УНИВЕРЗИТЕТ У НИШУ
ПРАВНИ ФАКУЛТЕТ
МАСТЕР РАД
ПРЕДМЕТ: КРИМИНАЛИТЕТ НАСИЉА
ОБЛАСТ: НАСИЉЕ У ПОРОДИЦИ
ТЕМА
НАСИЉЕ У БРАКУ И ПАРТНЕРСКИМ ОДНОСИМА
Ментор Кандидат
Проф. др Миомира Костић Милица Станковић
Ниш, 2014.
1
I Уводна разматрања
Породица је одувек била основна ћелија друштвеног живота, истинска
радионица у којој се обликује напредак цивилизације, континуитет традиције и
најважније претпоставке људске културе (Младеновић, 1995: 116). Она је мост имеђу
појединца и друштва, али са своје стране, такође емитује одређене импулсе ка ширем
друштвеном окружењу чији јесте мање или више интегрисани део. Породица се сматра
медијем кроз који друштво утискује свој жиг својеврсној структури детета, а тиме и
одраслог појединца (Фром, 1986: 15). Оваква метафорична одређења породице, која
истичу значај њених функција, не дају одређење ње саме. Ту се јавља и питање да ли је
потребно да су мушкарац и жена у браку, и да имају заједничку децу да би били
породица, или је довољно да постоји ванбрачна заједница, или се и заједнице живота са
истополним родитељством сматрају породицом? Наизглед најједноставнија питања се
покажу као најсложенија када их треба дефинисати (Јовановић, 2010: 60).
Мастер рад „Насиље у браку и партнерским односима“ структурално је
састављен из четири целине. То су: 1)
Уводна разматрања,
2)
Теоријски оквир,
3)
Резултати емпиријског истраживања,
4)
Закључна разматрања.
У првом делу рада су
изложена уводна разматрања. Друга целина чини теоријски оквир, у коме је дато
појмовно одређење насиља у породици, његових врста, као и облика у којима се јавља,
с посебним освртом на насиље у партнерским односима, односно насиља које се врши у
везама младих, затим у браку, у ванбрачним везама, као и у везама истог пола.
У напорима да се дефинише насиље у породици крије се потреба да се оно што
је вековима било сакривено и толерисано осветли са свих страна, како би било
свеобухватно, да се предупреде страдања оних који су некада највише трпели, у
садашњем и неком будућем моменту (Јовановић, 2010: 24).
Због тога је уобичајени начин његовог објашњавања поистовећивање са
насиљем у браку, односно са насиљем према женама, као његовој најчешћој форми.
Међутим, последњих година чују се и гласови који скрећу пажњу на насиље над
мушкарцима у породици. Остали партнерски односи се често занемарују, или се пак
поједини аутори приликом излагања изјашњавају да под тим подразумевају и друге
облике партнерских односа, или неке од њих (ванбрачна заједница, хомосексуална
заједница) (Јовановић, 2010: 25).
2
Такође треба указати и на некритично прихватање превода страних израза, не
само у јавности, него и у стручној литератури. Термин „domestic violence“ је најчешће
синоним за насиље између супружника (spounsal abuse), односно партнера. Појам
насиље у породици је шири, јер поред насиља у партнерским односима укључује и
насиље према деци и старима (Wallace, 2004: 24).
Други део рада носи назив теоријски оквир. У њему су најпре дати појам насиља
у породици. Такође, дат је приказ међународних документа о заштити од насиља у
породици, браку и партнерским односима. Изложени су и чланови Закона који се баве
регулисањем насиља у породици, у браку и партнерским односима у бившим
југословенским Републикама, као и законодавна решења насиља у породици, у браку и
партнерским односима у неким европским и ваневропским државама.
Трећи део мастер рада посвећен је емпиријском истраживању. У овом поглављу
је дат опис истраживања, предмет, циљ и задаци истраживања, затим хипотезе које су
проверене, као и узорак, просторне и временске границе и методи који су коришћени
приликом истраживања.
У четвртом делу су изложена закључна разматрања, након којих следе
библиографија и прилози.
4
индивидуално или колективно трпе физичку или менталну повреду, емоционалну
патњу, економску штету, или значајније оштећење својих права, путем чињења или
пропуштања, који не мора још представљати кршење националног кривичног права,
већ међународно признатих норми које се тичу људских права (Шепаровић, 1988: 4).
Јасно је да међу ауторима нема сагласности око појма насиља, али да су
незаобилазне његове одреднице
сила и претња
, које су уједино крвивичноправне
категорије (Јовашевић, 2010: 140).
На међународном плану, породица се дефинише Општом декларацијом о
правима човека УН из 1948. године. Дефиниција је широка и гласи: „Породица је
природна и основна ћелија друштва и има право на заштиту друштва и државе“.
У савременим правима, законописци ретко дефинишу породицу. Један од
примера јесте црногорско право. Породични закон Црне Горе дефинише породицу као
животну заједницу родитеља, деце, и других сродника који имају међусобна права и
обавезе, као и друга основна заједница живота у којој се негују и подижу деца.
Изузетак је и словеначко право, у коме је породица, пак дефинисана као животна
заједница родитеља и деце, која у интересу деце ужива посебну друштвену заштиту
(Драшкић, 2011: 48). Породични закон Републике Србије не садржи дефиницију
породице, премда би начело правне сигурности налагало да она постоји (Поњавић,
2007: 36).
Један, међу више разлога, зашто закони из породичне области у савременим
правима, па ни Породични закон Србије, не садрже дефиницију породице јесте што би
прецизна дефиниција довела до ограничења појма породице. Породични односи се брзо
развијају, појављују се нови облици породице непознати у ранијим историјским
периодима, па би тиме остали ван законског појма породице, уколико би дефиниција
породице одређивала ко чини чланове породице. Тако на пример, у савременим
условима, у неким земљама, правни значај добија и породица лица истог пола,
омогућавање партнерима истог пола да усвоје дете, или постану родитељи применом
зачећа уз биомедицинску помоћ (Ковачек Станић, 2010: 29).
У пракси Европског суда за људска права, која се формирала на основу
тумачења права на поштовање породичног живота (чл. 8 Европске конвенције за
заштиту људских права и основних слобода), могуће је пронаћи бар оквирне елементе
за дефиницију породице. Европски суд за људска права, увек и без изузетака сматра
члановима породице супружнике и ванбрачне партнере. Родитељи и њихова деца,
укључујући свакако и ванбрачну односно усвојену децу, уживају безрезервну подршку
