Uvod
Pod porodičnim nasiljem podrazumevamo napad bilo koje vrste verbalni, fizički,
emocionalni, seksualni kao i aktivnu i pasivnu nebrigu koju vrši osoba ili osobe na nekoga iz
porodice, bilo da su u braku ili rodbina, bilo da žive zajedno ili odvojeno, ili su razvedene.
Trenutna međunarodna istraživanja pokazuju da je porodično nasilje globalni problem. Ono je
prisutno kod pojedinaca bez obzira na starosnu dob i nacionalnost, društveno-ekonomski položaj, i
u porodicama, bez obzira odrasli u religioznom ili nereligioznom domu. Pokazalo se da je postotak
incidenata sličan u gradskim, prigradskim i seoskim zajednicama.
Nasilje u porodici vidi se na više načina. Na primer, ono može biti fizički napad na bračnog druga.
Zlostavljanje su i emocionalni napadi kao verbalne pretnje, izlivi besa, omalovažavanje i nerealni
zahtevi za savršenstvom. Ono može imati oblik fizičke prisile i nasilja u bračnim polnim odnosima
ili pretnje nasiljem zastrašivajućim verbalnim ili neverbalnim ponašanjem. U njega ubrajamo
rodoskvrnuće i zlostavljanje ili zanemarivanje maloletne dece od strane roditelja ili drugog
staratelja, a koje dovodi do ozleda ili povreda. Nasilje nad starijima vidljivo je u fizičkom,
psihološkom, seksualnom, verbalnom, materijalnom i zdravstvenom zlostavljanju ili nebrizi. Po
definiciji nasilje je „
Ponašanje kojim jedan član porodice ugrožava telesni integritet, duševno
zdravlje ili spokojstvo drugog člana porodice
.”
1
Specifičnost nasilja
Slika žrtve
2
Nasilje koje se čini prema članovima porodice uvek predstavlja zloupotrebu moći i vršenje
kontrole članova porodice koji imaju manje moći ili raspolažu manjim resursima. U većini društava,
naročito u tradicionalnim i patrijarhalnim zajednicama, muškarci imaju znatno više moći (ne samo
fizičke, već i ekonomske i društvene). Zbog toga, nasilju u porodici najčešće su izloženi: žene, deca,
stara, bolesna lica ili lica sa invaliditetom, odnosno osobe koje zavise od drugih članova porodice.
Specifičnost odnosa između članova porodice (emotivne veze, zajedničke vrednosti, ‘’istorija’’ i
sl.), osobeni mehanizmi (načini i taktike) nasilja i specifična ciklična dinamika ispoljavanja
nasilnog ponašanja, čini ovaj vid nasilja različitim od drugih vidova nasilnog ponašanja.
Vrste i oblici nasilja u porodici
Fizičko nasilje
podrazumeva (ali ne isključuje i druge manifestacije): guranje, čupanje, udaranje,
ugrize, davljenje, ubode, mučenje, premlaćivanje i ubistvo. Težina povreda varira od minimalnih do
ozbiljnih, trajnih povreda i smrti.
1
Porodični zakon ( Sl. glasnik RS br. 18/2005) Član 197
2 http://www.womenchalet.com/UserFiles/2007/9/4/violence.jpg
Seksualno nasilje
predstavlja svaku seksualnu aktivnost bez pristanka, što uključuje zadirkivanje,
nepoželjne komentare i predloge, prisilu na učešće ili gledanje pornografije, neželjeno dodirivanje,
bolni i ponižavajući seksualni čin, prisilan seksualni odnos, silovanje, incest.
Psihičko
nasilje
(mentalno, emotivno) podrazumeva (ali ne isključuje i druge oblike):
omalovažavanje, vređanje, ignorisanje, korišćenje privilegija, psovke, ismevanje, podrugivanje,
prigovaranje, pretnje i prinude, zastrašivanje, izolaciju, prezir, maltretiranje, okrivljavanje,
manipulacije decom, verbalne napade.
Ekonomsko nasilje
predstavlja nejednaku dostupnost zajedničkih sredstava, uskraćivanje ili
kontrolisanje pristupa novcu, sprečavanje zapošljavanja ili obrazovanja i stručnog napredovanja,
uskraćivanje prava na vlasništvo, prisiljavanje da se odrekne ili da traži vlasništvo kojeg se
odrekla/nameravala da se odrekne, prodaje stvari bez saglasnosti vlasnika/ce, prodaju pod prinudom
itd.
Duhovno nasilje
(specifični vid psihičkog nasilja) uključuje nametanje ili uništavanje kulturnih ili
religijskih uverenja/verovanja ismevanjem, omalovažavanjem, zabranom upražnjavanja običaja i
rituala ili prisilom da se usvoji drugi sistem vrednosti.
Kampanja Stop nasilju
3
Rodno nasilje; oblici i manifestacije rodno zasnovanog nasilja
Rodno zasnovano nasilje je svako delo nasilja zasnovano na rodnoj osnovi, koje ima, ili
može imati za posledicu fizičku, seksualnu ili psihološku povredu ili patnju, uključujući pretnje
takvim delima, prisiljavanje ili oduzimanje slobode, bez obzira da li se nasilje događa u javnom ili u
privatnom životu
4
. Rodno zasnovano nasilje nastaje kao izraz dominacije jednog pola nad drugim
(najčešće se izjednačava sa nasiljem prema ženama), a društvo ga obično više toleriše od drugih
vidova nasilja. Definiše sledeće pojave:
- Nasilje koje se događa u porodici
ili domaćinstvu, uključujući fizičku i mentalnu
agresiju, emocionalno i psihološko zlostavljanje, silovanje i seksualno zlostavljanje, incest,
silovanje među supružnicima, stalnim ili povremenim partnerima i ukućanima, zločine počinjene u
ime časti, žensko genitalno sakaćenje i ostale tradicionalne običaje štetne za žene, kao što su
prisilni, ugovoreni i rani brakovi.
