ФАКУЛТЕТ ЗА ПРАВО, БЕЗБЕДНОСТ И МЕНАЏМЕНТ
„КОНСТАНТИН ВЕЛИКИ“
СЕМИНАРСКИ РАД
Предмет:
Тема: Наркокриминал
Професор:
Студент:
Бр. индекса:
Ниш, 2020.
САДРЖАЈ
1. УВОД................................................................................................................................1
2. ПОЈАМ ОПОЈНИХ ДРОГА...........................................................................................2
3. ВРСТЕ И ОСНОВНЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ ОПОЈНИХ ДРОГА...............................2
4. ЗАВИСНОСТ ОД ПСИХОАКТИВНИХ СУПСТАНЦИ.............................................6
5. ПОЈАМ И ВРСТЕ КРИМИНАЛА ЗЛОУПОТРЕБЕ ДРОГА.........................................7
6. КРИВИЧНА ДЕЛА У ВЕЗИ СА ОПОЈНИМ ДРОГАМА У КРИВИЧНОМ ПРАВУ
РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ.......................................................................................................8
6.1. Неовлашћена производња и стављање у промет опојних
дрога..........................8
6.2.
Неовлашћено држање опојних дрога......................................................................9
6.3.
Омогућавање уживања опојних дрога....................................................................9
7. ТАЈНЕ ЛАБОРАТОРИЈЕ ЗА ПРОИЗВОДЊУ ДРОГА...............................................10
8. КРИЈУМЧАРЕЊЕ ОПОЈНИХ ДРОГА.........................................................................10
9. ЗАКЉУЧАК.....................................................................................................................12
ЛИТЕРАТУРА.................................................................................................................13
2. ПОЈАМ ОПОЈНИХ ДРОГА
Код нас Закон о психоактивним контролисаним супстанцама користи термин
психоактивне контролисане супстанце, у које спадају:
1. Опојне дроге, односно наркотици,
2. психоактивне супстанце,
3. производи биолошког порекла који имају психоактивно дејство и
4. друге психоактивне контролисане супстанце.
Под појмом дрогом Закон подразумева сваку супстанцу биолошког, односно
синтетичког порекла у складу са Јединственом конвенцијом о опојним дрогама, односно
супстанцу која делује примарно на централни нервни систем смањујући осећај бола,
изазивајући поспаност или будност, халуцинације, сметње у моторним функцијама, као и
друге патолошке или функционалне промене централног нервног система.
1
3. ВРСТЕ И ОСНОВНЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ ОПОЈНИХ ДРОГА
Према пореклу, све опојне дроге се могу поделити на природне и вештачке
(синтетичке). У групу природних дрога спадају опијум и његови деривати (морфијум,
хероин), канабис (марихуана, хашиш, хашишово уље), биљка кока и њени деривати
(кокаин), кактус пејотл (мескалин, псилоцибин) и сл. У синтетичке дроге спадају разни
депресанти (барбитурати), стимуланси (амфетамини), халуциногени (LSD) и сл.
Према начину на који су дроге третиране у законским одредбама, можемо их поделити
на легалне и илегалне. У легалне дроге спадакју алкохол и никотин, као и многи лекови
(попут лекова за смирење, против бола, за спавање).
Појам тешке дроге се користи за супстанце које стварају снажну физичку или
психичку зависност, док лаке дроге подпадају оне које изазивају благу психичку
зависност или је уопште не изазивају. У тешке дроге се убрајају хероин, морфијум, кокаин
и метамфетамини. У лаке дроге спадају канабис, мескалин, псилоцибин и сл.
Фармаколошски, опојне дроге се могу поделити на а) наркотике, б) психостимулаторе,
в) психодепресоре и г) халуциногене.
1
Маринковић Д., Лајић О.: Криминалистичка методика, Криминалистичко-полицијска академија, Београд,
2016, стр. 281.
ОПИЈУМ - Прва позната супстанца која се користила као опојна дрога.
2
Добија се из
опијумског мака који је једногодишња биљка. Опијум је светло смеђа, смеђа или црно
смеђа маса, тешког мириса на мак и горког укуса. Злоупотреба: може се пушити помоћу
смецијалних лула, јести, пити или интравенски убризгавати.
МОРФИЈУМ – Најпознатији алкалоид опијума. Бео кристални прах снажног
аналгетског својства. Злоупотреба морфијума врши се поткожним или интрамускуларним
убризгавањем. Изазива стање олакшања, уз дремеж и индиферентност према околини и
спопственом стању. Има депресивно дејство на централни нервни систем, смрт може
настати услед предозирања.
ХЕРОИН – Дериват морфијума, добија се његовом прерадом, и као такав не налази се
у опијумском маку нити у било којој другој биљци. Фармацеутски назив је
диацетил
морфин
. У организам се уноси ушмркавањем, орално, пушењем, интравенозним или
поткожним инјекцирањем. Врло брзо изазива психичку и физичку зависност, при чему
расте и праг толеранције.
2
Назив
опијум
долази од старогрчке речи
оpos,
што у преводу значи
сок.
