ВИСОКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА
ЗА МЕНАЏМЕНТ У САОБРАЋАЈУ НИШ
ПРЕДМЕТ: КРИМИНОЛОГИЈА
НАРКОМАНИЈА И КРИМИНАЛИТЕТ
Семинарски рад
Ментор Студент
Доц Др Александра Јовановић Марија Стојиљковић
Бр.инд.-ПБ-9д/2013
___________________________________________________________________________
Ниш, март 2014
С А Д Р Ж А Ј :
УВОД............................................................................................2
КРИМИНАЛИТЕТ......................................................................3
НАРКОМАНИЈА.........................................................................4
НАРКОМАНИЈА И КРИМИНАЛИТЕТ...................................8
ЗАКЉУЧАК................................................................................14
ЛИТЕРАТУРА............................................................................15
1
К Р И М И Н А Л И Т Е Т
Криминалитет се одређује на више начина. Кривичноправна дефиниција
криминалитета полази од норми материјалног кривичног законодавства. Она се састоји у
истицању кршења закона као детерминантног фактора кривичног дела. Преступници су
лица која се повредила норме кривичног законика, у којима су заштићени основни
друштвени интереси и вредности.
1
По ужој правној дефиницији криминалитет чине она понашања која су
инкриминисана у позитивном кривичном законодавству као кривична дела. Шира
дефиниција га одређује као свако противправно понашање (чињење и нечињење) за које
по важећим прописима одређене земље надлежни орган може спровести санкцију.
Криминалитет је најтежи облик негативних друштвених појава које су предвиђене
кривичним законом и за које друштво одређује санкције. Требамо разликовати
криминално понашање и криминалитет као масовну друштвену појаву. Криминално
понашање је појединачно понашање резултирано различитим друштвеним и
психолошким факторима и узроцима којим се крше међународне норме о људским
правима и за које су предвиђене санкције, а повређују се једна или више жртава.
Криминалитет као масовна друштвена појава представља укупност криминалних
понашања на одређеном простору и у одређено време као крајњи производ процеса
кривичног законодавства.
Један је од најактуелнијих проблема у свету и код нас, што потврђује чињеница да
је криминалитет у сталном порасту. Оно што је нарочито приметно код криминалитета је
његова разноврсност и обим. Због његове штетности и опасности сва друштва настоје да
га сузбију, било превентивно или репресивно, сталним проналажењем нових адекватних
и ефикасних метода и средстава. Превентивна делатност је плод опште друштвене акције
и развијене безбедносне културе, и сматра се оптималним решењем уколико даје такве
резултате. Репресивно деловање спроводе специјализовани органи унутрашњих послова,
судови, тужилаштва, инспекције... Условљено је адекватном организацијом, техничком и
кадровском опремљеношћу. Лоша страна репресивног деловања везује се за чињеницу да
оно наступа након извршења кривичног дела. На криминалитет утичу многобројни
узроци, поводи и услови. У најзначајније спадају: рат, економска криза, сиромаштво,
1
Доц. др Милош Марковић, Криминологија, Ниш, 2009, стр. 7
3
породица, политички сукоби итд. Ту је и утицај на унутрашњу стабилност земље, и
зависност од конкретних друштвених услова у једној земљи, али и окружења у коме се та
земља налази (близина ратишта, кризних ситуација и сл.).
Исти појам кривичних дела може се применити и у међународном кривичном
праву. Поред тога, списак међународних кривичних дела далеко је краћи и ту поред
четири базична (геноцид, ратни злочин, злочин против човечности и злочин против мира)
ту спада и још један известан број дела као што су злочин апартхејда, пиратство и
међународни тероризам.
Криминалитет је значајан облик угрожавања унутрашње безбедности, и стога
постоји узрочна веза између криминалитета и других социолошких појава као што су
алкохолизам, проституција, наркоманија и др.
Н А Р К О М А Н И Ј А
У древним цивилизацијама (Вавилон, Персија, стара Грчка, стари Рим... ) људи су
користили природне дроге из своје околине најчешће у магијским и религиозним
обредима. Коришћење дрога изван тог контекста била је ретка појава. Масовнија
употреба наркотичких средстава у необредне сврхе везује се за период развоја друштва и
развоја транспортних средстава којима су се они преносили са тржишта на тржиште.
Шездесетих и седамдесетих година двадесетог века долази до експанзије коришћења и
појаве злоупотребе дроге, а њена употреба доводи до драматичног пораста броја
зависника од различитих дрога (природног или синтетичког порекла), највише међу
млађом популацијом.
Наркоманија се сматра друштвеним проблемом од тог времена, и са собом носи
различите негативне утицаје на друштво. Узимање дроге и стварање зависности
условљава реакцију друштвене средине на ту појаву. Изражен став друштва последица је
сукоба наркомана са околином.
Дрога се као термин у ширем смислу, користи за материје биљног, хемијског или
животињског порекла које служе за израду лекова. Чешће је у употреби са значењем да је
реч о супстанци која, кад је унета у организам, може да промени стање свести и друге
психичке функције (опажање, размишљање, расположење, понашање ), и може убрзо
4
