FAKULTET PRAVNIH NAUKA
SEMINARSKI RAD
Predmet: OBLIGACIONO PRAVO
Tema
:
NAKNADA ŠTETE
PROFESOR
: Doc.dr.Emir Sudžuka
STUDENT
: Ramiz Šahić
SADRŽAJ
Uvod
....................................................................................................................................................
3
1.ŠTETA
I
POJMOVI
ŠTETE
....................................................................................................................................................
4
2.VRSTE
ŠTETE
....................................................................................................................................................
5
3.UOPĆE
O
NAKNADI
ŠTETE
....................................................................................................................................................
7
4.
USLOVI
ODGOVORNOSTI
ZA
ŠTETU
....................................................................................................................................................
8
5.NAKNADA
IMOVINSKE
ŠTETE
....................................................................................................................................................
9
5.1.UOPĆE
O
NAKNADI
IMOVINSKE
ŠTETE
....................................................................................................................................................
9
5.2.ODREĐIVANJE
VISINE
NAKNADE
IMOVINSKE
ŠTETE
....................................................................................................................................................
10
5.3.SNIŽENJE
NAKNADE
ŠTETE
....................................................................................................................................................
11
5.4.NAKNADA
U
OBLIKU
RENTE
....................................................................................................................................................
12
6.NAKNADA
NEIMOVINSKE
ŠTETE
....................................................................................................................................................
13
6.1.UOPĆE
O
NAKNADI
NEIMOVINSKE
ŠTETE
....................................................................................................................................................
13
6.2.USPOSTAVA PRIJAŠNJEG STANJA KAO OBLIK NAKNADE NEIMOVINSKE
ŠTETE
....................................................................................................................................................
13
6.3.NOVČANA
NAKNADA
NEIMOVINSKE
ŠTETE
....................................................................................................................................................
13
PRIMJER
U
VEZI
NAKNADE
IMOVINSKE
ŠTETE
....................................................................................................................................................
15
2
Odgovornost za prouzrokovanu štetu svodi se na obavezu naknade. Naknada je zapravo
smisao sankcije za prouzrokovanu štetu (šteta je zlo koje treba popraviti naknadom).
Naknada štete nije kazna što se vidi i u određivanju njene visine koja je proporcionalna šteti
(ni manje ni više)- pravilo o potpunoj ili integralnoj naknadi štete
2
.
Pod pojmom uzroka štete ne podrazumijeva se samo neposredan uzrok, već i oni uzroci koji
su mu prethodili. Šteti je prethodilo niz događaja, a koji će se od njih uzeti kao uzrok ovisi o
okolnostima konkretnog slučaja. Kao uzrok štete može se uzeti vremenski prvi događaj koji
se može dovesti u uzročnu vezu sa štetom, kao“okidač” za kasniji slijed događaja; događaj
koji je od pretežnog značaja za nastanak štete; najbliži događaj koji je neposredno prethodio
šteti ili onaj događaj za koji se prema iskustvu može zaključiti da je karakterističan za
nastanak određenog štetnog događaja
3
.
Iako je oblast naknade štete jako široka i kompleksna, kroz ovaj seminarski rad pokušaću
ukratko pojasniti pojam štete, vrste štete, uslove odgovornosti za štetu, vrste odgovornosti,
naknadu štete, naknadu materijalne štete, naknadu nematerijalne štete, te posebne slučajeve
naknade štete.
1. ŠTETA I POJMOVI ŠTETE
Šteta je umanjenje nečije imovine (obična šteta) i sprečavanje njezina povećanja (izmakla
korist), kao i nanošenje drugome fizičkog ili psihičkog bola ili straha (nematerijalna šteta).
4
Štetnik (dužnik naknade štete) je lice koje je prouzrokovalo štetu.
Oštećeni ili žrtva (poverilac naknade) je lice kome je prouzrokovana šteta.
2
https://sr.wikipedia.org/wiki/Naknada_stete
3
385_390_PRES_Poj.pdf
4
ZOO „Službeni list SFRJ“, br.29/78,39/85,45/89,57/89, „Službeni list R BiH“,br.2/92,13/93,19/94, „Službene
novine Federacije BiH“,br.29/03,42/11
4
Potraživanje naknade prouzrokovane štete zastarjeva za tri godine od kada je oštećenik
saznao za štetu i za lice koje je štetu učinilo (subjektivni rok). U svakom slučaju ovo
potraživanje zastarijeva za pet godina od kada je šteta nastala (objektivni rok). Potraživanje
naknade štete nastale povredom ugovorne obaveze zastarijeva za vrijeme određeno za
zastarjelost te obaveze. (ZOO, čl. 376)
5
.
