другим општим правним актима” којима се повређује Устав.
У оквиру номративне контроле права Уставни суд оцењује како уставност,
тако и законитост нормативних аката, али је Уставу и закону, као мерилима
контроле, сам Устав додао општеприхваћена правила међународног права и
потврђене међународне уговоре.
Поред класичне репресивне или накнадне контроле ( a posteriori), која се примењује
након ступања на снагу нормативног акта, дакле, када су његове норме већ постале
део важећег права, сада постоји претходна или превентивна (a priori) контрола
уставности. Ова контрола је применљива у два случаја: прво, у односу на законе,
који су изгласани, али нису проглашени,и друго, у односу на одлуке аутономне
Члан 167. Устава Републике Србије
Стојановић Д., ( 2016) op. cit., стр. 51
7
Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.
