Nadzor društava za osiguranje

NADZOR DRUŠTAVA ZA OSIGURANJE

I  UVOD

Kako bi se što ranije ustanovila potencijalna insolventnost društva za osiguranje, javlja 
se potreba za određenim oblicima preventivnog delovanja i nadzora poslovanja, a sve 
radi zaštite osiguranika i svih ostalih poverilaca društva, te sprečavanja nastajanja krize 
širih   razmera.   Na   taj   način   može   se   sprečiti  pretvaranje   početnih   i   relativno   manjih 
problema nekog društva za osiguranje u njegovu duboku insolventnost. 
Mešanje države u poslove osiguranja je neophodno, jer je u delatnosti osiguranja izražen 
javni interes koji se ispoljava u više oblika od strane više zainteresovanih subjekata. 
Potreba korisnika usluge osiguranja da za cenu osiguranja koju plate dobiju adekvatno 
osiguravajuće   pokriće   i   garanciju   da   će   obaveza   u   slučaju   potrebe   biti   ispoštovana, 
predstavlja jedan vid interesa koji zahteva da se osigura da osiguravajuće kompanije 
očuvaju sredstva, koja su im neophodna za isplatu naknade po zaključenim ugovorima o 
osiguranju. 
Zahtev osnivača osiguravajućih kompanija je da ulažući sredstva u delatnost osiguranja 
ostvare   svoj   ekonomski   interes,   koji   ima   za   cilj   maksimalno   mogući   profit,   što 
podrazumeva zainteresovanost da se kompanijom upravlja na način koji će dovesti do 
ostvarenja ovog cilja.
Interes države se ogleda u čnjenici da su sredstva koja se prikupe u osiguranju značajna 
za ekonomski potencijal zemlje i poreski prihod države.
Sve navedene interese nije moguće pomiriti i usaglasiti bez intervencije države, koja 
zakonskom   regulativom

i   nadzorom   poslovanja   osiguravajuće   delatnosti   nastoji   da 

obezbedi da svi interesi budu zadovoljeni, a da pri tome niko ne bude oštećen, odnosno 
da zadovoljenje pojedinih interesa ne bude na teret nekog od učesnika u pravnom poslu 
osiguranja, posebno da ne budu oštećeni korisnici usluge osiguranja.
U   Republici   Srbiji   je   Zakonom   o   osiguranju   propisano   da   nadzor   nad   obavljanjem 
delatnosti osiguranja vrši Narodna banka Srbije.

1

II  NADZOR NAD POSLOVANJEM DRUŠTVA ZA OSIGURANJE

Nadzor nad poslovanjem društava za osiguranje sprovodi nadzorno telo koje može biti 
samostalna agencija ili može poslovati u sastavu npr. Ministarstva finansija (u Republici 
Srbiji nadzor nad obavljanjem delatnosti osiguranja vrši Narodna banka Srbije).
Nadzorno telo kontinuirano nadzire rad drustava za osiguranje u smislu da li ona posluju 
u skladu s pravilima struke osiguranja, zatim ocjenjuje zakonitost i pravilnost poslovanja 
društava,   njihovu   sposobnost   upravljanja   rizicima   u   poslovanju   te   nalaže   mere   za 
otklanjanje utvrđenih nepravilnosti, nezakonitosti i poboljšanje stanja. 
Za   vreme   obavljanja   nadzora   nadzorno   telo   može   od   društva   zatražiti   izveštaje   i 
informacije o svim pitanjima koja su, s obzirom na svrhu pojedinog nadzora, važna za 
procenu poštuje li društvo odredbe zakona ili propisa donesenih na temelju zakona i 
posluje li u skladu s usvojenim vlastitim pravilima. 
Nadzor   čine   postupci   kojima   se   ispituje   i   utvrđuje   pravilnost   primene   Zakona   o 
osiguranju   i   drugih   propisa,   opštih   i   pojedinačnih   akata,   radnih   postupaka,   tačnost 
evidencija, kao i drugih radnji iz delatnosti i poslovanja društava za osiguranje, a u cilju 
zaštite osiguranika i drugih poverilaca osiguravajućeg društva. Nadzor čini finansijski, 
investicioni i institucionalni nadzor.

Finansijski

 nadzor poslovanja osiguravajućih društava obuhvata:

-

nadzor vođenja računovodstvenih i finansijskih izvještaja

-

kontrolu usklađenosti osnovnog i pozajmljenog kapitala s odredbama 
zakona

-

kontrolu primene merila za tehničke rezervacije (prenosne premije, 
rezervacije za štete i matematičke rezerve osiguranja života) u cilju 
dovoljnog rezervisanja sredstava za izvršenje preuzetih obaveza 

-

kontrolu davanja kredita i garancija osobama povezanim s osiguravajućim 
društvom.

