Универзитет у Београду
Економски факултет
Есејски рад
Предмет: Национална економија
Тема: Најважније елементи стратегије
пољопривредног развоја Србије
Ментор:
Студент:
Мр Дејан Молнар
В
есна Спасић
1347/11
Београд, новембар 2012.
2
Пољопривреда се одређује као привредна делатност у којој се коришћењем
земљишта, гајењем корисних биљака и животиња добијају примарни производи
одговарајућег, биљног, односно животињског порекла. Осим тога, пољопривреда обично
укључује и њихову прераду како би се ови производи довели у стање да могу задовољити
неку потребу (личну или репродукциону).
1
Како пољопривреда заузима значајно место у
стварању друштвеног производа земље (10,6 %)
2
јавила се потреба да се изради стратегија
развоја пољопривреде.
Стратегијом развоја као дугорочнијим развојним документом треба, на научно
утемељеној основи, утврдити визију, мисију, стратешке циљеве и приоритетне циљеве
интегралног развоја пољопривреде.
После педесет година планске привреде, десет година изолације и последњих
неколико година несигурности и свеопштих дискусија о правцу развоја, наступило је време у
коме је неопходно да Србија добије Стратегију развоја пољопривреде, како би се омогућио
несметан развој Републике и интеграција у Европску унију. Стратегија развоја пољопривреде
јавности је представљена пред крај 2004. године. Као најважније елементи стратегије које је
неоходно спровести у Србији издвајају се:
1) завршетак транзиције из социјалне ка потпуној тржишној економији;
2) интеграција и придруживање Европској Унији;
3) радикалну реконструкцију и модернизацију целог пољопривредног сектора.
3
1) Успостављање тржишне економије
Завршетак транзиције из социјалне ка потпуној тржишној економији је примарни
циљ стратегије. Успостављањем тржишне економије држава се повлачи са многих функција
на којима је била, међу којима је основна улога управљања комбинатима и друштвеним
фирмама. У исто време, држава треба да преузме или ојача многе друге функције које су
неопходне да би тржиште функционисало и да би сви који на њему учествују имали приступ
информацијама и ресурсима потребним за успешно пословање. Ово укључује систем
тржишних информација, јачање и реорганизацију система образовања, едукације и
саветодавства, као и ново законодавство које мора да осигура услове за слободну и поштену
размену и такмичење али у исто време да спречи монополско понашање на тржишту и
исправи грешке тржишта. Стратегијом пољопривредни произвођачи или трговци имаће више
слободе, а правила која морају да поштују биће јаснија, објективнија и применљива на све.
Пољопривредни произвођачи више не могу да очекују помоћ у виду да им држава каже шта
ће производити, али ни да ће држава купити све оно што они произведу. Пољопривредни
произвођач постаје предузетник и његов профит или евентуални губитак зависиће од
његових предузетничких способности. Ово изазива несигурност и неизвесност код већине
произвођача. Међутим, то је нормално, кроз овакав процес промена прошли су произвођачи
широм света, након чега су се нашли у условима где је пољопривреда ефикаснија,
продуктивнија и профитабилнија него што је раније била. Стратегија предвиђa и различите
мере подршке произвођачима како би успешно прошли кроз транзицију и пољопривреду
Србије учинили конкурентном у поређењу са окружењем.
Стратегија донешена 2005. године је јединствена по томе што не садржи препоруке и
савете произвођачима шта треба да произведе, у којим количинама, колике површине треба
да буду засејане, колике су планиране количине за извоз, нити садржи бројеве постојећих
планова који су, пре свега, били нереални. Крајњи резултат производње и трговине биће збир
свих појединачних одлука произвођача и трговаца који чине пољопривреду наше земље.
Начин живота самог произвођача и његове породице утицаће на одлуку о томе шта
1
Рикаловић Г., Деветаковић С., Јовановић-Гавриловић Б., (2011.)
Национална економија
2
http
://
www
. pks
. rs
(28. 11. 2012.)
3
Стратегија пољопривредног развоја Србије, (2005)
