Narodna skupština Republike Srbije

Ustavno pravo

Tema:

NARODNA SKUPŠTINA REPUBLIKE SRBIJE

Novembar

SADRŽAJ

Uvod.......................................................................................................................... 3
1. Pojam Narodne skupštine – parlamenta................................................................ 4

1.1. Sastav Narodne skupštine, izbor i trajanje
mandata narodnih poslanik

a...........................................................................5

1.2.

Imunitet narodnog poslanika.................................................................... 5

1.3. Funkcioneri u Narodnoj skupštini............................................................ 5
1.4. Način odlučivanja i rada u Narodnoj skupštini........................................ 6
1.5. Pravo predlaganja zakona i postupak za donošenje zakona..................... 7

2. Unutrašnja organizacija Narodna Skupština..........................................................8

2.1. Zakonsko uređivanje izbora i prestanka mandata narodnih poslanika.....8
2.2. Prava i dužnoti narodnih poslanika.......................................................... 10

3. Javnost rada Narodne skupštine i njen
odnos sa Vladom, Ustavnim sudom i predsednikom Republike............................... 11

3.1. Odnos Narodne skupštine i predsednika Republike.................................11
3.2. Odnos Narodne skupštine i Vlade............................................................ 12
3.3. Odnos Narodne skupštine i predsednika Republike.................................12

4. Raspuštanje Narodne skupštine............................................................................. 13

5. Zaključak............................................................................................................... 14

6. Literatura............................................................................................................... 15

1. POJAM NARODNE SKUPŠTINE - PARLAMENTA

Narodna skupština (parlament) je naziv za, po pravilu, najvažniju instituciju vlasti i

političkog pretresanja i odlučivanja u državnom uređenju jedne države. Parlament je nastao sa
razvojem buržoaske demokratije, najpre u Velikoj Britaniji. Ona je nosilac i izraz narodnog
suvereniteta i u njemu je koncentrisana zakonodavna vlast. Narodna skupština (parlament) može da
bude jednodomna, dvodomna i višedomna. Konstituiše se posredstvom izbornog procesa na osnovu
različitih izbornih sistema i to uglavnom: većinskog, proporcionalnog ili mešovitog. Uobičajeno je da
parlamenti nisu u stalnom zasedanju već tradicionalno imaju dva zasedanja: prolećno i jesenje.

Nadležnosti Narodne skupštine Republike Srbije



donosi i menja ustav;



odlučuje o promeni granice Republike Srbije;



raspisuje republički referendum;



potvrđuje međunarodne ugovore kad je zakonom predviđena obaveza njihovog potvrđivanja;



odlučuje o ratu i miru i proglašava ratno i vanredno stanje;



nadzire rad službi bezbednosti;



donosi zakone i druge opšte akte iz nadležnosti Republike Srbije;



daje prethodnu saglasnost na statut autonomne pokrajine;



usvaja strategiju odbrane;



usvaja plan razvoja i prostorni plan;



usvaja budžet i završni račun Republike Srbije na predlog Vlade;



daje amnestiju za krivična dela;

Narodna skupština, takođe:



bira Vladu, nadzire njen rad i odlučuje o prestanku mandata Vlade i ministara;



bira i razrešava sudije Ustavnog suda;



bira predsednika Vrhovnog kasacionog suda, predsednike sudova, republičkog javnog
tužioca, javne tužioce, sudije i zamenike javnih tužilaca, u skladu sa Ustavom;



bira i razrešava guvernera Narodne banke Srbije i nadzire njegov rad;



bira i razrešava Zaštitnika građana i nadzire njegov rad;



bira i razrešava i druge funkcionere određene zakonom.

Narodna skupština raspisuje referendum o pitanjima iz svoje nadležnosti u skladu s Ustavom

i zakonom.

Na zahtev većine svih narodnih poslanika ili najmanje 100.000 birača, Narodna skupština

raspisuje referendum o pitanju iz svoje nadležnosti, u skladu sa Ustavom i zakonom, pri čemu
predmet referenduma ne mogu biti obaveze koje proizlaze iz međunarodnih ugovora, zakoni koji se
odnose na ljudska i manjinska prava i slobode, poreski i drugi finansijski zakoni, budžet i završni
račun, uvođenje vanrednog stanja i amnestija, kao ni pitanja koja se tiču izbornih nadležnosti Narodne
skupštine.