Investicioni

 nadzor obuhvata nadzor :

-

pravilnost vrednovanja imovine i ulaganja

-

kontrolu ulaganja sredstava po namenama i strukturi i

-

pravilnost pridržavanja propisanih ograničenja ulaganja imovine

Institucionalni

 nadzor poslovanja obuhvata:

-

nadzor i praćenje stanja i promena pravnog statusa osiguravajućeg društva

-

praćenje promena naziva kompanije, sedišta, statuta 

-

praćenje neovlašćenog korišćenja naziva osiguravajućeg društva

-

nadzor prestanka delovanja osiguravajućeg društva

-

praćenje obavljanja predmeta poslovanja osiguravajućeg društva, praćenje 
ispunjavanja uslova osiguravajućeg društva za izdavanje dozvole za rad i 

2

uručiti računske podatke, preseke poslovnih knjiga i poslovne dokumentacije. Nakon 
obavljenog nadzora obavezno se sastavlja izveštaj o nadzoru koje sadrži:

-

podatke iz naloga o nadzoru

-

podatke o osobi koja je bila prisutna tokom sprovođenja nadzora

-

nalaz o utvrđenom činjeničnom stanju

-

predlog mera i rokova za otklanjanje utvrđenih nezakonitosti i 
nepravilnosti

-

podatke o odgovornoj osobi

-

rok za podnošenje primedbi na zapisnik

-

 potpis ovlašćene osobe

-

 datum preuzimanja zapisnika od strane društva za osiguranje.

Nadzorno telo donosi rešenje kojim nalaže da se zapisnikom utvrđene nezakonitosti i 
nepravilnosti isprave u određenom roku. Rešenje obavezno sadrži obrazloženje u kojem 
se navode sve činjenice i dokazi o utvrđenim nezakonitostima i nepravilnostima.
Ako   ovlašćena   osoba   u   sprovođenju   nadzora   utvrdi   nezakonitosti   i   nepravilnosti   u 
poslovanju   društva   za   osiguranje,   te   da   postoje   radnje   ili   dela   koja   su   kažnjiva   po 
zakonu, o tome obaveštava koordinatora nadzornog tela koji podnosi prijavu nadležnom 
državnom organu.

4

III   REGULATORNI KONCEPTI

U zemljama Evropske unije regulatorni okvir za sigurno i stabilno poslovanje društava 
za osiguranje čine:

(1)

  zahtevana   granica   solventnosti

(required   solvency   margin   -   RSM)

  ili 

minimalni iznos adekvatnog (realnog) kapitala;

(2)

  minimalni garantni fond

(minimum guarantee fund - MGF) -

 jednu trećinu 

zahtevane granice solventnosti čini 

Garantni fond

, koji nikada ne sme biti 

niži od propisanog iznosa;

(3)

   kapital društva ili raspoloživa granica solventnosti

(available solvency 

margin - ASM)

3.1.   Granica solventnosti

 (RSM)

Zahtevana granica solventnosti  

(required solvency margin - RSM)

  ili minimalni iznos 

adekvataog   (realnog)   kapitala   dobija   se   primenom   pravila   za   izračunavanje   visine 
kapitala s obzirom na opseg i vrste poslova koje društvo obavlja te rizike kojima je 
izloženo u obavljanju tih poslova. Iznosom minimalnog adekvatnog kapitala ograničava 
se opseg poslovanja društva za osiguranje, te se taj opseg dovodi u vezu s rizicima u 
poslovanju i kapitalom koji je na raspolaganju za pokriće tih rizika.
Kod

  ne-životnih osiguranja

  granica solventaosti izražava se iznosom koji se dobija 

množenjem bruto premije ili bruto likvidiranih šteta sa određenim koefieijentom kao i sa 
stopom pridržaja:

 Index premije:

                  0,18 ili 0,16 

x

x  bruto premija  

x

x  stopa pridržaja 

Ako je zaračunata bruto premija 

u prošloj godini

 manja od EUR 50 mil uzima se 0,18 a 

za premiju veću od tog iznosa koeficijent je 0,16. Stopa pridržaja izračunava se tako što 
se   neto   likvidirane   štete   (bruto   iznos   -   udeo   reosiguranja)   podele   sa   bruto   iznosom 
likvidiranih šteta. Dobijeni koeficijent ne može biti manji od 0,5.

       Index štete:
      

0,26 ili 0,23  

x  

x  bruto iznos likvidiranih šeta  

x  

x  stopa pridržaja

Za bruto štete manje od EUR 35 mil koristi se koeficijent 0,26 a za iznos šteta veći od 
EUR 35 mil uzima se 0,23. Za razliku od indexa premije, za izračunavanje se koriste 
podaci o prosečnim štetama u 

posljednje tri godine

 poslovanja.

5