УНИВЕРЗИТЕТ У ПРИШТИНИ
ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ
ОДСЕК: ПЕДАГОГИЈА
КОСОВСКА МИТРОВИЦА
Најистакнутији педагози хуманисти
(Семинарски рад из Развој педагошких идеја)
Ментор,
Косовска Митровица
:
Садржај
Најистакнутији педагози хуманисти
1.
Хуманизам
Хуманизам се јавља као правац у култури у 14. веку, да би се током 15. века
проширио из Италије на читаву Западну Европу. Хуманизам као културни покрет,
представља својеврстан отпор људског духа вишевековном ропству догмама хришћанске
религије, које су настојале да човека потпуно подреде богу и одвоје га од овоземаљског
света и природе. У том периоду, латински термин хуманитас означава стремљење ка
развоју људских врлина, а главни идеал чини хармонија просвећености и активности. Зато
је хуманизам тог времена често био политизован, што се манифестовало кроз социјалне
револуције.
За ренесансу је везан појам хуманизма. Хуманизам је један вид ренесансе. Узори су
тражени и нађени у култури, животу, књижевности и уметности старих Грка и Римљана.
Човек је тек у хуманизму доспео у сам центар пажње. До тада се све вртело о Богу и идеји
да се треба одрицати од живота, док у хуманизму верује да се његова срећа налази на
Земљи. У филозофији је заступало гледиште да је етички идеал слободан човек и да човек
треба да буде мерило свих вредности. У средњем веку црква је потиснула тај идеал, па
хуманисти почињу борбу против средњовековног-монашког гледања на свет и култ
личности.
1
Научна настајања у 15. веку означавају се појмом хуманизам (homo – човек,
humanus – човечански, људски, humanitas - човечност). Mислиоци и ствараоци хуманизма
су због својих напредних идеја били прогањани, затварани и сурово кажњавани, па чак и
спаљивани на ломачи.
2
Историјски гледано, сам појам хуманизма имао је у различитим периодима
различито значење.
3
Хуманизам је био европски ренесансни културни и филозофско-
научни покрет који је тежио образовању личности по античким узорима; у ширем смислу
речи представљао је покушај обнове класичне културе. Сматрало се да проучавање старих
1
http://riznicasrpska.net/knjizevnost/index.php?topic; датум приступа: 03.02.2014.
2
Качапор, С., Садржаји из опште историје педагогије, Панчево, 2003., стр. 60.
3
Милтојевић, В. (2002): Екологија – хуманизам – култура,
Теме
, вол. 26, бр. 2, Универзитет у Нишу – Факултет
заштите на раду, Ниш, стр. 248.
4
