ПАНЕВРОПСКИ УНИВЕРЗИТЕТ АПЕИРОН
БАЊА ЛУКА
НАРУЧЕНА УБИСТВА
ДИПЛОМСКИ РАД
Ментор Име и презиме студента
Бања Лука, 2017.
заштићено законом. Нико не може бити самовољно лишен живота“.
4
Сваким убиством
човјечанство губи једног члана своје друштвене заједнице, а човјеку се одузима живот
што је ненадокнадиво добро.
Међутим, ово кривично дјело се и поред тога свакодневно врши. Убиства се
користе као средство за остварење различитих мотива - материјалних, личних, па све до
политичких и религиозних. Она се врше на улици, у стану, аутомобилу, испред ресторана,
стана жртве као и на другим мјестима и то у свако доба дана, седмице, мјесеца и године.
Могу бити планирана или непланирана, извршена од стране једног или више лица,
вишеструка, уговорена (наручена) итд.
У овом дипломском раду у почетку ће бити ријечи о самом појму и дефиницији
убиства, те његовој историјско-правној димензији у оквиру које ће бити приказан начин
третирања убиства у појединим временским периодима. Затим ће бити ријечи о
класификацијама убиства, те о одређењу убиства у позитивном праву Републике Српске.
Након тога ће бити ријечи о нарученим (уговореним) убиствима, као једним од облика
убистава, која су по својим карактеристикима једна од најсложенијих.
4
Види: Nowak, B. M.: U.N.
Convenant on Civil and Political Rights - CCPR Commentary
, N. P. Engel, Publisher,
Kehl, Strasbourg, Arlington, 1993., стр. 4.
4
2 УБИСТВО
2.1 Појам и дефиниција убиства
Убиство (
homicidium
) је у свим периодима развоја људског друштва било и остало
једно од најтежих кривичних дјела, дјело које иритира људски ум од постојања човјека.
Ради се о једином деликту који представља апсолутну негацију човјека као живог људског
бића, потпуну негацију његовог најзначајнијег природног права које је у основи свих
осталих људских права. Истовремено, овај деликт представља и најнечовјечнији вид
испољавања људске деструктивности и насиља.
5
Стога је убиство увијек било предмет
одређене друштвене реакције, прво кроз крвну освету, а касније кроз кривично
законодавство. У савременом друштву, убиство се сматра најтежим кривичним дјелом за
које се, у свим кривичним законима, прописују најтеже кривичне санкције.
6
При појмовном одређењу убиства, могуће је правити разлику као социолошке
појаве и убиства као кривичног дјела. У првом случају, убиство се обично дефинише као
лишавање живота једног лица од стране другог лица. Дакле, према општеприхваћеној
семантици, то је „смрт једног човјека проузрокована од стране другог човјека“ (
hominis
caedes ab homine
). Када је у питању убиство као кривично дјело, у литератури се истиче
постојање законске и теоријске дефиниције. Законска дефиниција убиства је садржана у
прописима кривичних закона којима се одређују елементи убиства и кривична санкција, и
представља основу теоријске дефиниције убиства. Дакле, у кривичноправном смислу,
убиство је противправно и вино (умишљајно и нехатно) лишење живота другог лица
.
Међутим, поједини аутори сматрају да није потребно у појам убиства уносити и елеменат
противправности јер је то општи елеменат кривичног дјела. Логично је, према томе, да се
убиством у смислу кривичног права, може сматрати само оно проузроковање смрти које је
противправно.
7
Међутим, противправност код овог кривичног дјела, као и код других,
може бити искључена по неком општем основу (нужна одбрана, крајња нужда) или по
неком посебном основу.
5
Види: Бабић, М., Марковић, И.:
Кривичноправна заштита људског живота
, Бања Лука, 1997., стр. 1.
6
Види: Franko Ferakutir:
La peronalita dell omicidida
, Quvaderni di Criminologia, Cilnica, 1961. Наведено
према: Пешић, В.: Убиства у Југославији, Београд, 1972., стр. 6.
7
Види: Радовановић, М., Ђорђевић, М.:
Кривично право - посебни део
, седмо издање, Београд, 1977., стр. 56.
5
могућност примјене силе, како према спољашњем, тако и према унутрашњем непријатељу
и, на крају, долази до доношења закона, којима се укидају или мијењају постојећи обичаји.
Са процесом стварање држава, уједно, долази и до јачања улоге и положаја појединца, при
чему се наглашава брига за сопствени живот. На основу тога настају прва кривична дјела,
која су инкриминисана у најстаријим правним нормама. Међу кривичним дјелима, која су
друштвено најопаснија, издвајају се: кривично дјело убиства и кривична дјела против
имовине. Такође, мијења се и систем одговорности који се преноси на личност.
Један од најзначајнијих правних извора старог вијека јесте Хамурабијев законик. У
кривичном праву, које је далеко неразвијеније у односу на грађанско право Законика,
уграђен је принцип талиона
10
, чија се основа манифестује у ставу да је казна одмазда за
учињени деликт и зато треба да му буде једнака.
У античком Риму убиство је било оправдано у одређеним ситуацијама, као што је
случај самоодбране против лопова за вријеме ноћи или уколико је ћерка ухваћена са
својим партнером у прељуби. Особа убијена у овим ситуацијама се сматрала оправдано
убијеном -
iure caesus.
У периоду средњег вијека, када погледамо кривично право у Франачкој, које се
углавном сагледава кроз одредбе Салијског закона
11
, а налази се на размеђи између
кривичне одговорности и накнаде штете. Квалификација кривичног дјела зависила је од
тога ко је извршилац кривичног дјела, ко је оштећени, али је зависила и од околности
конкретног случаја. Класни карактер франачког кривичног права се огледа у томе да већи
степен заштите уживају грофови, војници у краљевом војном походу и припадници
краљеве пратње. Етнички карактер се огледа у већој заштити Франака у односу на
Галоримљане. Обриси кривичне одговорности, у виду виности, могу се видјети уколико је
степен испољавања зле намјере виши, па је због тога и одговорност већа. Међутим,
10
Основ принципа талиона налази се у члану 196., који гласи: “Ако је неко избио око слободном човјеку,
избиће му се око.”, и 200., који гласи: „Ако је неко избио зубе човјеку истог положаја као што је он, избиће
му се зуби.“ Види: Николић, Д., Ђорђевић, А.:
Законски текстови старог и средњег века
, Bona Fides, Ниш,
2002., стр. 39.
11
Салијски закон донесен је крајем V или почетком VI вијека за време владавине франачког краља
Клодовика. Написан је исквареним латинским језиком. Углавном садржи норме кривичног права, али се у
њему могу наћи и норме стварног, облигационог, породичног, насљедног и процесног права.
7
