MERKANTILIZAM
Merkantilizam nastaje XV-‐og veka u Zapadnoj Evropi i vlada do prve polovine
XVIII veka.
Reč merkantilizam potiče od latinske reči
mercari
što
znači "trgovati", i
od
merx
što znači "roba."
Merkantilisti su se, prevashodno bavili prometom (trgovinom), a manje
proizvodnjom. Smatrali su da se bogatstvo može steći jedino putem spoljne
trgovine kao i da se bogatstvo jedne zemlje meri količinom zlata odnosno srebra
koji ta zemlja poseduje. Do tih plemenitih metala se može doći samo trgovinom
sa inostranstvom, a država svojim intervencionizmom treba da u prometu sa
inostranstvom obezbedi suficit. Dakle, merkantilisti su se zalagali za snažnu
državu koja treba da obezbedi da prodajom svoje robe u inostranstvu zemlja
zaradi više zlata nego što je morala da plati za uvoz robe iz inostranstva.
Merkantilizam
se u celini ne može smatrati jedinstvenom ekonomskom teorijom.
Nije postojao nijedan merkantilistički pisac koji je predstavio sveobuhvatnu
šemu idealne ekonomije. Merkantilistički zapisi su stvarani da opravdaju
odre
đene radnje, a ne da istraže najbolje politike.
Ipak, neki racionalni elementi
merkantilizma su se zadržali i u savremenoj makroekonosmkoj politici, kao na
primer: protekcionizam kao sredstvo zaštite domaće proizvodnje, doktrina
aktivnog trgovinskog bilans
a
i
elementi kvatitativne teorije novce koji treba da se
nalaze u prometu.
Predstavnici merkantilizma su Tomas Man, Džejms Stjuart, Antoan De
Monkretjen, Antonio Sera, Žan Bodin itd.
FIZIOKRATIZAM
Fiziokratska škola je ekonomsko učenje koje nastaje u Francuskoj u XVIII veku i
koje za najvažniju delatnost smatra je poljoprivredu.
Fiziokrati su smatrali da se jedino u poljoprivredi obavlja proizvodni rad, da
industrija i zanatstvo samo prerađuju poljoprivredne proizvode, a da trgovina te
proizvode premešta iz ruke u ruku. Bili su protiv državne intervencije i zalagali
su se za ekonomsku samostalnost svih privrednih subjekata uz prepuštanje
privrede prirodnim zakonima tržišta – laissez faire, laissez paser (neka stvari idu
svojim tokom).
Fiziokratska šk
ola
je
nastala
kao kritika feudalizma i zapostavljanja
poljoprivrede. Ime je dobila od grčkih reči “fysis” (priroda) i “kratein” (vladati)
jer je zastupala tezu o organizaciji društva na temelju prirodnog poretka.
Fiziokratski ideal prirodnog poretka oličavaju i načela na kojima se on temelji:
jedinstvo vlasti, prosvećivanje naroda, zemlja-‐jedini izvor bogatstva, bezbednost
svojine, ne sme biti šetnog poreza, povlastice za produktivne avanse,
zemljoradnji treba dati prvenstvo, korisno je imati bogate zakupce, umnožavanje
2
stoke, dobra cena.
Fiziokrati su prvi pokušali objasniti pojavu ekonomskog viška i kružni tok
privrede.
Najistaknutiji predstavnik fiziokrata bio je Fransoa Kene koji se ujedno smatra i
autorom temelja makroekonomije.
KLASIČNA EKONOMIJA
Klasična ekonomija započinje sa pojavom ekonomske misli Vilijama Petija, a
nastavlja preko Adama Smita i zvršava se Dejvidom Rikаrdom koji ujedno čine i
najvažnije predstavnike ove škole.
Nаjviše se rаzvilа u vreme industrijske revolucije, odnosno u dobа liberаlnog
kаpitаlizmа (sredinа 17. vekа do polovine 19. vekа).
Škola klasične ekonomije pod kategorijom bogatsvo jednog naroda podrazumeva
količinu proizvedenih dobara u svim oblastima nacionalne privrede u vremenu
od jedne godine (Adam Smith, “Bogatstvo naroda”).
U osnovi učenja klasične ekonomije je ekonomski liberalizam – slobodno tržište i
slobodna konkurencija kao najbolji regulatori funkcionisanja privrednih
aktivnosti. Država ne treba da se meša u privredni život već treba da vrši
određene javne poslove i obezbeđuje sigurnost građana. Polaze od teorije da ne
postoji nevoljni oblik zaposlenosti i da privatna svojina u potpunosti iskorišćava
svoje faktore proizvodnje.
David Rikardo kao predstavnik klasične političke ekonomije (najznačajnije delo
„Principi političke ekonomije i oporezivanja“ iz 1817. godine) razvio je teoriju
radne vrednosti po kojoj vrednost robe određuje rad koji je uložen u njenu
proizvodnju.
Klasična škola je ekonomsku teoriju podigla na nivo nauke. Zadatak ekonomske
teorije bio je otkrivanje zakonitosti koje determinišu društvenu proizvodnju,
razmenu, raspodelu i potrošnju. Izdvajaju tri tržišta 1. Tržište robe, 2. Rada i 3.
Kapitala. Ključni instrument za uspostavljanje ravnoteže na ovim tržištima su:
nivo cene, realna zarada i kamatna stopa.
Klasična ekonomija pokrila je čitavo ekonomsko polje istraživanja, sa naglaskom
na privredni rast, medjunarodnu trgovinu, monetarnu ekonomiju i javne
finansije.
Doprinos klаsične političke ekonomije je i u tome što su preneli ekonomskа
istrаživаnjа iz oblаsti prometа u oblаst proizvodnje, istаkli i rаzrаdili pitаnje
vrednosti robe i rаspodele među člаnovimа društvа.
MARKSISTIČKA EKONOMIJA
Marksizam predstavlja skup socijalnih, političkih i ekonomskih teorija koje je
razvio Karl Marks u 19. Veku.
