СЕМИНАРСКИ РАД
Тема: Надзор у области радних односа и
безбедности и здравља на раду – надлежност и
овлашћења инспекције рада
4
1. Радно право
Радно право је самостална грана права у правном систему сваке модерне државе и
обухвата скуп правних норми којима се регулише настанак, садржина и престанак радних
односа, као и положај субјеката радног права (послодавца, радника, органа запослених,
синдиката, државе, завода за запошљавање, фонда социјалног осигурања, инспекције рада
и других). Поред овога, радно право је и научна дисцилина која проучава систем норми
радног права као гране права, услове настанка и развоја радног права, важећи систем
норми, њихову примену и функционисање у пракси, као и однос радног права према
другим гранама права у правном систему.
Предмет радног права су друштвенорадни односи тј. односи који се успостављају у
процесу рада у коме радник непосредно, на одређени начин и под одређеним условима
обавља одређени посао код другог лица, за његов рачун и у његово име. Радно право не
регулише само радне односе, већ и статус субјеката радног односа од чијег рада зависи
функционисање радног права:
-
Настанак и престанак радног односа
-
Права, обавезе и одговорности субјеката радног права
-
Процесе који се одвијају у радном односу (поступак дисциплинске и
материјалне одговорности)
-
Равноправна овлашћења органа и лица која одлучују о правима, обавезама и
одговорностима
-
Санкције и мере које се изричу субјектима радног односа
-
Права и обавезе субјеката радног права према другим субјектима радног
права који утичу на функционисање радног односа (државни органи),
У зависности од тога да ли радно право регулише индивидуалне или колективне
радне односе, радно право се може поделити на индивидуално и колективно радно право.
Индивидуални односи се успстављају између радника и послодавца. Колективни односи
се успостављају у предузећу, у оквиру привредних грана и на нивоу националне економије
(државе), између радника, представника радника, синдиката, радничких органа са једне
стране и, послодаваца или удружења послодаваца са друге стране, са циљем заштите и
остваривања економских и социјалних права или професионалних интереса запослених.
1.1. Извори радног права
Извори радног права су општи правни акти који садрже норме којима се регулишу
радни односи тј. утврђују се права, обавезе и одговорности субјеката радног односа. У
5
зависности од националности субјеката који доносе радно право, изворе радног права
можемо поделити на:
1) Изворе домаћег (националног) порекла
2) Изворе међународног (интернационалног) порекла.
Национални извори радног права у односу на субјекте и метод доношења се деле
на: акте које доносе државни органи, субјекти радног односа и аутономне акте које доносе
недржавни субјекти радног односа. Међународно извори се према истом критеријуму деле
на акте које доносе међународне организације и акте које доносе две или више држава
међусобно.
Од националних извора радног права, на врху хијерархијке лествице налази се
Устав који утврђује основне принципе економског и политичког система који
представљају полазну основу за изградњу система радног законодавства и основна права,
слободе и дужности грађана на раду и по основу рада. Поред Устава, област радних
односа регулисана је Законом о раду, подзаконским актима, колективним уговорима,
уговорима о раду, правилницима о раду.
Међународни прописи из области радног права су Универзална декларација о
људским правима, као најважније акт који је извор права на међународном нивоу, затим
Међународни пакт о грађанским и политичким правима и Међународни пакт о
економским, социјаним и културним правима.
1.2. Закон о раду
1
Закон о раду уређује права, обавезе и мере које се односе на организацију рада,
психофизичке и здравствене способности запосленог којима се непосредно остварује
његова безбедност и здравље на раду. Најзначајније мере које регулише Закон о раду
односе се на дужину радног времена и одмора, организацију сменског рада, лична својства
и способности запосленог и посебну заштиту осетљиве групе запослених коју чине жене,
омладина и инвалиди с обзиром на њихове специфичне психофизичке и здравствене
способности.
Запослени има право:
o
На одговарајућу зараду, безбедност и здравље на раду, здравствену заштиту,
заштиту личног интегритета и друга права;
o
Да учествује и изражава своје ставове о битним питањима у области рада;
o
Да буде одређен да обавља послове за које испуњава прописане услове, нарочито
ако се ради о пословима са посебним условима рада, односно повећаним ризиком;
1
Закон о раду, Службени гласник РС, бр. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014