3 http://www.well.org.yu/stop-nasilju.jpg
4 Deklaracija UN o eliminaciji nasilja prema ženama iz 1993. godine
hronična nezaposlenost, duševne bolesti i bolesti zavisnosti (alkoholizam i narkomanija), hronične
bolesti i smrt u porodici, posttraumatski stresni poremećaj i sl., ‘’glavni uzroci’’ nasilja u porodici.
Mada ovi faktori mogu doprineti nasilju, pojačati ga, uticati na neke njegove specifične izraze, ili se
koristiti kao opravdanje i izgovor, oni nisu uzroci nasilja u porodici
Mehanizmi nasilja u partnerskoj relaciji
Slika iz kampanje NVO organizacija
6
Nasilje u partnerskoj relaciji može se razumeti kao model ponašanja kojim nasilni partner
ostvaruje (zloupotrebljava) kontrolu i ispoljava moć nad partnerkom. Strategije i taktike kojima se
nasilnik služi najčešće uključuju: izolaciju, zastrašivanje, psihološko zlostavljanje, pretnje i prinudu,
korišćenje dece (manipulacija decom), korišćenje ‘’muških privilegija’’, ekonomsko zlostavljanje,
umanjivanje ili poricanje nasilja i okrivljavanje žrtve. Ove radnje, i bez upotrebe fizičkog nasilja,
mogu dovesti do željenog cilja (kontrole i moći), mogu biti korišćene istovremeno, u različitim
kombinacijama, ili pojedinačno. Izbor, način primene, intenzitet i učestalost strategija i taktika
zavise od procene nasilnika i cilja koji trenutno želi da postigne.
Fizičkom i seksualnom nasilju pribegava se kada navedene strategije ne daju željeni efekat,
ili kada nasilnik želi da njihovo sprovođenje olakša i/ili učvrsti. Nasilnik bira osobe koje će
podnositi nasilničko ponašanje ili koje će mu praštati. On vešto kamuflira svoje ponašanje, jer će
malo ljudi poverovati da se osobe ‘’konvencionalnog tipa’’ ponašaju nasilno u porodici. Ali, teško
se zadovoljava pukom poslušnošću, te od žene traži izraze poštovanja, zahvalnosti, čak i ljubavi.
Njegov krajnji cilj je stvaranje (dobro)voljne žrtve, zahteva se pokornost i lojalnost partnerke, kao i
žrtvovanje svih ostalih odnosa sa ljudima. Većina žena vezuje osećanje vlastite vrednosti (i ponos)
za svoju sposobnost da održi odnose (partnerske, sa decom, roditeljima). Nasilniku zato nije teško
da žrtvu ‘’uhvati u zamku’’ vrednosti do kojih joj je najviše stalo. Patrijarhalni obrazac, koji
uključuje hijerarhiju moći i polne/ rodne stereotipe, ima presudnu ulogu u oblikovanju mehanizama
i ponašanja u partnerskim relacijama i porodicama sa problemom nasilja. Kontrola svih aspekata
života (uključujući kontrolu tela) žrtvu onesposobljava, te ona počinje da veruje da ne ume
samostalno da izvede osnovne životne aktivnosti, ima snažan doživljaj posramljenosti i krivice,
demoralisana je. Pretnje održavaju žrtvu održavati u stalnom stanju straha, koji se pojačava
hirovitim nametanjem besmislenih zahteva i pravila (‘’muške privilegije’’) ili nasiljem koje je
nepredvidivo i nije izazvano određenim ponašanjem. Hirovito udeljivanje ‘’sitnih milosti’’ podriva
psihički otpor žrtve i stvara nadu da će se desiti promena (da će se odnos vratiti na ‘’staro stanje’’).
Ovo ponašanje je mnogo delotvornije nego pretnje ili nasilje. Nasilnk pokazuje da može da bude
drugačiji, a žena veruje da je ‘’u dubini duše on ipak dobar čovek’’, te se odgovornost za nasilje
često locira u ‘’spoljne faktore’’ (alkohol, frustracije, gubitak posla, neposlušnost dece, ekonomsku
situaciju i sl.). Ovo ponašanje ima za cilj da žrtvu veže uz nasilnika.
Nasilnikova moć je ograničena sve dok žrtva održava veze s drugim ljudima. Zbog toga
svaki nasilnik nastoji da žrtvu izoluje: od izvora informacija, emocionalne podrške, konkretne
pomoći. Izolacija se postiže kontrolom i nadzorom, koji uključuju najrazličitije postupke: uhođenje,
prisluškivanje, oduzimanje pisama i predmeta, odgovaranje na telefonske pozive, tako da ‘’kuća
počinje da liči na samicu’’. Istovremene, stalne optužbe za neverstvo, vode: napuštanju posla
(odnosno gubljenju samostalnog izvora prihoda), raskidanju prijateljstava i rodbinskih veza. Ali
fizička izolacija nije dovoljna za slamanje otpora. Potrebno je razoriti ‘’unutrašnje veze’’ sa ljudima
(i oduzeti sve predmete koji simbolizuju te veze). Izolacijom, žena postaje sve zavisnija od
nasilnika, a što je više izolovana i uplašena, to se više vezuje za jedini dopušteni odnos – odnos sa
6 http://ssla.oneworldsee.org/ezimagecatalogue/catalogue/variations/14793-300x300.jpg
