ODSEK ZA POSLOVNU PSIHOLOGIJU
ZAVRŠNI RAD
Narcizam i religioznost
Mentor: Student:
prof. dr Vesna Gojković Milena Vlasaćević 108/12
Novi Sad, septembrar 2015.
SADRŽAJ:
1.
UVOD.............................................................................................................................3
2.
TEORIJSKI OKVIR.....................................................................................................4
2.1. Narcizam.....................................................................................................................4
2.2. Religioznost................................................................................................................6
2.3. Pregled istraživanja narcizma i religioznosti............................................................10
2.4. Problem istraživanja..................................................................................................11
2.5. Ciljevi istraživanja....................................................................................................11
2.6. Varijable u istraživanju.............................................................................................12
2.7. Hipoteze istraživanja.................................................................................................12
3.
METOD........................................................................................................................13
3.1. Uzorak......................................................................................................................13
3.2. Merni instrumenti.....................................................................................................14
3.3. Postupak...................................................................................................................15
3.4. Obrada podataka......................................................................................................15
4.
REZULTATI...............................................................................................................16
4.1. Korelaciona analiza...................................................................................................17
4.2. Razlike između ispitanika na skalama narcizma i religioznosti...............................19
5.
DISKUSIJA I ZAKLJUČCI......................................................................................27
6.
LITERATURA...........................................................................................................36
7.
PRILOZI......................................................................................................................40
1
1. UVOD
1. UVOD
U savremenim društvenim odnosima, koje determinišu skoro neprekidne ekonomske krize i
politički konflikti jačeg ili slabiijeg inteziteta, izdvajaju se dva fenomena, koja su stara koliko i
razvoj društva, a to su potreba ljudi da veruju i vole Boga i istovremeno, intenzivna potreba da
vole i veruju u sebe. U osnovi, ove dve pojave su međusobno isključive - tako na primer, jedna
od okosnica hrišcanstva, jeste učenje o sedam smrtnih grehova, među kojima je ljubav prema
sebi, gordost (gordost ili oholost predstavlja precenjivanje svojih mogućnosti i stvaranje osećaja
nadmoćnosti u odnosu na druge osobe, i prema Bogu). Ako pokušamo da sve izraženiju težnju
ljudi da se okreću crkvi i religiji uopšte dovedemo u vezu sa već pomenutim psihosocijalnim
frustracijama, kako onda objasniti takođe sve izraženije samoljublje, koje se često ne prepoznaje
kao narcizam, nego kao asertivnost (gordost) ili samouverenost. Ovo je bio jedan od osnovnih
razloga koji je motivisao naše istraživanje, kojim smo ispitivali kakav je odnos između
religioznosti i narcizma.
3
2. TEORIJSKI OKVIR
2. TEORIJSKI OKVIR
2.1.
Narcizam
Reč „narcizam“ korene vuče iz grčke mitologije, odnosno priče o lepom mladiću Narcisu koji je
odbijao udvaranje nimfe, a kasnije se zaljubio u vlastiti odraz u jezeru i pretvorio u cvet. U
psihološkoj literaturi, pojam je prvi put spomenuo Havelok Elis, opisao ga je kao divljenje i
seksualnu zaokupljenost sobom, da bi isti pojam kasnije došao do Frojda. Osim u psihoanalizi,
Frojd je koristio narcizam da bi opisao kliničke fenomene poput skupa stavova usmerenih prema
samoljublju, divljenju i uveličavanju sebe, strahova povezanih uz gubitak samopoštovanja i
ljubavi, odbrambene orijentacije koja se temelji na megalomanstvu, idealizaciji, poricanju,
motivaciji koja se temelji na potrebi za ljubavlju i savršenstvom. Frojd je pozajmio ovaj naziv u
prenesenom smislu, jer u psihologiji narcizam ima drugačije značenje. Zapravo, narcizam ima
mnoga lica i značenja i može znatno varirati po intenzitetu izraženosti od osobe do osobe.
