САДРЖАЈ:
1. УВОД
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
. . . . . . . . . . . .
. . . . . . . . .
. . . . .
3
2.
НЕОВЛАШЋЕНА ПРОИЗВОДЊА, ДРЖАЊЕ И СТАВЉАЊЕ У ПРОМЕТ
ОПОЈНИХ ДРОГА
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
4
2.1 Начини и видови
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
4
2.2 Појам и врсте криминала злоупотребе дроге
. . . . . . . . . .
. . . .
5
2.3 Карактеристике кривичних дела неовлашћене производње и
наркокриминала
. . . . . . . . . . . . . . . . . .
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
.
6
2.4 Неовлашћена производња дрога
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
9
2.5 Кријимчарење опојних дрога
. . . . . . . . . . . . . . . . . .
. . . . . . . . .
10
2.6 Финална продаја дрога на наркотржишту
. . . . . . . . . . . . .
. . . .
12
2.7 Криминалистичке истраге купопродаје дрога- симулована
куповина наркотика
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
. . . . . . . . . .
14
3. ЗАКЉУЧАК
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
. . . . . . . . . . . . . .
16
2
религиозне и медицинске сврхе, или ради сопственог уживања. Данас, управо
ради заштите здравља људи, спречавања социјалних проблема и разних
видова злоупотреба опојних дрога, њихова производња и промет су
ограничени, под условима и надзором предвиђеним одредбама Закона о
производњи и промету опојних дрога. Производња и промет опојних дрога могу
се вршити само за медицинске, ветеринарске, наставне, лабораторијске и
научне сврхе, и нико не може поседовати опојне дроге без одобрења, односно
дозволе надлежног органа.
Масовна злоупотреба дроге у нашој земљи почиње шездесетих година 20. века.
И раније је било појединачних случајева узимања дроге, али то није имало већи
друштвени значај. Наркотици су повезани са криминалом на више начина.
2. Неовлашћена производња, држање и стављање у
промет опојних дрога
2.1 Начини и видови
Кривично дело неовлашћена производња, држање и стављање у промет
опојних дрога може се извршити на неки од следећих начина: да се
неовлашћено производи, прерађује, продаје, нуди на продају, купује ради
продаје, држи или преноси, посредује у куповини или продаји, или на други
начин неовлашћено ставља у промет супстанце или препарате који су
проглашени за опојне дроге. Тежи облик овог кривичног дела постојаће ако га је
извршило више лица која су се удружила за вршење тих дела, или је учинилац
тог дела организовао мрежу препродаваца или посредника. Анализирајући
кривично дело која су у вези са опојним дрогама, а имајући у виду њихову
друштвену опасност, овај вид криминалитета може се класификовати у три
основне групе: примарни, секундрани и терцијарни. Под примарним
криминалитетм подразумевају се кривична дела која су у вези са производњом,
прерадом, набавком и дистрибуцијом, док се секундарни вид криминалитета
односи на она кривична дела која су извршена под дејством дроге, или ради
набавке саме дроге. Терцијарни вид овог криминалитета обухвата међународне
организоване криминалне организације које у производњу и недозвољену
трговину дрогама улажу одређен капитал и, уз сав ризик оваквог недозвољеног
посла, остварују огромну добит. Ова врста кримианала мотивисна је стицањем
великих новчаних средстава, пласманом дрога на илегално тржиште, због чега
га у извршењу највећим делом карактерише висока организованост и
професионализам. Специфичност амбијента у коме се обављају незаконите
делатности производње и промета дрога, који је сам по себи криминалан и
4
окупиран негативним интеракцијама његових учесника, конструише феномен
тзв. системског насиља. Ту нема места емоцијама и циљ се остварује по сваку
цену, што произилази из мотивисаности актера криминалних радњи да дођу до
великих сума новца, али и претње строгим затворским казнама, уколико буду
откривени и доказана њихова кривица.
Када је реч о непосредном, узрочном односу наркотика и криминала, онда
се таква веза мора пажљиво тумачити - већина злочина настаје због великог
броја фактора (личних, ситуационих, културних, економских, оних повезаних са
условима у породици и кући). Чак и када су наркотици узрок, они су често само
један од фактора међу мноштвом других. Ипак, бројни подаци који се могу
сматрати поузданим указују да особе које узимају наркотике много чешће чине
злочине у односу на оне који дроге не конзумирају, да су лица лишена слободе
често под дејством наркотика у тренутку када чине прекршаје, те да наркотици у
великој мери генеришу насиље.
Бројни криминолошки радови истичу да се веза дрога и криминала може раз-
матрати у оквиру неколико могућих модела, од којих се најчешће издвајају три:
1. узимање наркотика као узрок криминала
2. криминал као узрок узимања наркотика и
3. други фактори који узрокују криминал и злоупотребе
наркотика(социјално окружење, предиспозиције).
Пут од произвођача дроге до крајњег потрошача је дуг и захтева одређено
време, јер се дрога често производи на једном, а продаје на другом континенту.
Њен транспорт захтева предузимање свих мера предострожности које гарантују
сигурност транспорта. Географски положај наше земље је таквог значаја да
преко ње пролази главни пут кријумчара дроге на линији Исток-Запад, с тим
што то више није сам транзитно подручје, већ све више важно тржиште, где
дрога налази своје продавце и потрошаче.
Осамдесетих година у Европи зона измећу Авганистана и Пакистана постала је
главно подручје за производњу опијума, где су биле лоциране и бројне
лабораторије за производњу хероина. Средином осамдесетих година Пакистан
и Индија биле су главне земље за снадбевање Европе хероином, а транспорт
се вршио ваздушним и морским путем. Турска представља мост између Азије и
Европе, а Истанбул главни центар за снабдевање европског тржишта дрогом.
2.2 Појам и врсте криминала злоупотребе дрога
Присуство психоактивних супстанци на илегалном наркотржишту
представља битан и неопходан услов постојања и ширења наркоманије, чије
димензије и распрострањеност повратно утичу на већу потражњу ових
5
