2
1. УВОД
Породица је основна друштвена јединица и једна од најстаријих и најсложенијих
друштвених група. Она представљасложену мрежу односа јер обухвата укупност међусобних
односа чланова породице и односа са околином. Здрава и усклађена породица
представљапримарно подручје социјализације,омогућава несметан развој појединца и
представља чврсту основу за правилан развој друштва. Међутим, породица није отпорна на
утицаје и процесе који се догађају изван ње. С обзиром на међусобне односе чланова породице,
унутар система породице може доћи до дисфункционалности. Као последица нарушене
хармонијеу породици јавља се насиље међу њеним члановима.
Насиље у породици представља појаву која се уочава у свим облицима породице таком
историје, чак и код најпримитивнијих облика. Оно представља универзалну појаву која прожима
сва друштва, све културе и све делове света.Ова социопатолошка појава представља проблем не
само чланова породице, већ и целог друштва и представља одраз његовог стања. Насиље у
породици,без обзира које је врсте и према којем члану породице је усмерено, утиче на
функционисање целе породице, а нарочитодеце.
Насиље у породици је озбиљан проблем који захтева високи степен пажњенационалних
ауторитета. Овај проблем је већ неколико деценијаједна од главних тема многих националних и
међународних организација, као ивладиних и невладиних. Као резултат вишегодишњег рада на
овом питању, на међународном нивоу је усвојеногроманброј правних норми, политичких
споразума, политичких смерница, препорука и практичних савета.
У свим земљама данас,насиљеупородици дефинисано је каокршење основних
људскихправалицакојатонасиљетрпе.Нажалост, насиље у породици је и даље широко
распрострањенапојава,
којадоводидопоражавајућихфизичких,
емотивних,
финансијскихисоцијалнихефекатанажене, децу, породицеизаједницеширомсвета.
4
Према начину и средствима, могуће је разликовати три групе злостављања:
1) лакше злостављање са краћим трајањем (ударци руком и песницом);
2) теже злостављање - извршиоци користе различите прилике да нанесу ударце и болове;
3) најтеже злостављање - садистичко мучење и наношење тешких повреда.
3. ОБЛИЦИ ИСПОЉАВАЊА НАСИЉА У ПОРОДИЦИ
У теорији и пракси идентификована су три облика породичногнасиља која су
доминантно присутна. То су:
1) психичко насиље,
2) физичконасиље и
3) сексуално насиље.
3.1 ПСИХИЧКО НАСИЉЕ
Психичко насиље доводи доерозије самопоштовања и способности жртве за самосталан
живот и одлучивање, као и доосећања стида и понижења. Контролне тактике омогућавају
насилнику да остварује, потврђује и одржава контролу над жртвом
2
. То су:
понижавање и омаловажавање: вређање, називање погрдним именима, псовање,
омаловажавање и понижавање;
изолација: ограничавање кретања, ограничавање контаката са другим људима, посебно са
примарном породицом, контролисање (закључавање, праћење, забрана комуникације);
психичко и емоционално насиље: свађање, викање, неповерење, занемаривање,
непризнавање детета, претње одласком и напуштањем, љубомора, неверство, пијанство;
економско насиље: ограничавање или ускраћивање располагања новцем, често новцем
који она зарађује, спутавање у раду и напредовању;
2
Николић-Ристановић, В:Насиље у породици у Србији, Београд:Виктимолошко друштво, 2002.
5
претње и застрашивања: уцењивање, претње, а посебно претње и уцене које се односе на
одузимање детета и избацивање из куће;
проглашавање жене ментално болесном;
коришћење привилегија: демонстрација моћи, уништавање драгих предмета, забрана
спавања, одређивање начина облачења, недозвољавање одласка.
3.2ФИЗИЧКО НАСИЉЕ
Физичко насиље представља најчешћи и најмање споран облик насиља упородици. У
односу на остале врсте насиља, физичко насиље је најлакше доказати, јерсе по правилу ради о
проузроковању видљивих повреда.
Физичко насиље се дефинише као свака намерна употреба силе, у ситуацијама када
постоји ризик повреде тела другог лица, без обзира да ли је та повреда настала. Овако
дефинисано физичко насиље подразумеваупотребу силе, или претњу да ће се употребити
сила.При процени могућеповредеу обзир се узима и учесталост насилног понашања. Оцена
тежине физичког насиља у највећој мери зависи од френквенце насиља.Учесталост насилничког
понашања могуће је мерити на два начина.
Путем укупног збира свихдогађаја са елементима насиља или
Пребројавањемнасилничких аката у току једног догађаја.
Поред учесталости насилног понашања, тежина физичког насиља се одређује и на
основумогућих насталих повреда. Оне се процењују у односу на тип повреде, нивоа и
обимаоштећења физичке, професионалне и социјалне функције и дужине трајања повреде
3
.
Према резултатима истраживања Виктимолошког друштва Србије, као најчешћи облици
физичког насиља навођени су: шамарање,пребијање, гурање, чупање, ударање, завртање руку,
гађање предметима, дављење,ударање песницом у главу, шутирање и слично.
4
3
Лукић М: Криминолошка анализа насиља у породици, магистарска теза, Ниш, 2003.
4
Николић-Ристановић, В: Насиље у породици у Србији, Београд: Виктимолошко друштво, 2002.
