ZAVRŠNI RAD NARODNA BANKA SRBIJE
1
UVOD
Bankarstvo se bavi istraživanjem uloge, značaja i poslovanja banaka, kao posebnim
institucijama finansijskog i ekonomskog sistema zemlje.
Prve banke u Evropi bile su mesta za čuvanje predmeta od vrednosti, kao što su zlato i
srebro, pošto su pojedinci strahovali za svoju imovinu zbog ratova, krađa i eksproprijacije od
strane države. Trgovci koji su prenosili robu preko mora smatrali su da je sigurnije da ostave
svoju zaradu u zlatu i srebru u najbližoj banci, a ne da rizikuju gubitak zbog mogućih piratskih
napada ili morskih oluja.
Banke imaju vodeću ulogu u pružanju finansijskih usluga. Njima se obraćamo kada nam
je potreban zajam za kupovinu novih kola, stipendija za školovanje ili obuku, finansijski savet o
tome kako da uložimo svoju štednju, kredit da započnemo novi posao, sef za čuvanje važnih
dokumenata, tekući računi za kupovinu roba i usluga, ili kreditna i debitna kartica, tako da
možemo da pratimo kada i gde trošimo taj novac.
Bankarstvo je delatnost u stalnom procesu promene. Za bankarstvo se ne može reći da je
nešto posebno, već pre nešto, što stalno postaje nešto novo – nudi nove usluge, vrši spajanja i
konsolidaciju u mnogo veće i sveobuhvatnije poslove koje više nije lako prepoznati kao
isključivo bankarske, usvaja nove tehnologije, koje se menjaju brže nego što većina nas može da
prati, i suočava se sa nizom pravila koja se menjaju, dok sve više i više nacija sarađuje sa ciljem
da se regulišu i kontrolišu banke i druge finansijske institucije koje služe svojim građanima.
Narodna banka Srbije je centralna banka Republike Srbije. Njena važnost proizilazi iz
zadataka koje ova institucija ima u monetarnom i privrednom sistemu jedne zemlje. Preko
finansijskog tržišta centralna banka reguliše količinu novca u opticaju. Tržište novca je deo
finansijskog tržišta preko kojeg centralna banka ostvaruje osnovne ciljeve definisane
monetarnom politikom. Sve odluke koje centralna banka donosi usklađene su sa ciljevima
ekonomske politike, pa su instrumenti monetarne politike koje centralna banka koristi
prilagođeni ciljevima ekonomske politike.
Učestvujući na finansijskom tržištu centralna banka formira pravila ponašanja s ciljem
ostvarenja njenih zadataka, a ova pravila su obavezujuća za sve učesnike na finanasijskom
tržištu. Osnovana je 2. jula 1884. pod imenom Privilegovana narodna banka Kraljevine Srbije.
ZAVRŠNI RAD NARODNA BANKA SRBIJE
2
Osnovne funkcije Narodne banke Srbije su da utvrđuje i sprovodi monetarnu politiku,
vodi politiku kursa dinara, čuva devizne reserve i upravlja njima, izdaje novčanice i kovani
novac i stara se o funkcionisanju platnog prometra i finanasijskog sistema. Osnovni cilj Narodne
banke Srbije je postizanje cenovne stabilnosti. Pored toga, ona za cilj ima i očuvanje finansijske
stabilnosti.
Osnovne funkcije Narodne banke Srbije su da utvrđuje i sprovodi monetarnu politiku,
vodi politiku kursa dinara, čuva devizne reserve i upravlja njima, izdaje novčanice i kovani
novac i stara se o funkcionisanju platnog prometa i finansijskog sistema.
Zakonom o dopuni Zakona o Narodnoj banci Srbije (“Službeni glasnik RS”, br.55/2004),
Narodnoj banci su proširene nadležnosti na nadzor nad obavljanjem delatnosti osiguranja
(davanje dozvola za obavljanje poslova osiguranja, reosiguranja i posredovanja). Prema zakonu,
Narodna banka Srbije je u obavljanju svojih funkcija samostalna, nezavisna i ne traži niti prima
upustva od državnih organa i drugih lica. Na osnovu utvrđenih ciljeva ekonomske politike i
ključnih makroekonomskih indikatora koje usvaja Narodna skupština. Narodna banka Srbije
samostalno utvrđuje projekcije rasta monetarnih kreditnih agregata i donosi mere monetarne i
kreditne politike, koje će biti preuzete radi ostvarivanja utvrđenih ciljeva. Guverner Narodne
banke Srbije prisustvuje sednicama Vlade na kojima se razmatraju pitanja u vezi sa Narodnom
bankom Srbije. Narodna banka Srbije daje mišljenje o određenim aktima koji se tiču budžeta,
ekonomske i fiskalne politike, kao i nacrta zakona i drugih propisa koji se tiču Narodne banke
Srbije. Narodna banka Srbije, uz saglasnost Vlade, određuje režim kursa dinara, s’tim što
samostalno vodi politiku kursa dinara. Narodna banka Srbije podnosi Narodnoj skupštini
godišnji izveštaj o stanju u bankarskom i ukupnom finansijskom stanju zemlje, kao i program
monetarne politike za narednu godinu. Nepokretnost i druga sredstva koja Narodna banka Srbije
koristi u svojini su Republike Srbije. Za obaveze Narodne banke Srbije garantuje Narodna banka
Srbije.