Poslije nastupanja zastarjelosti prava da zahtjeva naknadu štete, oštećenik može zahtjevati
od odgovornog lica, po pravilima koja vaće u slučaju sticanja bez osnova, da mu ustupi ono
što je dobio radnjom kojom je prouzrokovana šteta. (ZOO, čl. 209)
6
.
Da bi nastao obligacioni odnos iz osnova prouzrokovanja štete, potrebno je da nastane šteta
kao posljedica štetne radnje.Pojedini teoretičari štetu definiraju kao neželjeno umanjenje
imovine, a nasuprot tome, svako namjerno umanjenje imovine nazivaju potrošnjom. Šteta se
izračunava tako što se postojeća imovina uspoređuje sa stanjem kakvo bi postojalo da nije
bilo štetnog događaja. Šteta se često označava kao imovinski interes ili interes oštećenog. U
građansko-pravnom smislu štetu možemo označiti kao nepovoljni rezultat štetnikovih radnji
za imovinu i zakonom zaštićene interese oštećenog.
7
Pod pojmom štetna radnja podrazumijeva se određeno ponašanje lica koje svojim radnjama
drugome prouzrokuje štetu. Takvo ponašanje može biti činjenje, ali i nečinjenje. Štetnom
radnjom prouzrokuje se šteta drugom licu u imovini ili ličnosti. Šteta može biti
prouzrokovana ne samo ponašanjem lica, nego je može prouzrokovati i stvar, djelatnost, ili
prirodni događaj. Kada se štetna radnja javlja kao osnov obligacionog odnosa, tada
govorimo o građanskom deliktu, jer se time stvara tzv. deliktna odgovornost za štetu.
8
To
znači da je pored ostalih okolnosti, štetnikova radnja protivna važećim zakonskim
propisima. Ta protivpravnost mora istovremeno predstavljati povredu i objektivnog i
subjektivnog prava. Naprimjer, ako neko lice vozi u pijanom stanju, ono vrijeđa objektivnu
normu, jer je zabranjeno voziti u pijanom stanju, tada ono još nije prouzrokovalo štetu
trećim licima i treća lica nemaju pravo na naknadu štete, ali tek ako bi to lice povrijedilo
nečije subjektivno pravo (tijelo ili imovinu), tada bi nastala njegova obaveza da naknadi
prouzrokovanu štetu.
U našem ZOO nije izričito propisano da je za nastanak obligacije prouzrokovanjem štete
potrebno da je štetna radnja protivpravna, nego samo da je lice koje prouzrokuje štetu dužno
tu štetu nadoknaditi, ukoliko ne dokaže da je šteta nastala bez njegove krivice (član 154.
ZOO
9
). Međutim, iz pojma štete može se zaključiti da se za dopuštene radnje, u pravilu, ne
odgovara, ali iz formulacije člana 16. ZOO, gdje se generalno zabranjuje prouzrokovanje
štete, proizilazi pretpostavka da radnja kojom se drugome nanosi šteta mora biti
protivpravna.
10
Međutim, postoje i slučajevi kada je jednom radnjom nanesena šteta koja je sama po sebi
protivpravna, ali joj zakon izuzetno oduzima karakter protivpravnosti. U takvim slučajevima
štetnik ne odgovara za prouzrokovanu štetu. U grupu tih slučajeva spadaju: nužna odbrana,
5
ZOO „Službeni list SFRJ“, br.29/78,39/85,45/89,57/89, „Službeni list R BiH“,br.2/92,13/93,19/94, „Službene
novine Federacije BiH“,br.29/03,42/11
6
ZOO „Službeni list SFRJ“, br.29/78,39/85,45/89,57/89, „Službeni list R BiH“,br.2/92,13/93,19/94, „Službene
novine Federacije BiH“,br.29/03,42/11
7
Prof.dr. Abedin Bikić, Obligaciono pravo,općio dio, Sarajevo 2001.godina, str.139
8
Prof.dr. Abedin Bikić, Obligaciono pravo,općio dio, Sarajevo 2001.godina, str.137
9
ZOO „Službeni list SFRJ“, br.29/78,39/85,45/89,57/89, „Službeni list R BiH“,br.2/92,13/93,19/94, „Službene
novine Federacije BiH“,br.29/03,42/11
10
Prof.dr. Abedin Bikić, Obligaciono pravo,općio dio, Sarajevo 2001.godina, str.139
5