1.1. Sastav Narodne skupštine, izbor i trajanje mandata narodnih poslanik

Narodna skupština je jednodomna, čini je 250 narodnih poslanika, koji se biraju na

neposrednim izborima, tajnim glasanjem. U sastavu Narodne skupštine obezbeđuje se ravnopravnost
i zastupljenost polova kao i predstavnika nacionalnih manjina. Predsednik Republike raspisuje izbore
za narodne poslanike, 90 dana pre isteka mandata Narodne skupštine, tako da se izbori okončaju u
narednih 60 dana. Prvu sednicu Narodne skupštine nakon izbora zakazuje predsednik Narodne
skupštine iz prethodnog saziva, s tim da se sednica održi najkasnije 30 dana od dana proglašenja
konačnih rezultata izbora. Narodna skupština na prvoj sednici potvrđuje poslaničke mandate, a
konstituisana je potvrđivanjem mandata dve trećine narodnih poslanika i od tog momenta može da
radi i odlučuje sa punim pravnim kapacitetom predviđenim Ustavom. Na odluku koju Narodna
skupština donese u vezi sa potvrđivanjem mandata narodnih poslanika može se uložiti žalba
Ustavnom sudu koji je dužan da o njoij odluči u roku od 72 sata. Inače, potvrđivanjem mandata dve
trećine narodnih poslanika prestaje mandat prethodnog saziva Narodne skupštine.

Narodnom poslaniku mandat počinje da teče danom potvrđivanja mandata u Narodnoj

skupštini i traje četiri godine, odnosno do prestanka mandata narodnih poslanika tog saziva Narodne
skupštine. Narodni poslanik može u toku mandata da, pod uslovima određenim zakonom, neopozivo
stavi svoj mandat na raspolaganje političkoj stranci na čiji predlog je izabran za narodnog poslanika.
Ustavom je utvrđena inkompatibilnost funkcije narodnih poslanika sa drugim javnim funkcijama tako
da narodni poslanik ne može da bude poslanik u skupštini autonomne pokrajine, niti funkcioner u
organima izvršne vlasti i pravosuđa, niti može obavljati druge funkcije, poslove i dužnosti za koje je
zakonom utvrđeno da predstavljaju sukob interesa. Narodna skupština ima predsednika i jednog ili
više potpredsednika koje bira većinom glasova svih narodnih poslanika. Predsednik predstavlja
Narodnu skupštinu, saziva njene sednice, predsedava sednicama i vrši druge poslove određene
ustavom, zakonom i poslovnikom Narodne skupštine.

1.2. Imunitet narodog poslanika

Narodni poslanik uživa imunitet i ne može biti pozvan na krivičnu ili dugu odgovornost za

izraženo mišljenje ili glasanje u vršenju poslaničke funkcije (imunitet neodgovornosti). Takođe,
narodni poslanik koji se pozvao na imunitet ne može biti pritvoren niti se protiv njega može voditi
krivični ili drugi postupak u kome se može izreći kazna zatvora, bez odobrenja Narodne skupštine
(imunitet nepovredivosti). Međutim, narodni poslanik koji je zatečen u izvršenju krivičnog dela za
koje je propisana kazna zatvora u trajanju dužem od pet godina može biti pritvoren bez odobrenja
Narodne skupštine. Narodna skupština može da uspostavi imunitet i ukoliko se narodni poslanik nije
pozvao na njega.

1.3. Funkcioneri u Narodnoj skupštini

Poslovnikom Narodne skupštine određeni su funkcioneri u Narodnoj skupštini i njihov

položaj. Funkcioneri u Narodnoj skupštini su predsednik, potpredsednici i sekretar Narodne
skupštine. Kandidata za predsednika Narodne skupštine može da predloži najmanje 30 narodnih
poslanika. Predlog kandidata za predsednika Narodne skupštine podnosi se predsedavajućem u
pisanom obliku. U ime predlagača izvestilac predlagača je dužan da obrazloži predlog. O predlogu
kandidata otvara se pretres. Ako je za predsednika Narodne skupštine predloženo više kandidata,
posle obaljenog pretresa, predsedavajuči utvrđuje listu kandidata za predsednika Narodne skupštine i
to po azbučnom redu prezimena. Pre pristupanja izboru predsednika Narodne skupštine, Narodna
skupština odlučuje da li će glasati tajno ili javno.

Ako se Narodna skupština opredeli za tajno glasanje, tada tajnim glasanjem za izbor

predsednika Narodne skupštine rukovodi predsedavajući na sednici Narodne skupštine (najstariji