Narodna banka Srbije ima statut koji potvrđuje Narodna skupštinaRepublike Srbije.
ZAVRŠNI RAD NARODNA BANKA SRBIJE
4
profitima od emitovanja novca i da ostvari svoj neposredni uticaj u kontroli ukupnih rezervi
zemlje.
1.2. Centralna banka kao “banka banaka”
Analiza koja sledi oslanja se na pojednostavljenje pretpostavke. Ukoliko klijent jedne
banke izda ček u korist dugog klijenta iste banke, zajednički bankar samo smanjuje račun onoga
koji plaća, a povećava račun onome kome se plaća. Nije došlo do promene ukupnog nivoa
depozita, niti do promene u ukupnoj pasivi posmatrane banke. Nije došlo ni do promene u
strukturi sredstava banke. Ukoliko klijent banke A ispuni ček u korist klijenta banke B, tada će
banka A smanjiti račun svoga klijenta, smanjujući tako ukupne depozite i pasivu banke A. S
druge strane, doći će do povećanja računa klijenta banke B, čime će se povećati njeni ukupni
depoziti i pasiva. Pod predpostavkom da će banka B zahtevati ekvivalentnu sumu gotovine od
banke A, što ne bi bilo neočekivano, jer klijent banke A prenosi novac klijentu banke B, onda će
se gotovina i sredstva banke A smanjitii za sumu na koju je napisan ček, uz istovremeno
povećanje sredstava banke B. Navedeni pojednostavljeni slučaj predpostavlja da će sva plaćanja
čekom klijenata jedne banke klijentima druge banke uključivati premeštanje gotovine između
dve respektivne banke. Ukoliko bi se to promenilo u praksi, to bi značilo da se premešta gotovina
dveju banaka nekoliko puta u toku dana, i to približno istih suma u oba pravca. Očigledno je da
je racionalnije da svaka banka samo beleži koliko treba da plati drugoj banci, kao i da primi od
nje u toku dana ili u nekom drugom periodu i da se izvrši konačan obračun na kraju perioda
jednim jedinim transferom. Opravdanje za ovakav postupak se može naći u činjenici da suma
koja se faktički premešta može biti veoma mala u poređenju sa sumom čekova.
Na primer, ako klijent banke A izda ček na 1.000 dinara klijentu banke B, a klijent banke
B izda ček na 950 dinara klijentu banke A, dužničko – poverilački odnos će se likvidirati
transferom gotovine od 50 dinara od banke A do banke B na kraju perioda. Radi se o
vremenskom kliringu koji se reguliše neto transferom gotovine.
U prošlosti su banke oslobađale jedna drugu od dugova transferom banknota koje su
izdavale najpre nekoliko privilegovanih banaka, da bi to najzad prešlo u isključivu nadležnost
centralnih banaka. Vremenom su banke shvatile da je fizičko premeštanje ovih banknota bilo
ZAVRŠNI RAD NARODNA BANKA SRBIJE
5
neracionalno, jer je iziskivalo transportne troškove i troškove osiguranja od rizika. Zbog toga su
banke prihvatile da otvore svoje račune kod jedne banke, što bi omogućilo da banka B, ako
duguje novac banci A, mogla jednostavno da izda ček kojim bi smanjila svoj depozit u ovoj
''banci banaka'', uz istovremeno povećanje depozita banke A u istoj banci.
S obzirom da su dugovi namirivani u banknotama centralne banke, nije iznenađujuće da
kada su banke odlučile da otvore račune u jednoj izabranoj banci, da je izabrana banka bila
centralna banka. Banke koje pripadaju ovom obračunskom sistemu su poznate kao klirinške
banke, a njihovi depoziti u centralnoj banci su deo aktive u njihovom knjigovodstvenom bilansu.