Prevashodno bi trebalo objasniti šta je zapravo narcizam, kako nastaje i koje su mu propratne
manifestacije. Reč narcizam znači samoljublje, ali u psihologiji ovo značenje je dobilo mnoge
druge primese. Najvažnije je za početak reći da postoji zdravo i nezdravo samoljublje, kao i da u
svakom od nas postoji izvesna doza narcizma. Narcizam nije, kako se uglavnom smatra,
preterana okrenutost, ili ljubav, prema sebi, već prema predstavi
o sebi (Holmes, 2003).
Narcistički poremećaj ličnosti prvi je opisao Kohut 1968. godine, a uključen je u DSM-III
priručnik 1980. godine. Uprkos najavamo o reviziji i izbacivanju NPD iz klasifikacionog
sistema, u poslednjem izdanju DSM V (APA, 2013) ovaj poremećaj se definise prisustvom
simptoma kao što su: grandiozni osećaj preterane važnosti, preokupiranost fantazijama o
neograničenom uspehu, moći, lepoti ili idealnoj ljubavi, verovanja da je specijalan i da jedino
mogu da ga razumeju drugi specijalni ili ljudi viskokog statusa, zahteva ekscesivno divljenje,
ima nerazumna očekivanja da mora da dobije posebno dobar tretman ili automatsko slaganje
drugih u pogledu svojih želja, teži eksploataciji drugih, iskorišćava druge da bi postigao
sopstvene ciljeve, ima nedostatak sposobnosti saosećanja sa drugima i nevoljan je da prepozna
4
narcizam može svrstati u patološki narcizam, dok se u ostatku populacije javljaju manje ili više
izražena ponašanja koja podsećaju na ovu dijagnozu, te se nazivaju subkliničkim narcizmom.
Neka istraživanja pokazuju da se umeren narcizam, povezuje sa redovnom fizičkom aktivnošću,
kao preduslovom fizičkog zdravlja (Spano, 2001). Visok narcizam vodi ka kompulzivnom
vežbanju i poremećajima u ishrani, što se objašnjava nezravom preokupiranošću sopstvenim
telom (Akehurst, Thatcher, 2010).
Osobe s izraženim narcizmom sklone su preuveličavanju
vlastite vrednosti devalvirajući druge (Morf, Rhodewalt, 1993). Često ih karakterišu ekstremna
taština, zauzetost samima sobom, arogantnost i činjenica da smatraju kako imaju pravo na
određene stvari (Raskin & Terry, 1988). Smatraju da su dobre vođe (Zuroff, Fournijer, Patall &
Leybman, 2010) i visoko emocionalno inteligentne osobe (Petrides, Vernon, Schermer i Veselka,
2011). Neka istraživanja ukazala su na povezanost narcizma s boljim odlučivanjem, odnosno
objektivnijim sagledavanjem problema. Sedikides i saradnici zaključuju da narcisoidne osobe
zaista mogu biti i često jesu psihološki zdrave, nezavisno o raširenom verovanju da narcizam
vodi nezadovoljstvu i unutrašnjoj patnji (Sedikides, C., Rudich, E. A., Gregg, A. P., Kumashiro,
M., & Rusbult, C. ,2004).
2.2.
Religioznost
Religioznost
je svojstvo, osobina onoga koji je religiozan, ispunjen religijskim osećanjima i koji
je prožet verom u Boga. A religiozan je onaj koji veruje u Boga, koji je pobožan; koji je u vezi sa
verom i religioznošću (Klajn i Šipka, 2006).
Pod pojmom religioznosti se podrazumevaju kako ispovedanje odgovarajućeg simbola vere,
upražnjavanje obreda, tako i postupci čoveka koji su pretežno određeni načelima koja se
ispovedaju. Onda treba da se govori o religioznosti kao o određenom putu koji je čovek izabrao i
kojim nastoji da ide. I tada će se među vernicima zapaziti spektar različitih vrsta i stupnjeva
religioznosti (Đorđević, 2007).
6
