УПУТСТВО

ЗА ПРИПРЕМУ СЕМИНАРСКИХ РАДОВА

ГАШЕЊЕ ПОЖАРА НАДЗЕМНИХ РЕЗЕРВОАРА

Саша Рек

ВИСОКА ТЕХНИЧКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА, НОВИ САД,

Школска 1 , тел.021-4892-500 и 021-4892-515

Резиме : Овај семинарски рад садржи опште знање о резервоарима, надземним резервоарима и начинима
гашења пожара надземних.

КЉУЧНЕ РЕЧИ: ПОЖАР, ГАШЕЊЕ, РЕЗЕРВОАР.

1. УВОД

За   потребе   ускладиштавања   великих   количина
погонских материјалa, неопходних за снабдевање
техничких   средстава,   употребљавају   се
стационарне   посуде   различитих   облика,   које   се
називају   резервоари.   Резервоари   као   смештајне
посуде   имају   предност   над   осталим   мањим
смештајним посудама и амбалажом, јер се у њих
може   ускладиштити   велика   количина   горива,   а
сама   конструкција   резервоара   са   арматурама
подешена је тако да обезбеђује максималну против
- пожарну сигурност, минималне губитке и бржу
манипулацију   горивима.   Уграђују   се,   као   стални
објекти, искључиво у складишта резерве и у њих
се   скоро   увек   складиште   горива,   а   мазива   врло
ретко због већег вискозитета и теже манипулације.

  С’ обзиром на капацитете, облике, материјале од
којих   су   израђени   и   начин   смештаја   имамо
различите резервоаре. Реализују се као надземни,
укопани,   подземни   или   подводни.   Према
геометријском   облику,   резервоари   могу   бити
цилиндрични или сферни судови, а конструкција
може бити метална или бетонска.

За   надземне   резервоаре   се   могу   применити
додатне мере заштите (додатни базени) у случају
истицања   садржаја.   Најчешће   се   чувају   опасне
робе:   запаљиве,   компримоване,   експлозивне,
отровне   и   сл.   Примарна   пожарна   опасност   од
експлозије   и   развијена   законска   регулатива
дефинише   све   релевантне   аспекте   проблема
чувања течних и гасовитих роба прати нон - стоп
изградњу и рад ових типова резервоара.

Слика 1. Надземни резервоар

(Извор:

https://agropartner.co.rs/proizvod/nadzemni-

horizontalni-rezervoar-za-dizel-gorivo/

)

По свом облику резервоари могу бити веома
различити. Могу бити правоугаони, звонасти,

спљоштено   сфероидни,   сфероидни,   сферни,
лептирасти,   цилиндрични   са   потисним   кровом,
цилиндрични   са   кровом   балонске   конструкције,
цилиндрични   са   фиксним   кровом.   У   нашим
складиштима   најчешће   се   употребљавају
вертикални   цилиндрични   резервоари   са   фиксним
кровом у којима је гориво смештено без повећаних
притисака   (атмосферски   притисак).   Зависно   од
врсте материјала који је употребљен за изградњу,
резервоари   се   деле   на   металне   и   неметалне.   По
правилу, резервоари се изграђују од челичног лима
а изнимно од бетона и армираног бетона. Највише
се примењују, не само код нас него и у читавом
свету, челични резервоари

Слика 2. Подземни резервоар

(Извор:

https://agropartner.co.rs/proizvod/podzemni-

rezervoar-za-dizel-gorivo/

)

2. НАДЗЕМНИ РЕЗЕРВОАР

Надземни

резервоар је непокретни и непропусни

суд, постављен односно изграђен на површини
земље, за смештај запаљивих течности. У погледу
своје конструкције може бити са:



чврстим кровом;



ослабљеним спојем између кровног лима и
плашта;



пливајућим кровом;



сигурносним одушним вентилом који не
допушта притисак већи од 1.750 мм В.С;



сигурносним вентилом који допушта
притисак већи од 1.750 мм В.С.

Надземни резервоар, зависно од радног притиска,
може бити:



атмосферски;



ниског притиска;



посуда под притиском.

