ВИСОКА ПОСЛОВНА ШКОЛА
СТРУКОВНИХ СТУДИЈА
БЕОГРАД
СЕМИНАРСКИ РАД
Предмет: КОРПОРАТИВНО УПРАВЉАЊЕ
Народна банка Србије
Ментор:
Студент:
Проф. Томић мр Биљана
Биљана Перић
Бр. индекса: 299-003-12
Београд, мај, 2013.
Органи Народне банке Србије су: Извршни одбор, гувернер и Савет. Народном банком
руководи гувернер Народне банке Србије. Он заступа и представља Народну банку Србије. У
његовом раду помажу му од два до четири вицегувернера. Гувренера Народне банке Србије
бира и разрешава Народна скупштина Републике Србије на предлог председника Републике
Србије. Гувернер се бира на период од шест година, с правом поновног избора.
4
1.
ИСТОРИЈА НАРОДНЕ БАНКЕ СРБИЈЕ
У време када је српска држава, након ослобађања од Турака, започела обнову и
оснивање државних и културних институција, потреба за оснивањем централне банке
постајала је све очигледнија. Први писани траг о неопходности оснивања једне такве
институције био је у Србским новинама, у чланку Данашња новчана криза, објављеном 1854.
Ипак од прве иницијативе о томе до њене реализације протекле су три деценије. Тек 1884.
заживела је таква институција под именом Привилегована народна банка Краљевине Србије.
Банка је организована по угледу на Белгијску народну банку, која је у то време важила
за образац савременог организовања банканкарске институције. Формирани су Збор
акционара, Главни одбор, Надзорни одбор и Есконтни одбор и установљене функције
гувернера ( први гувернер био је Алекса Спасић, до тада министар без портфеља) и
вицегувернер. У прво време , Народна банка Краљевине Србије била је смештена у самом
центру града, у Кнез Михајловој улици, а после у репрезентативном наменски подигнутом
здању у улици краља Петра, у коме је и данас.
Пројекат је изградио афирмисани бечки архитекта Константин Јовановић, син Анастаса
Јовановића, првог српског литографа и двороуправитеља кнеза Михајла Обреновића. За то
своје дело одликован је 1890. када је зграда и усељена.
Након Првог светског рата и уједињења дела Јужних Словена, Првилегована народна
банка Краљевине Србије прерасла је, по закону од 26. јануара 1920, у Народну банку
Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца и под тим именом преузела послове на целој територији
Краљевине. Услед потребе који је изискивао повећан обим послова, зграда Банке је, по
пројекту њеног аутора, мајсторски дозидана (између 1923. и 1925.), тако да представља
изузетно успелу целину.
Иако основана као привилегована приватна акционарска установа, пословање банке се
одвијало под сталном контролом државе. До 1920, када је њена територијална надлежност
раширена, законодавац је банку сматрао само као кредитну установу, а од 1931. поверена јој је
прва функција-монетарна политика, као и друга-кредитна политика. Први и најважнији задатак
банке, која, у складу с променом имена државе од 1929. делује под називом Народна банка
Краљевине Југославије, постаје старање о новцу и одржавање његове стабилности.
За време Другог сверског рата обављала је послове из свог представништва у Лондону.
септембру 1946. Банка је национализована и од тада је обављала своје функције под именом
Народна банка Југославије.
Законом о спровођењу Уставне повеље државне заједнице Србија и Црна Гора, који је
ступио на снагу 4. фебруара 2003., Народна банка Југославије наставља и даље да ради као
орган државе Србије. Законом о Народној банци Србије, који је ступио на снагу 19. јула 2003.,
утврђени су положај, организација, овлашћења и функције Народне банке Србије.
5
