УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ
ПОЉОПРИВРЕДНИ ФАКУЛТЕТ
СЕМИНАРСКИ РАД ИЗ СОЦИОЛОГИЈЕ
НАСИЉЕ У ПОРОДИЦИ
ПРЕДМЕТНИ НАСТАВНИК:
СТУДЕНТ
др Татјана Јовановић
Ивана Перић
Смер: Зоотехника
Број индекса: 180518
Београд, мај 2019.
1. НАСИЉЕ КАО ОПШТИ ПОЈАМ
Сам термин насиље означава употребу силе, претње или злоуптребу моћи
према другом лицу. Бодлерови истичу да је насиље деструктивна физичка агресија
која се примењује са намером да се повреди друга особа или оштети предмет. Оно
може бити методично или несистематично, трајно или пролазно, дозирано или
неконтролисано. Станко истиче да је насиље сваки облик понашања појединца којим
он намерно прети или наноси физичку, сексуалну или психичку повреду другима
или себи. Насиље се може одредити и као свесна активност човека која је усмерена
против другог човека, са намером да он учини нешто мимо своје воље. Кетрин
Вилијамс истиче најважније особине насилничког понашања: реч је о нападима
којима се повређује личност човека, а не имовина (иако ње примењују сила или
претња ка човеку); важно је да начадач употреби силу која би врло вероватно довела
до повреде; важна је намера и сврсисходна принуда.
1
Криминалитет насиља је криминалитет који се врши применом насиља или уз
претњу насиљем. Насилнички криминалитет, односно криминалитет са знацима
насиља,има значајног удела у општем савременом криминалитету и припада групи
уобичајеног, конвенционалног криминалитета
2
Немогуће је извршити
инкриминацију насиља као кривичног дела, већ постоји низ кривичних дела код
којих се насиље јавља као елемент бића кривичног дела или начин његовог
извршења. Ту спадају кривична дела против живота и тела (убиства, телесне
повреде, угрожавања слободе итд.) кривична дела против имовине (разбојништва,
разбојничке крађе, тешке крађе итд.) кривична дела против брака и породице
(насиља у породици и др.) кривична дела против полне слободе (силовања и др.) као
и низ других кривичних дела.
3
1
Игњатовић Ђ, Насилнички криминалитет-концептуална и етиолошка питања,
Међународна научно-
стручна конференција Насичнички криминалитет-етиолофија, феноменологија, сузбијање, 2011.,
стр. 4-5.
2
Мешко Г., Петровић Б.,
Криминологија,
Сарајево, 2004., стр. 168-170.
3
Вилић-Константиновић С.,
Криминологија,
Правни факултет, Ниш, 2003., стр. 217.
4
2. НАСИЉЕ У ПОРОДИЦИ
Насиље у породици је феномен који се може сагледавати са неколико
раличизих аспеката, социолошког, правног, етичког, па чак и религијског. Ово је
такође феномен који у последње време привлачи велику пажњу јавности, што може
бити како добра, тако и лоша ствар. Добра јер је широка јавност у стању да се упозна
са димензијама и обимом распрострањености ове врсте насиља, а лоша та што
читајуићи наслове о бројним примерима насиља у породици, заправо на индиректан
начин долази до још већег обима овог насиља, имајући у виду да људи насиљем
реагују на насиље, чак и када о њему сазнају путем медија.
Стога ће предмет истраживања овог поглавља бити изучавање
феноменологије и етиологије насиља у породици, ради сузбијања обима ове врсте
насиља у свакодневном животу. У том смислу биће дат социолошки аспект насиља у
породици како у Србији, тако и у свету, насиље у породици као кривично дело,
насиље над децом, насиље над женама и етиологија насиља у породици.
2.1. Социолошки аспект насиља у породици
Насиље у породици
4
је раширена појава у већини региона света, у којој су
најчешће жртве жене, а мушкарци извршиоци насиља. Разлог споровђења великог
броја истраживања је да се укаже на распрострањеност, узроке и последице насиља у
породици. Она су показала да су најчешће жртве породичног насиља жене, деца,
старе и немоћне особе и да је породица, ако се изузму полиција и војска,
најнасилнија група у друштву. Наиме, особа има више шанси да буде убијена и
повређена у породици него у било којој другој друштвеној средини.
4
Николић-Ристановић, В.,
Од жртве до затворенице - насиље у породици и криминалитет жена,
Виктимолошко друштво Србије; Београд, 2000., стр. 15.
5
