1
Факултет за пословне студије и правo
СЕМИНАРСКИ РАД
Предмет: Историја права и државе
Тема: Најстарији законици света
Професор:
Студент:
Смер, број индекса:
Датум израде семинарског рада: август, 2018.год.
школска 2017/2018. година
4
1. ПОЈАМ ЗАКОНИКА
Под закоником односно кодификацијом се подразумева писани зборник правних правила
који у себи садржи записано или измењено обичајно право, као и нека важнија решења до
којих је дошла судска пракса. Прве кодификације - прелазак на писано право. Паралелно
са процесом настанка првих држава, постепено се формирао и њихов правни систем.
Обичајна правила, која су регулисала живот у преддржавном уређењу, настављала су да
живе, али је држава све више преузимала на себе како њихово санкционисање, тако и
њихово формулисање. На тај начин се изграђивало и развијало обичајно право, сасвим
ослољено на примитивне обичаје, али и на новонасталу државну организацију која их је
прихватала као своје, још увек недовољно снажна да свеобухватно намеће нова правила
понашаља. Према дуго доминантном мишљељу, које је поставио чувени енглески правни
историчар сер Хенри Мејн (Henry Sumner Maine) у другој половини XIX века, са
проналаском писма држава почиње да записује до тада неписано обичајно право. Тако
настају први зборници права, који се често називају законици, одн. архаичне
кодификације. Наиме, како се број обичајних правила увећавао, а њихова садржина
постајала све сложенија, све је теже било памтити их и у усменој форми чувати их и
преносити. У ХХ веку је овај логичан и заводљив став озбиљно критикован, тако да је
оснажило супротно екстремно мишљеље: први "кодекси" нису просто записивање
обичајног права, него су напротив представљали његову промену, допуну, а понекад и
његово укидање увођењем сасвим нових правила понашања. Они нису израз афирмације
старог обичајног права, него раскид са њиме.
1
1
Види: Аврамовић, С., Станимировић, В.,
Упоредна правна традиција
,седмо издање, Правни факултет
Универзитета у Београду ,Београд, 2011., стр.53-57.
5
1.1. Древна оријентална правна традиција
Државе старог Истока су биле не само најстарије државне творевине на свету, него и
место на коме је настало најстарије сачувано писано право. Са простора Месопотамије,
где се писало клинастим писмом на глиненим плочицама, потичу први правни зборници у
људској историји који су допрли до нашег доба. С друге стране у Египту се, у приближно
исто време, такође прешло са неписаног на писано право, али су непосредни трагови
хијероглифске правне традиције изостали, највероватније због осетљивог папируса на
коме је та цивилизација писала. Поред Месопотамије и Египта, потпунији трагови о
најстаријем писаном праву су сачувани и са малоазијских простора, поготово захваљујући
већем броју плочица које садрже делове Хетитског законика. Блиски Исток је уз то
изнедрио и неке друге слабије очуване зборнике права, попут Асирског, али и низ
појединачних правних трансакција, тако да стара оријентална правна традиција
представља истинску колевку целокупне светске правне баштине.
Прве, архаичне кодификације по правилу регулишу различите гране права, рещавају низ
појединачних питања - казуистичне су, материју не излажу по неком чврсто установљеном
систему, па зато остављају велики број правних празнина - важних правних односа које не
регулишу. Из тих разлога има аутора који старим законицима оспоравају тај назив, па их
радије називају просто законима (Хамурабијев закон, Гортински закон, Закон XII таблица,
Салијски закон). Ипак, има оправдаља да се и они називају кодексима или законицима,
барем из традиционалних разлога.
2
2
Види: Аврамовић, С., Станимировић, В.,
Упоредна правна традиција
,седмо издање, Правни факултет
Универзитета у Београду ,Београд, 2011., стр.57-58.
