MARIJA KLEUT
NARODNA KWI@EVNOST
FRAGMENTI SKRIPTI
четврто
издање
NOVI SAD
2015
UNIVERZITET U NOVOM SADU
FILOZOFSKI FAKULTET
Marija Kleut
NARODNA KWI@EVNOST
FRAGMENTI SKRIPTI
Za izdava~a:
Prof. dr
Ивана
Живанчевић
Секеруш
, декан
Recenzenti:
Prof. dr Qiqana Pe{ikan Qu{tanovi}
Prof. dr Milivoje Nenin
ISBN 978-86-
6065-321-7
CIP
– Katalogizacija u publikaciji
Biblioteka Matice srpske, Novi Sad
Ova kwiga nastala je delom na osnovu autorkinih predavawa studentima koji su
na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu slu{ali predmet Narodna kwi-
`evnost, a delom na osnovu istra`ivawa u okviru nau~noistra`iva~kog projekta
„@anrovi srpske kwi`evnosti – poreklo i poetika oblika”, koji se radi na
Odseku za srpsku kwi`evnost Filozofskog fakulteta u Novom Sadu pod
rukovodstvom dr Zoje Karanovi}. Ovaj projekat finansira Ministarstvo za
nauku i tehnologiju Srbije.
821.163.41.09:398(075.8)
КЛЕУТ, Марија
Народна књижевност [Електронски извор] : фрагменти скрипти / Марија Клеут.
- 4. изд. - Нови Сад : Филозофски факултет, 2015. - 116 стр.
Начин доступа (URL): http://digitalna.ff.uns.ac.rs/sadrzaj/2015/978-86-6065-321-7. -
Опис заснован на стању на дан 17.06.2015. - Насл. с насловног екрана. - Напомене и
библиографске референце уз текст.
ISBN 978-86-6065-321-7
a) Српска народна књижевност
COBISS.SR-ID 297281799
4
Za razumevawe opsega zna~ewa ovih termina nije na odmet po-
menuti wihov nastanak, koji obele`ava po~etke interesovawa u~e-
nih i pismenih za stvarala{tvo neukih, nepismenih i "varvara".
Stariji termin -
narodna kwi`evnost
- upotrebio je najpre krajem
XVI
veka francuski pisac Montew, koji je u "poeziji narodnoj i ne-
vino prirodnoj" gaskowskih seqaka i naroda koji nemaju pisma na-
lazio nekih ~ari i poredio ih sa lepotom "poezije savr{ene po
pravilima umetnosti". Na {ire prihvatawe ovog termina u evrop-
skim okvirima i na promewen odnos prema tvorevinama prostog i
neukog sveta jo{ bitnije uticao je Nemac Johan Gotfrid Herder
svojom zbirkom u dve kwige
Volkslieder
, koja se pojavila 1778-1779.
godine i svojim teorijskim esejima. U nas je na prihvatawe termina
narodne pesme
i
narodne pripovetke
presudno uticao Vuk Stef. Ka-
raxi}. Kada je Vuka, na samim po~ecima wegovog rada, nagovarao da
bele`i narodne pesme i pri~e, Jernej Kopitar pokazivao mu je Her-
derovu zbirku narodnih pesama.
Uverewa predromanti~ara i romanti~ara da su rasprostrawe-
ni (mahom me|u ni`im slojevima dru{tva) i usmeno preno{eni
oblici kwi`evnosti pravi "izraz narodne du{e" i autenti~ni po-
kazateq "narodnog karaktera", da su proizvod kolektivnog duha na-
roda - ugra|ena su u ovaj termin. Kada je pro{ao romanti~arski za-
nos narodnim pesmama i pri~ama, kada se narodna kwi`evnost po-
~ela izu~avati analiti~ki, kao specifi~an deo nacionalne ba{ti-
ne (i daqe uz du`no po{tovawe za wene vrednosti), terminu su se
na{le zamerke. Pod pretpostavkom da se zna {ta je kwi`evnost,
pridevskom odrednicom trebalo bi definisati jednu vrstu kwi-
`evnosti, a upravo je ta odrednica u mnogim jezicima, pa i u srp-
skom, vi{ezna~na: re~
narod
i wene izvedenice mogu da imaju et-
ni~ko (narod je nacija) i socijalno zna~ewe (narod su seqaci, nepi-
smeni, siroma{ni, ni`i dru{tveni slojevi uop{te
).
Iz namere da se ogradi od romanti~arskog poimawa ovog vida
kwi`evnosti i da se izbegne u nauci nepo`eqna dvosmislenost
imena uveden je za istu pojavu drugi termin -
usmena kwi`evnost
.
1
1
Ilustracija za mogu}e nesporazume u upotrebi ovog termina mo`e da bude i sle-
de}e: u
XIX
veku kao posebno vredno isticalo se da je, na primer, Jovan Jovano-
vi} Zmaj "pravi narodni pesnik" (jer izra`ava narodne te`we, jer je popularan
u narodu), a ista odrednica, kada se primewivala na Filipa Vi{wi}a, zna~i-
la je ne{to sasvim drugo.
5
Termin je prvi put upotrebio Pol Sebijo 1881. godine na francu-
skom jeziku, a u srpskom se javqa 1911. godine u kwizi Andre Gavri-
lovi}a
Istorija srpske i hrvatske kwi`evnosti usmenog postawa
,
ali tek u novije vreme vi{e ulazi u upotrebu. Termin usmena kwi-
`evnost - smatraju wegovi zagovornici - ima slede}e prednosti.