Ako klijenti banke A prime više novca od komitenata banke B, nego što njima plate, banka A će
želeti da im banka B da novac, a centralna banka će rešiti problem tako što će povezati depozit
banke A, uz smanjenje depozita banke B. S obzirom da centralne banke imaju i svoje neposredne
klijente (državu), postavlja se pitanje šta će se desiti kada klijenti banke A dobiju više novca od
komitenata same centralne banke, nego što ti klijenti dobiju od njih? U ovom slučaju banka A će
želeti da dobije novac od centralne banke, a centralna banka će odgovoriti tako što će povećati
postojeću sumu na depozitu banke A. Suprotno od toga, centralna banka će smanjiti količinu
depozita banke A u danima kada klijenti banke A plaćaju više klijentima centralne banke, nego
što od njih primaju.
Pojednostavljeni bilans centralne banke je sličan bilansu bilo koje druge banke, tako što
se pasiva sastoji od depozita njenih neposrednih komitenata i klirinških banaka, dok se njena
aktiva sastoji od razumne sume gotovine i zajmova. Osnovna razlika u odnosu na druge banke je
u tome što je razumna suma gotovine veoma mala. Naime, većina banaka mora da drži gotovinu
u iznosu od nekoliko procenata od ukupnih depozita ili pasive, tako da mogu da brzo odgovore
bilo kojoj iznenadnoj povećanoj potražnji gotovine od njihovih deponenata. Za razliku od njih,
centralna banka bi mogla brzo da odgovori takvim željama njenih komitenata bez držanja velikih
rezervi banknota iz jednostavnog razloga što može štampati nove banknote, koliko želi i kada je
to potrebno. To znači da tehnički ne postoji ograničenje u emisiji novca od strane centralne
banke, bilo u obliku gotovine ili depozita. Mećutim, postoji ekonomsko ograničenje u smislu da
je centralna banka monetarna istitucija koja kvantificira i dinamizira količinu novca u funkciji
očuvanja finansijske stabilnosti sistema i očuvanja vrednosti nacionalne valute.
Time je faktički ograničena teorijski neograničena moć centralne banke da emituje novac.
ZAVRŠNI RAD NARODNA BANKA SRBIJE
7
modela. Državna svojina može da se manifestuje kroz dva oblika: centralna banka kao javna
ustanova, formirana zakonom, i centralna banka kao formalno akcionarsko društvo, u kojem su
sve akcije u posedu države. Prvi oblik je pravilo, dok je drugi izuzetak. Naravno, postoje i
centralne banke kod kojih u strukturi vlasništva preovlađuje privatni kapital, odnosno koje su
odolele procesu podržavljenja (Grčka, Italija, Portugalija, Čile). U tim slučajevima vlada
obezbeđuje svoj uticaj nad centralnom monetarnom institucijom kroz kadrovsku politiku, tj. kroz
imenovanje ili davanje saglasnosti na izbor guvernera i imenovanje upravljačkih tela centralne
banke.
Osnovni modeli organizacije centralne banke:
jedinstvena centralna banka – najčešći koncept,
složeni sistem centralne,
supranacionalna centralna banka – EMU.
Organizacija centralne banke zavisi od razvijenosti i strukture privrednog sistema zemlje,
od institucionalnog ustrojstva i od političkih faktora u državi u kojoj je osnovana. Organizacija
centralne banke uglavnom se svodi na tri osnovna modela: jedinstvena centralna banka, složeni
sistem centralne banke i nadnacionalna centralna banka. Koncept jedinstvene centralne banke je
najzastupljeniji u savremenim uslovima. Prema ovom konceptu funkcije vrhovne monetarne
vlasti koncentrisane su u jednom centru. Drugi model podrazumeva organizaciju sistema
centralnih banaka. To znači da u jednoj zemlji postoji više banaka koje zajedno obavljaju
funkcije centralne banke. U složenom sistemu centralne banke obično jedna od tih banaka ima
ulogu glavnog koordinatora i njen zadatak je da upravlja delovima ove složene organizacije.
Sistem mora da bude tako organizovan da proces donošenja odluka i njihove realizacije
bude efikasan. Najpoznatiji primer ovako organizovane centralne banke je sistem Federalnih
rezervi u SAD. Nadnacionalna centralna banka je karakteristična za monetarnu uniju grupe
zemalja. Monetarna unija predstavlja visok stepen ekonomske integracije, kakav je danas slučaj
sa Evropskom unijom.
Države članice se odriču svog monetarnog suvereniteta, promovišu jedinstvenu valutu,
usklađuju monetarnu i deviznu politiku, formiraju zajedničke devizne rezerve i osnivaju
zajedničku centralnu banku. Nadnacionalna banka se, po pravilu, sastoji od ogranaka koji se
nalaze u svakoj zemlji članice monetarne unije.