Као   најефикасније   средство   за   гашење   треба
користити   пену   и   прах.   Прах   има   за   задатак   да
брзо   прекине   фронт   пожара,   а   пена   да   створи
изолујући слој у циљу прекида везе између гориве
материје и пламена да сперчи доток кисеоника и
да   врши   хлађење   течности.   Истовременим
набацивањем   оба   средства   за   гашење,   под
предпоставком да су она компатибилна, омогућава
се прекид пламена. Висина потребног слоја пене
зависи   од   карактеристика   и   врсте   примењеног
екстрата   за   пену,   као   и   величине   пречника
резервоара.   Ова   висина   за   флуоропротеинске
екстрате   износи   10   –   100   cm,   а   за
флуоросинтетичке екстрате износи 5 - 50 cm. То
подразумева   да   се   у   веремнском   периоду
разградње пене мора набацити одређена запремина
пене   одговарајућим   бројем   и   капацитетом
млазница   за   пену.   Пена   се   може   ефикасно
набацивати и уз помоћ лула за пену, које се каче за
обод зида резервоара.

Акцијом   активног   гашења   пожара   штите   се
суседни резервоари а то се обезбеђује и наливањем
велике   количине   воде   по   површини.   Заштита   се
може обезбедити и наливањем одређене количине
пене   на   резервоаре   које   штитимо,   али   под
предпоставком   да   имамо   довољне   количине
екстрата за гашење и заштиту.

Сво   време   трајања   акције   мора   се   спровести
одговарајућа   заштита   ватрогасаца   оделима   за
заштиту   од   дејства   топлоте,   изолационим
апаратима   и   личном   заштитном   опремом.   Због
развоја   велике   топлоте   у   дужем   временском
периоду, потребно је хладити ватрогасне екипе на
првим линијама гашења, набацивањем одређених
количина воде и вршити чешћу замену

3. ПЕНА КАО СРЕДСТВО ЗА ГАШЕЊЕ
ПОЖАРА

Пену   чини   маса   мехурова   испуњених   ваздухом.
Мехур пене образују водени раствор одговарајућег
концентрата за пену и ваздух. Пена је средство за
гашење   пожара   које   се   успешно   примењује   за
локализацију   и   гашење   пожара   запаљивих
течности и успоравање поновног паљења. Такође
се   користи   за   спречавање   паљења   запаљивих
течности   и   у   извесним   околностима   за   гашење
пожара   чврстих   запаљивих   материјала.   Пене   се
могу   користити   у   комбинацији   са   другим
средствима за гашење пожара, нарочито халонима,
угљендиоксидом и прахом.

Слика 4. Систем за гашење пожара пеном

(Извор:

http://www.vatrospremdoo.rs/sistemi-za-gasenje-

penom

)

У   принципу   пена   се   користи   за   гашење   пожара
запаљивих   течности,   ефектима   угушивања   и
хлађења   који   се   смењују   у   простору   и   времену
следећим редоследом:

угушивање, подефекат одвајања,

хлађење, подефекат изједначавања и
испаравања и

угучивање, подефекат разређења.

Након   наношења   пене   наступа   одвајање   гориве
материје   и   ваздуха   чиме   наступа   угушивање   јер
пена   онемогућава   испаравање   гориве   материје   и
формирање   волатила

(лат.

volatilis

–

испарљив,испарење).  Волатили,   парна   фаза,   који
су   настали   пре   наношења   пене,   изгореће   а   нови
неће   настати   јер   изолујући   слој   средстава   за
гашење   својом   компактношћу,   чврстоћом   и
отпором   спречава   настајање   и   улазак   нових
волатила у зону пожара, чиме се горење прекида.

Хлађење наступа самим наношењем пене, која је
на   нижем   температурном   нивоу   од   запаљене
тачности   и   наставља   се   распадањем   пене.
Формиране капи воде падају кроз слој течности и
хладе је, чиме наступа  подефекат изједначавања.
На том путу, капи воде се загревају и испаравају,
чиме   наступа   подефекат   испаравања.   Формирана
водена пара, због мање запреминске масе, напушта
запаљиву течност, пролази кроз пену и одлази у
простор   изнад   пене,   па   врши   инертизацију,
разређење, односно смањује процента кисеоника у
зони сагоревања.

Без обзира на остале ефекте и подефекте гашења
пеном, угушивање, односно одвајање је
доминантан процес гашења пожара пеном. Пена је
веома ефикасно средство за гашење пожара пре
свега нафте и нафтиних деривата.