Wime se isti~e najbitnije svojstvo kwi`evnosti o kojoj je re~:
usmeno postawe i preno{ewe usmenim putem bitne su kategorije jer
na~in kreirawa (usmeno), na~in preno{ewa (direktno, bez posred-
nika) i specifi~an na~in prihvatawa (slu{awem ili u~e{}em u
izvo|ewu) presudno uti~u na celinu poetike ovog vida kwi`evnog
stvarawa. Novim imenovawem potire se shvatawe o kolektivnom
stvarala{tvu ("narodnom geniju"). Dihotomija
usmena kwi`evnost
/ pisana kwi`evnost
nema nepo`eqno vrednosno zna~ewe, odnosno
ne sugerira apriori ve}u vrednost jednog vida umetnosti re~i, {to
se de{ava kada se suprotstavqaju termini
narodna
i
umetni~ka kwi-
`evnost
.
2
Pokazalo se, me|utim, da se neke zamerke mogu staviti i upo-
trebi novog termina, odnosno da on mo`e da bude {ireg opsega od
onoga {to se uobi~ajeno smatra delima narodne kwi`evnosti;
usmeno ili barem delimi~no usmeno u pro{losti su preno{eni ne-
ki oblici koji se ne mogu izjedna~iti sa narodnom kwi`evno{}u, a
u na{e vreme termin usmena kwi`evnost mogao bi da obuhvati niz
vidova savremene masovne kulture koji se posreduju audio-vizuel-
nim sredstvima (radio, televizija, estrada itd.).
3
Na osnovu ovoga
jasno je da terminu usmena kwi`evnost nedostaje aspekt tradicij-
skog i neposrednog preno{ewa. Uza sve to dugotrajnija upotreba
termina narodna kwi`evnost i povezanost wegovih izvedenica sa
zbirkama Vuka Karaxi}a (
Srpske narodne pjesme
,
Srpske narodne pri-
povjetke
) stvorile su naviku i mawe-vi{e ustaqeno zna~ewe u upo-
trebi.
Potrebno je re}i i slede}e: ~ak i kada bi bilo mogu}e (a nije)
propisati upotrebu termina, pitawe je koliko bi to bilo svrsis-
hodno. U dilemi oko imenovawa predmeta svoga istra`ivawa nau~-
nici se opredequju razli~ito: neki upotrebqavaju termin
narodna
2
Vuk Karaxi} suprotstavqao je, dodu{e, narodnu i u~enu kwi`evnost, ali je ova
dihotomija vremenom zaboravqena.
3
Terminom "novokomponovane narodne pesme" ozna~ava se jedan vid produkcije
masovne kulture u nas.
7
re wihovih tvoraca i prenosilaca, ~ak i onda kada slu{alac ili
~italac ovih oblika ne deli uverewa nosilaca usmene tradicije
pro{lih i davnih vremena. Primera je mnogo i nemogu}e ih je na-
brojati, te se navodi samo nekoliko ilustracija. Kletve se izri~u
sa namerom da se kome zlo desi i u uverewu da }e se uz pomo} vi{e
sile ostvariti ono {to je re~eno; poslovice su uobli~ene fraze ko-
jima se reaguje na datu aktuelnu `ivotnu situaciju; ~arawa, gatawa,
bajawa jesu slo`ene magijsko-ritualne predstave koje se izvode sa
uverewem da se wima mo`e uticati na budu}u egzistenciju ~oveka
ili da se mogu od wega otkloniti opasnosti itd. Svi navedeni
oblici (i mnogi drugi, ovde nenavedeni) imaju nekakvu pragmati~-
nu funkciju sa stanovi{ta svojih kaziva~a/izvo|a~a, ali im se ne
mogu osporiti umetni~ko uobli~ewe i estetski efekt.
Logi~an zakqu~ak ove svedene rasprave o zna~ewu termina
bio bi odlu~nije opredeqewe za jedan od navedenih.
5
Navo|ewem na-
rodne poslovice
Zovi me i kr~ag samo me nemoj razbiti
moglo bi se
takvo opredeqewe izbegnuti ili bar objasniti razlozi za{to se to
~ini. Dugotrajnom upotrebom termin
narodna kwi`evnost
stekao je
i utvr|eno zna~ewe te u praksi relativno retko dolazi do iskqu~i-
vo terminolo{ki uslovqenih nesporazuma, a uva`ava se kontinui-
tet starijih i novijih interesovawa za fenomen o kome je re~. Ter-
min
usmena kwi`evnost
, s druge strane, van sumwe dobro iskazuje
najbitniju diferencijalnu karakteristiku ovog vida kwi`evnog
stvarawa. Preostaje, dakle, da se prepusti vremenu prevaga termina
narodna kwi`evnost
nad terminom
usmena kwi`evnost
ili da se
desi obratno, pri ~emu }e i naizmeni~na upotreba oba naziva biti
neminovna, uz napomenu da bi trebalo izbegavati izraz
usmena na-
rodna kwi`evnost
.
6
5
Termin primitivna kwi`evnost u nas nije bio u upotrebi (izuzev u prevodima),
te nije ni posebno razmatran.
6
Za naslov ove kwige izabran je termin
narodna kwi`evnost
, zbog toga {to je
{ire poznat, i on }e biti upotrebqavan i u ovom tekstu, ali ne}e biti izbega-
van ni termin
usmena kwi`evnost.
