НАЗИВ ФАКУЛТЕТА

Семинарски рад

Предмет

: Криминологија

Тема:

Наркоманија и криминалитет

Ментор: Студент:

Београд,

Садржај:



Увод................................................................................3.



Историјски осврт.........................................................4.



Шта је наркоманија....................................................5.



Врсте и начин употребе дроге....................................5.



Врсте зависности..........................................................7.



Распрострањеност наркоманија?.............................8.



Путеви дроге.................................................................8.



Наркоманија је „самоубиство“.................................9.



Узроци наркоманија.................................................10.



Трансфакторска генеза наркоманија....................11.



Зашто родитељи не уоче рано дрогирање
детета?..........................................................................13.



Развој наркоманија...................................................14.



Последица наркоманија...........................................15.



Класификација и феноменологија
наткоманија................................................................16.



Кријумчарење дроге..................................................28.



Појам и карактеристике кријумчарења
дроге.............................................................................19.



Модуси кријумчарења дроге...................................21.



Закључак.....................................................................22.



Литература..................................................................23.

живи   по   „принципу   задовољства“(нереалности)   а   дрога   је   та   која   му
задовољава и егоизам и хедоизам и могућност да живи што брже, лепше,
безбрижније....“кратко   али   слатко“.   „Златни   метак“,   у   жаргону   дилера
дроге и наркомана превелика и прекомерна узета доза хероина, нтраверзно,
односи у смрт све више младе људе. Дрога, најблаже речено, хара и код
нас.

Нема лека за наркомане.

Лечење у већини случајеве је неуспешно а

из лечења је могуће у само 3 до 11%, независно од примењиваних
терапијских метода. Последњу деценију и по лечење наркомана
компликује и додатно усложњава и инфекција ХИВ-ом, а интравенозни
наркомани су у 40-50% ХИВ позитиван.
Примарна превенција може једино да заустави талас ширења наркоманије.

Историјски осврт

          Употреба природних средстава из различитих биљака, средства која
имају способност да мењају расположење, мишљење, понашање а некада и
стање свести историјски прати човека кроз разне цивилизације. У историји
људског   рода,   народи   су   употребљавали   разне   биљке,   продукте
животињског   или   минералног   порекла-дроге   у   магијско-религијским
обредима (халуциногене гљиве), у лечење болова (опијум, канабис) као и
за сузбијање глади и отклањање умора (кока лишће). Било је ово, у многим
килтурама,   нормално,   дозвољено   понашање   у   ретким   и   дозвољеним
приликама.   Заједница   је   контролисала   упоребу   „свете   треве“,   ову   су
узимали само одређени људи, у одређеним приликама и само за одређену
сврху.
У Кини се помиње опијум врло рано, око 2500 година пре нове ере. У
Европи дрога се нагло шири у средњем веку, а после Крсташких ратова се
користи   чак   16   „светских   биљака“.   Прва   међународна   конференција   о
наркотичним дрогама је одржана у Шангају (1909.), што је резултирало у
„први   међународни   договор“   о   наркотицима   у   Хагу   1912.   године.

многим земљама донешени су и донесе се прописи и закони да се у
неколико спрече, односно да бар ефикасно контролишу употребу дрога.
Закони и прописи се разликују од земље до земље, а најстрожији су у
земљама где је наркоманија почела и највише узела маха. У неким
земљама Азије су уведене и смртне казне за кријумчаре, кориснике (Кина,
Иран, Камбоџа).

Николић, Д. Болести зависности, Београд, 2007. стр. 240.

Шта је наркоманија?

Светска здравствена организација (СЗО) је усвојила дефиницују:

Наркоманија   је   стање   повременог   или   сталног   тровања   која   узрокује
понављано   уношење   дрога,   природне   или   вештачке,   које   штете   за
појединца и друштво.
                   Наркоманија је општи, заједнички назив за употребу нелегалних
дрога, патолошка страсти и навика да се употребљава хемијска супстанца
која мења расположења, мишљења, понашања и стања свести.

Млади су

жртве јер желе све да пробају, да доживе брза и лака задовољства, нехајући
за последице које стижу као зла коб – здравствена, социјална,
професионалне, морале. Некада је наркоманија била ретка, углавном међу
лекарима, апотекарима... јер су лако долазили до дроге, лека за лечење, као
што је морфијум. Организовани криминал у свету увек прати наркоманију
и код нас, нарочито последњих 25 година.

Наркоманија је пошаст, зло савременог света, дроге једноставно

„убијају“ људе, односно конплексна, космополитске социопатолошка
појева, болест појединца, породице и друштва.

Дубоки су средински корини настанка наркоманије у свету –

поремећени односи, односно кризе широких размера: економске,
политичке, моралне, психолошке, социолошке... А само „предиспонирани“
постаје жртва дрога, њихове омамљујуће еуфорије, тешки зависник од
дроге, болесник – наркоман.

Врсте и начин употребе дроге

Дрога је било мало, до пре неколико деценија, које су могле да
узрокују зависност, а у ово наше време практично је немогуће побројити
све психоактивне супстанце које се данас употербљавају за постизање брзе
лагодности, смирења и пријатности. Све психоактивне супстанце (дроге)
законски могу бити:



Легалне-

контролисане и опрезоване (алкохол, дуван...),



Легалне-

издају се само на лекарски рецепт,



Илегалне-

законски забрањене (кокан, хероин...).

СЗО је све ПАС-е, према деству, поделио у 4 основне групе а то су:

I. Депреори ЦНС-а,

II. Стимуланси,

III. Халуциноген и

IV. Канабис.

Николић, Д. Оп.цит. стр. 245.

Психичка зависност

-психичка потреба да се дрогом реше различите

субјективне и објективне тешкоће, одосно зависност у којој преовлађују
психичке сметње појединца по своју психичку напетост, емоционалну
нелагодност, несигурност....контролише само путем дроге. Психичка
зависност се развија код злоупотребе сваке психоактивне супстанце. Дрога
постаје ослонац, главно средство, „психолошка штака“ за решавање сваких
проблема.

Физичка зависност

-метаболичка зависност-зависност у којој

преовлађују физичке сметње код прекида узимања дроге. Организам не
може без дроге.
Дрога је постала саставни део метаболизма ћелија и тако се организам
прилагодио на дрогу. Недостатак дроге у организму увек прате лакше или
тежи апстиненцијални синтоми. Увек је присутна и толеранција. Физичка
зависност се не разликује код свих психоактивних супстанци.

Апстиненцијална криза(синдром)

-скип психичких и физичких

нелагодности     тегоба   физички   зависних   наркомана,   када   се   прекине
узимање   дроге.   У   зависности   од   врсте   дрога   и   стања   организама
(исцрпљеност,   телесна   слабост,   удружене   болести....)   .   Синдром   прате
различита   тешка   субјективна   доживљавања   и   видљиви   знаци:   дрхтање,
презнојавање, мука, повраћање, грчење, бацакање, запомагање....Изузетно,
може да се заврши смртно.

Толеранција

-појава опадања дејства дроге код наркомана,

алкохоличара, односно овај „мора“ да повећа „дозу“, да би доживео раније
ефекте.

Унакрсна толеранција-

појава када зависник, ради постизања истог

или сличног ефекта, може заменити једну дрогу са другом (марихуана-
алкохол...)

Наркоман-

болесна особа зависна од једне или више дрога.

Накрофил

-болесна особа која еспериментише са дрогама и незрело,

егзебиционистички, радознало и патолошко индуцирано постаје често
наркман, зависник од дрога

Пробатор-