UNIVERZITET U NIŠU
FAKULTET ZAŠTITE NA RADU
Predmet:
Seminarski rad
Naknada štete radnicima povređenim na radu
Mentor:
Student:
dr. Dragan Spasić, red prof. Luka Popović
M1698
Niš, januar 2017.
Pored svih preduzetih mera lečenja i materijalnog oštećenja u velikom broju slučajeva se
povređenom radniku ne može vratiti:
zdravlje,
život,
društveni ugled,
porodični mir,
fizički izgled,
duševni mir i dr.
Za pravnu zaštitu radnika koji doživi povredu na radu karakteristično je da se, po pravilu
naročito u slučajevima sa težim posledicama, primenjuje više oblika pravne zaštite kod
pojedinačnih slučajeva. Tako se povređenom radniku iz određenih uzroka:
najpre obezbeđuje lečenje i rehabilitacija u okviru prava iz zdravstvenog osiguranja,
nakon toka naknada zarade u okviru prava iz zdravstvenog osiguranja,
posle utvrđivanja konačne nesposobnosti i druga prava iz penzijskog i invalidskog
osiguranja i
na kraju se omogućava da ostvari kod poslodavca, ili pred sudom naknadu štete zbog:
izgubljene zarade, troškova lečenja, duševnih bolova.
4
1. POVREDE NA RADU
Povrede na radu su redovna i prateća pojava svake ljudske delatnosti i jedan od glavnih
zdravstvenih, ekonomskih i privrednih problema današnjice. prema nezvaničnim podacima, u
Srbiji godišnje strada preko 20.000 radnika. Zaposleni se najčešće povređuju zbog
neobučenosti i nebezbednih uslova na radnim mestima. Mnogo je faktora u procesu
osiguranja bezbednog mesta za rad. Veliki broj povreda na radu govore da je s aspekta
bezbednosti i zdravlja na radu nedovoljno urađeno.
1.1.
Pojam povreda na radu
Sa medicinskog stanovišta povredama na radu smatraju se povrede tela nastale kao posledica
slučajnog spoljašnjeg događaja, koji dejstvuje u kratkom vremenskom periodu i izaziva
akutno telesno, psihičko ili funkcionalno oštećenje organizma čoveka koji vrši radnu delatnost
u radnoj sredini.
Pod povredom na radu smatra se telesno ili psihičko oštećenje zdravlja, nastalo pod uticajem
egzogenih faktora u kratkom vremenskom periodu, koji odjednom prouzrokuje oštećenje
organizma telesne ili psihičke prirode. Uslov je bio da povreda tela stoji u uzročnoj, direktnoj
vezi sa radom i izaziva privremeno ili trajno smanjenje radne sposobnosti povređenog. Dakle,
povredom na radu nije se smatralo samo postojanje akutne traume, već je bio neophodan
akutan, nagli, spoljašnji događaj u uzročnoj vezi sa nastalom povredom, tako da su akutna
trovanja na radom mestu povrede na radu.
1
Vremenom je nastao veći broj definicija povreda na radu i profesionalnih bolesti sa pravnog,
medicinskog, socijalnog, tehničkog, ekonomskog i sociološkog stanovišta.
Pojave povreda na radu posmatraju se sa stanovišta prisustva: domaćin, agens i okolina. Pošto
se kod povreda na radu pretežno radi o kombinaciji više faktora, povrede na radu se
razmatraju kao epidemiološki problem. Kada nema povreda, govorimo o ravnoteži između
radnika i njegove okoline, ali uz prisustvo potencijalne opasnosti. Potrebno je samo da dođe
do nekog neodovarajućeg pokreta ili radnje, pa da se ta ravnoteža poremeti od strane radnika
ili da se u spoljašnjoj okolini nešto izmeni, pa da dođe do povrede.
2
1
Kecojević, S., Povrede na radu „Zbornik radova“ Kopaonik 2011
2
Drobnjaković M. Izdaci prouzrokovani povredama na radu, Master rad, Fakultet zaštite na radu, Niš, 2015.
5
