Narkokriminalitet

1

INTERNACIONALNI UNIVERZITET U NOVOM PAZARU

VISOKOSKOLSKA JEDINICA U NISU

PRAVO UNUTRASNJIH POSLOVA

NARKOKRIMINALITET

Seminarski rad iz 

Pevencije kriminaliteta

Profesor,                                                                                Student,

          Prof. Dr. Enver Medjedovic                                                    Lazar Ristic

                                                                                                           2-1517

Nis,Maj,2014.

2

SADRŽAJ

UVOD .................................................................................................................... 3

1. POJAM I POJAVA NARKOKRIMINALA I NARKOTIKA ......................... 4

2. NARKOMANIJA I KRIMINALITET ............................................................. 6

2.1. Nedozvoljena trgovina narkoticima ..............................................................

7

2.2. Putevi ilegalne trgovine drogom i podjela tržišta .........................................

9

ZAKLJUČAK ......................................................................................................... 11

LITERATURA ....................................................................................................... 13

4

1. POJAM I POJAVA NARKOKRIMINALA I NARKOTIKA 

Postoje brojni dokazi da ljudi već hiljadama godina koriste različita prirodna sredstva koja mijenjaju 
njihovu   svijest,   raspoloženje,   mišljenje   i   ponašanje.   Drevne   knjige   starih   naroda   koje   govore   o 
religioznim i filozofskim poimanjima života, zdravlja i smrti govore i o čovjekovoj potrebi da pobjedi bol 
i da nepodnošljivi svijet realnosti zamjeni svijetom fantazija, u kome je, makar na trenutak, lakše živjeti.

1

Droge i njihovi efekti su predstavljali jedan od odgovora na pitanje kako se život može učiniti ljepšim, 
kako izbjeći bol i frustracije.  Još od starog Rima poznata je izreka „Dolarum sedare divinum opus est“ 
(ublažiti   bol,   božansko   je   delo).

2

Razvojem   civilizacije,   tokom   vremena,   došlo   je   do   nekontrolisane 

upotrebe opojnih droga, koje u svom krajnjem ishodu razaraju čovjekovu ličnost i duhovno i fizički. 

Prema definiciji Svjetske zdravstvene organizacije – Komiteta eksperata za droge, narkomanija je „stanje 
periodične   ili   hronične   intoksikacije,   štetno   kako   za   pojedinca,   tako   i   za   društvo,   do   koje   dolazi 
ponovljenim uzimanjem neke droge (prirodne ili stintetičke).

3

Narkomanija je uveliko poprimila status 

privredne grane, kao svojevrsna podzemna ekonomija kojom se ostvaruju enormni kriminalni profiti. 
Međunarodni karakter trgovine drogom, potvrđuje činjenica da se njeno tržište može podmiriti samo 
uvozom iz jednog broja zemalja Bliskog, Srednjeg ili Dalekog istoka, kao i prekookeanskih zemalja, u 
kojima je proizvodnja drogama postala nacionalna privredna djelatnost.

4

Postavlja se pitanje šta je i u 

čemu je uzrok enormnog rasta potrošnje i profita od narkotika. Preovlađuju mišljenja, da je interes za 
profitom   prouzrokovao   pojavu   epidemija   narkomanije   više   nego   svi   drugi   uzroci   zajedno.   Profiti   iz 
međunarodne ilegalne trgovine drogom omogućili su stvaranje tzv. podzemne ekonomije. Sve se teže 
otkrivaju   plantaže   sirovina,   ilegalne   laboratorije,   skladišta   narkotika,   privatni   aerodromi   i   prevozna 
sredstva

5

.   Da   je   droga   jedan   od   najprofitabilnijih   proizvoda   u   strukturi   organizovanog   kriminaliteta 

upozorava se i u najvišim tijelima međunarodne zajednice. Organizovani kriminalitet i mreža rasturača 
počele su aktivno promovisati droge koje bi podstakle njihovu potražnju.

6

 Profitabilnost poslova u vezi sa 

drogom

, 

bez obzira koja je vrsta u pitanju, obezbjeđuje kriminalcima enormne zarade, što dodatno dovodi 

do ohrabrivanja kriminalaca da se uključe u zloupotrebe i trgovinu narkoticima. Ove poslove najčešće 
organizuju i kontrolišu organizovane  kriminalne grupe iz države i regiona, koje ostvaruju i direktne veze 
sa   proizvođačima.   Zloupotrebe   i   krijumčarenje   opojnih   droga   povezivane   su   sa   drugim   kriminalnim 
aktivnostima: trgovinom oružja, ljudi, pranjem novca, zelenašenjem, iznudama i dr.Posljedice širenja 
narkomanije i zloupotreba opojnih droga osjećaju se u čitavom društvu, a posebno u zdravstvenoj zaštiti, 
porodičnom nasilju i kriminalu povezanom sa drogom (krađe, provale, razbojništva, i druga krivična djela 
sa   elementima   nasilja),   što   zahtjeva   angažovanje   svih   subjekata   društva   na   prevenciji   i   sprečavanju 
vršenja ovih krivičnih djela, liječenju i rehabilitaciji zavisnika, smanjenju ponude droga na tržištu, borbi 
protiv krijumčarenja opojnih droga i organizovanih kriminalnih grupa, međunarodnu i međuagencijsku 
saradnju svih subjekata u sistemu bezbjednosti, jačanju tehničkih i materijalnih resursa službi za borbu 

1

Već više hiljada godina na pojedinim kontinetima ljudi su neke vrste biljaka sa narkotičkim dejstvima koristili kao  

lijek ili su ih upotrebljavali prilikom religioznih ceremonija.

2

 http://www.blogovanje.com/narkomanija

3

 M.Bošković, Z.Skakavac, 

Organizovani kriminalitet – Karakteristike i pojavni oblici,  

Novi Sad, 2009, str.246

4

 M.Bošković, 

Kriminologija , 

Novi Sad, 2007, str. 384

5

 M.Nicović, Droga carstvo zla, Beograd, 1996, str.180

6

 www.moravek.net/ovisnost/narkodržava