Насиље над децом
2018
1
1.Увод
Насиље над децом оставља вишеструке, дубоке и дуготрајне последице на физичко
и ментално здравље детета, његов психосоцијални развој и будући живот, а у
најекстремнијим случајевима окончава смртним исходом. Породица, примарна друштвена
група, која би детету требало да пружи неопходну љубав, сигурност и осећај да је у њој
најзаштићеније, уједно може битии извор његове најинтензивније угрожености.
Кроз историју можемо запазити различите форме искоришћавања и злостављања деце, од
блажих, физичких казни, до оних најекстремнијих, које имају за последицу смрт детета.
Што даље залазимо у историју, запажамо све нижи ниво старања о детету, а све већи број
деце је било убијено, телесно кажњено, напуштено или сексуално злостављано. Тек се у
другој половини 20. века јављају први покушаји дефинисања насиља над децом.
Савремени аспект дефинисања ове појаве полази од потреба, интереса и особености
личности детета. Тако се данас насиље над децом поматра као континуитет нехуманих
односа, који се крећу од запостављања - недовољна брига за развојне потребе и личност
детета, преко занемаривања - одсуство или скучене могућности задовољавања развојних и
основних потреба и социјалне сигурности детета, до злостављања – угрожавање
психичког и физичког интегритета личности детета и напад на његову самосвојност и
посебност. У савременој литератури може се наћи свеобухватни појам злоупотреба и
занемаривање деце (child abuse and neglect), који обједињује све облике насиља над децом.
Насиље над децом
2018
2
2. Злостављање деце у породици
Статистика показује да су најчешће жртве жене и деца, а насилници углавном
мушкарци
. Ово није приватни проблем породице и не треба као такав да буде третиран ни
у једној држави. Ово је питање од јавног интереса, које мора бити решавано на државном
нивоу. Иако се дешава у породици, најчешће иза затворених врата, овај проблем утиче на
читаво друштво.
Насиље над децом чине
и очеви и мајке, међутим сама деца насиље врло ретко
пријављују, јер га и не препознају. Најчешће се откривају физички злостављана деца.
Родитељи који злостављају своју децу не спадају у групу психопата нити социопата, већ
особа које су и саме у детињству биле злостављане па чин злостављања представља
оживљавање оног што су доживеле у детињству. Злостављање се готово увек среће у
контексту класичне проблематике као што су алкохолизам, незапосленост, сиромаштво,
разни облици дезорганизације породице. Код физичког злостављања повреде нису
акциденталне. Оне могу бити лаке, тешке и смртоносне, настале у појединачним
епизодама или понављане. Насиља над децом има много више него што се претпоставља и
најчешће га пријављује комшилук и родбина. Свако насиље у породици у којој има деце је
и насиље над децом, без обзира да ли су му деца непосредно изложена.
Под злостављањем се подразумева намерно или ненамерно деловање или омогућавање
деловања одраслог појединца или друштва у правцу супротном физичком и психичком
здрављу детета
(модификовано према
SZO). То је комплексна појава на коју утиче низ
фактора етичке, социјалне, економске, правне, психолошке, медицинске и друге природе.
Злостављање детета као резултат узајамног деловања низа неповољних фактора средине
има за последицу нарушавање физичког здравља, поремећаје развоја личности, разне
облике поремећеног понашања и неуспеле социјализације.
Својства личности родитеља (старатеља) односе се на неадекватан однос са дететом из
кога проистичу занемаривање и злостављање. Ови родитељи су одгајани без љубави или
потичу из разрушених или поремећених породица у којима су и сами били занемаривани
Насиље над децом
2018
4
зависности од својих развојних специфичности, емоционалне повезаности, односа
поверења и потребе чувања и усмерења, деца су у оквиру породичног система изложена
ризику од непосредне и посредне виктимизације насиљем.
Сходно томе, дете породичним насиљем може бити
непосредно
виктимизирано, када је
оно директна жртва насиља, или
посредно
, када је сведок насиља извршеног над другим
члановима породице. Непосредно, дете може бити изложено физичком, психичком и
сексуалном насиљу. Ова три облика насиља су тесно повезана, па један вид насилне
виктимизације детета укључује и елементе преостала два. Питање о томе да ли је насиље
над децом нека нова појава у нашем друштву, да ли је оно у порасту или је то стара појава,
сигурно је значајно за све. Значајно је и за родитеље и за оне који раде са децом, за
стручњаке, медије, итд. Многи исраживачи слажу се са тим да то није нова појава, јер
нажалост, злостављање и занемаривање деце постоји одувек.
Насиље
је сваки чин против воље појединца, који угрожава лични интегритет, било да се
ради о физичком, емоционалном или сексуалном насиљу. Насиље у породици је феномен
који се јавља свуда у свету, у свим културама и независно од економског статуса и
друштвеног слоја породице. Савремени хуманистички приступ у дефинисању појма
насиља над децом полази од потреба, интереса, интегритета личности, слобода, права и
благостања детета као циљева и претпоставки његовог целовитог развоја па се нехуманим
сматрају сви односи, процеси и понашања који угрожавају развој и срећу детета.
Нехумани односи према деци су запостављање,занемаривање, злостављање, злоупотреба,
насиље.
Запостављање
представља такав однос појединаца или институција, којима је дете
поверено на чување и подизање у складу са његовим потребама, интересима и личним
особеностима, којим се запостављају развојне потребе, могућности, склоности и таленти
детета.
Занемаривање
обухвата она понашања појединаца и институција у која се укључују како
потребе егзистенције (исхрана, одећа, обућа, становање и сл.) тако и духовне потребе
(образовање, култура, слободно време), емоционална подршка и сигурност.
