понашање свих субјеката у области заштите животне средине. У ову категорију сврставају
се више појединачних инструмената, почев од обавезе мониторинга емисија у функцији
издатих дозвола за загађивање, па до обавезе израде студија утицаја на животну средину
кад су у питању индустријске инвестиције. Иначе, разни аспекти животне средине уређују
се бројним прописима.

Економика заштите

2015

1. Појам и класификација економских инструмената

Економски инструменти су конкретне мере којима се утиче на трошкове и користи

привредних субјеката чиме се подстиче њихово пожељније понашање према животној
средини. Они, по правилу подразумевају или финансијски трансфер између загађивача и
заједнице или формирање нових облика тржишта. Иначе, економски инструменти се уводе
са циљем да омогуће одговарајуће вредновање еколошких ресурса и тиме обезбеде њихову
економски ефикаснију и еколошки ефективнију алокацију.

Економски инструменти, који се данас користе у земљама са развијеним системом

тржишне економије могу бити класификовани на различите начине. Једна од најчешће
коришћених класификација разврстава све економске инструменте на: дажбине,
субвенције, системе рефундације депозита, стварање посебних тржишта и примену
финансијских подстицаја.

У литератури и у пракси тржишних привреда сусреће се класификација економских

инструмената заштите животне средине на: емисионе намете, размењиве дозволе, системе
депозита и рефииндације, екстракционе дажбине и правила за обезбећење одговорности.

У пракси појединих земаља примењује се класисфикација економских инструмената

на: накнаде, трговину дозволама, диференцијално опорезивање, субвенције и систем
депозито.

Најважнији економски инструменти који се могу предузети у заштити животне

средине обухватају: мере ограничавања, накнаде за загађивање, накнаде за коришћење
природних ресурса и енергије, накнаде за услуге прикупљања и депоновања отпада,
порези на прорнет производа, ослобађање од царина, порези на опрему и хемикалије,
кредити и бесповратна средства.

Свака од наведених класификација економских инструмената може да помогне

бољем   сагледавању   предности   и   недостатака   појединих   инструмената   и   ефективнијем
избору   инструмената   у   процесу   пројектовања   политике   заштите   животне   средине.
Међутим,   до   данас   економски   инструменти   нису   у   довољној   мери   ни   изучени   ни
искоришћени.

Индустријски развијене земље примењују економске инструменте већ дужи низ

година. Пре само тридесетак година економски инструменти су били примењивани у
неким земљама пре као изузетак него као правило. Уз то, јавно мњење је имало изразито
негативан однос према њима, укључујући становништво, индустрије и владе. Данас се
економски инструменти заштите животне средине у развијеним земљама сматрају
неопходним делом политике животне средине и незаобилазном допуном регулативним
инструментима.