Pojam motivacija (lat. motiv – pobuda, podsticaj) vezujemo za ljudske potrebe. Potreba se
objašnjava kao unutrašnje fizičko ili psihičko stanje neravnoteže, odnosno kao nedostatak
nečega. To nešto može biti hrana, voda, odeća i slično, ali i neka duhovna vrednost, kao što je
muzika, poezija, druženje i slično.

Motivacija   kao   određeni   podsticaj   ljudi   na   neku   aktivnost   ima   veoma   široko   i   složeno
značenje i veoma raznovrsnu primenu. Na primer, roditelji motivišu decu svojim obećanjima
da će im ispuniti neku od želja elja ako dobro uče ili da budu poslušna, a u   upravljanju
preduzećem motivacija ima specifično značenje, jer se njome obezbeđuje poželjno ponašanje
ljudi radi postizanja ciljeva organizacije i zadovoljavanja njihovih sopstvenih potreba. Na taj
način  se integrišu  ciljevi  organizacije i  motivi  ljudi  koji  su  u  njoj  zaposleni.  Ljude je u
preduzeću   moguće   uspešno   motivisati   udruživanjem   sposobnosti   pojedinaca   s   ciljevima
organizacije,   uz   zadovoljavanje   njihovih   ličnih   potreba.   Praćenje   i   ocenjivanje   radne
uspešnosti   pretpostavka   je   obavljanja   čitavog   niza   zadataka   menadžmenta   ljudskih
potencijala.

Prema Bahtijarević - Šiber to je kontinuirani proces vrednovanja i usmeravanja ponašanja i
rezultata rada u radnoj situaciji.

Brojni su se teoretičari i psiholozi bavili istraživanjem pojma

motivacije, njegovim definisanjem i otkrivanjem faktora koji motivišu ljude.

Osnivač   klasične   teorije   o   organizaciji     u   vezi   sa   motivacijijm   jeste   F.W.Taylor.   Prema
njegovoj  teoriji, ukoliko se radnicima obezbede neophodni uslovi, oni će, kao i svaki drugi
element   proizvodnje,   raditi   kontinuirano.   Svakodnevna   praksa   u   mnogim   organizacijama
pokazuje da veliki broj menadžera nije svestan značaja koji priznanja i nagrade imaju za
zadovoljstvo i motivaciju zaposlenih, na njihovu spremnost da na poslu pruže svoj maksimum
i da se posvete ostvarenju postavljenih ciljeva.

„Istraživanje   koje   je   sprovelo   Odeljenje   za   prirodne   resurse   iz   Minesote,   SAD,
međutim,pokazuje:
-68% anketiranih smatra daje važno da njihov kvalitetan rad bu.de primećen i vrednovan;
-67%   misli   da   su   ljudima   potrebna   priznanja   za   njihov   rad;
-63%   smatra   da   bi   ljudi   voleli   da   dobiju   više   priznanja   na   poslu;
- samo 8% anketiranih ističe da ljudima na poslu, nisu potrebna priznanja.“

Preokupirani svakodnevnim obavezama i stresnim situacijama, mnogi menadžeri
prenebregavaju ove činjenice i zaboravljaju da pohvale, priznanja i nagrade za kojima i sami
žude, takođe žele i njihovi podređeni.

U stručnim literaturama nailazimo na četiri osnovne teorije procesa motivacije, i to:

Teorija pojačavanja-

Teorija pojačavanja je teorija ojapolazi od postavke da ljudi žele da

postignu zadovoljstvo, a da izbegnu neprijatnosti i bol.Zato, aktivnost koja se nagrađuje kod
čovek aizaziva prijatnost, što ga podstiče da ponavlja takve aktivnosti kako bi ponovo stekao
nagradu, odnosno osetio zadovoljstvo. Ako se čovek ne nagrađuje za određenu aktivnost,
onda motivacija i prestaje.

http://www.radanpro.com , preuzeto sa mreže 29.11. .2013. godine

Teorija očekivanja-

Prema teoriji očekivanja u osnovi predstavlja isčekivanje nagrade za

određeni postignuti uspeh, odnosno očekuje se određeno ponašanje koje će zadovoljiti
njkegove potrebe.

Teorija pravičnosti-

Kod ove teorije neophodno je voditi računa ne samo o apsolutnom

iznosu plate (nagrade) već i o odnosu visine plate jednog radnika prema primanjima drugih
radnika. Treba biti podjednako pravičan prema svim zaposlenima.

Teorija ciljeva-

Teorija postavljanja ciljeva - određivanje ciljeva aktivnosti pojedinca ili

grupe radnika. Jasno definisani i teško ostvarivi ciljevi, ukoliko ih radnici prihvate kao svoj
izazov, obezbeđuju viši stepen uspešnosti nego drugi obični ciljevi.

1.1 PROCES MOTIVACIJE

Slika br. 1 : Proces motivacije (Izvor: Mullins, L (2006), Essentialas of Organizational

Behavior, Prentice Hall, London)

2 TEORIJE MOTIVACIJE

Brojni autori menadzmenta nastojali su da objasne zašto ljudi rade, zašto se ponašaju tako
kako se ponašaju, zašto neki jure karijeru, zašto gomilaju materijalna bogatstva, zašto žele da
učestvuju u životu organizacije, zašto žele da imaju moć i da utiču na druge. Utraganju za
odgovrima na ova pitanja u periodu od 50-ih godina na ovamo nastale su mnoge teorije
motivacije i one nose obeležja vremena u kojima su i nastale.

Rane teorije motivacije

baziraju se na klasičnom stavu prema poslu i ljudima u prganizaciji koji objašnjava da ljudi
rade kako bi zadovoljili svoje potrebe.

Savremene teorije motivacije

nastale su afirmacijom

organizacionog ponaanja kao novog područja u menadž One su skrenule pažnju menadžerima
na činjenicu da ljudi ne dolaze u organizaciju da bi jednostavno dobili novac za posao koji
rade već da imaju i druga očekivanja. Savremene teorije motivacije su

teorije procesa.

Ove

teorije bave se pitanjem na koji način se ljudi pokreću na akciju?