1
САДРЖАЈ
Увод .............................................................................................................3
Појам дроге и историјат.............................................................................4
Трофакторска генеза наркоманије............................................................7
Подела дрога...............................................................................................8
Врсте дроге..................................................................................................9
Закључак....................................................................................................13
Литература ................................................................................................14
2
УВОД
Наркоманија је реч грчког порекла и означава по дефиницији страст за уживањем у
опојним дрогама, а наркоман је самим тим онај ко ужива дрогу. Међутим, дефиниција
наркоманије као „страсти за уживањем“ у дрогама је одавно превазиђена, она је постала
болест. Озбиљно је угрожено и нарушено здравље великог боја младих људи, а старосне
границе конзумената, који прерастају у зависнике, померају се свакодневно, како наниже
тако и навише. Наркоманија има позитван тренд раста у свету, а и разноврсност дрога,
услед технолошког напредовања је већа. Поседице, здравствене, психолошке као и
социјалне природе обухватају широке размере, полазећи од погоршања индивидуалног
психофизичког стања, преко дисфункције породице до појаве различитих облика
криминалитета. Често се дешавају смртни случајеви проузроковани овим обликом
токсикоманије
1
.
Данас се дрога, осим на неким местима где се задржала као неизбежан део културе или
паганских ритуала (Боливија, Перу, Мексико, Камбоџа, Турска, поједине афричке земље,
итд.) узима из много разлога. Најуобичајени разлози су: тренд , потреба за проналажењем
себе унутар себе, као и унутар средине, а ово је посебно карактеристично за адолесценте,
инат и бунт, а најзначајнији разлог је радозналост.
1
Токсикоманија
је назив којим је Светска здравствена организација именовала све навике и зависности
од различитих супстанци. Токсикоманија је стање повремене или сталне затрованости изазване потребом
особе за неком психоактивном супстанцом и њеним дејствима.
4
Стање толеранције
је стање у које организам долази након дуготрајног узимања тог
средства при чему је за одржавање доброг функционисања потребно повећавати дозу. За
средства која имају слична својства и начин деловања јавља се комбинована (укрштена)
толеранција.
ИСТОРИЈАТ
Из најсаријих записа сазнали смо да су примитивни људи конзумирали психоактивне
супстанце. Узимали су их сви народи још у палеолиту
3
. Екстаза код примитивног човека
била је у функцији религије и медицине. Пошто су једине психоактивне супстанце које је
човек конзумиао биле биљке он је почео да им додељује магијска својства. Занимљиво је
да скоро сваки народ има своју легенду о Мандрагори
4
, биљци човековог облика.
Мак је прва биљка са психоактивним својствима која се помиње у историји. Гајили су је
Сумерци пре 5000 година, затим су пренели своје знање у Персију и Египат, а такође се
зна да су опијум, који се прави од мака, користили Грци и Арапи. Сумери су опијум звали
гил, што је значило срећа.
Хашиш се помиње у Кини око 2737 година п.н.е.као лек против кашља и дијареје. У старој
Кини коришћен је и као примитивна анестезија током хируршких захвата, а у Индији као
лек против разних болести.
Гљиве су величали Астеци, Маје, Сибирска племена, Викинзи, Шамани у оквиру обреда.
Сибриска племена конзумирала су гљиву коју ми на нашим просторима називамо мухара
и она је отровна. Викинзи су користили ову гљиву пре битке, припремајући је на посебан
начин и њоме подстицали борбеност и мржњу.
Биљку коју треба поменути, а била је обожавана од стране једног астечког племена јесте
пејотл, врста мексичког кактуса који је имао психоактивна својства.
Дрога је била актуелна широм света, али је Европи била непозната све до 13.века када су
крсташи донели опијум са Блиског истока. Почетком 19. века, немачки апотекар је
изоловао морфин и дао му име по Морфеју, грчком богу сна. Масовна употреба дрога у
Европи полиње у 19. веку, и то међу интелектуалцима који су експериментисали са
својом свешћу уз помоћ дрога. У Паризу је основан клуб под називом „Клуб хашишара“,
чији чланови су се редовно сакупљали и конзумирали хашиш. Неки од њих су били
познати уметници, попут Бодлера и Готјеа, који су своја искуства са хашишом и опијумом
преточили у уметничка дела. Из лишћа коке, донете из Перуа средином 19. века, издвојен
је кокаин, који је коришћен као локални анестетик у медицини.Година 1938. доноси нова
3
Палеолит
или старије камено доба је период који се потеже од пре 2,6 милиона година до 10.000.године
п.н.е.. Сама реч палеолит потиче од грчке сложенице
π
αλαιολιθικός – од речи παλαιός што знаци стар и
λίθος што значи камен.
4
Мандрагора
је вишегодишња зељаста биљка из породице Solanaceae која нараста до висине 20-30 cm.
Читава биљка, а посебно њен корен, веома су отровни због присутних алкалоида.
5
открића у свету психоактивних супстанци. Наиме, француски хемичар Алберт Хофман је
први пут синтетизовао лизергичну киселину, познату као ЛСД.
ПОЧЕЦИ НАРКОМАНИЈЕ У НАШОЈ ЗЕМЉИ
У нашој земљи шездесетих година двадесетог века почиње злоупотреба дроге у већим
размерама. Први доносиоци дроге код нас су деца грађана, који су живели и радили у
западним државама, а посебно у Великој Британији и САД-у. Први наркомани у Београду
појавњују се 1965.године и то су били ученици и студенти. Конзумирали у прелудин, који
је био познат у медицини као средство за смањење апетита и могао се слободно купити у
апотекама. Неколико таблета изазвало је код конзумената утисак лебдења и слободнију
комуникацију са другима. У Београду се почетком 1966. године почиње са конзумирањем
хашиша, а следеће године из Турске долази опијум. Опијум је се узимао интравенским
путем и у малим количинама, али касније долази до масовне употребе опијума и по
другим градовима. Седамдесетих година долази до наглог повећања комзумената и
долази до првих смртних случајева услед предозирања. У Београду се 1987.године отвара
Центар за болести зависности, а поред ове установе наркоманијом се бави и Институт за
ментално здравље. У току рата од 1991.године до 1999. године. Услед тешког живота и
проблема, велики део људи, свих узраста, креће да излаз из реалности тражи тако што
беже у наркоманију и још веће страдање.
