Nasilje u sportu

   Pravni fakultet PIM Univerziteta u Lukavici

Seminarski rad iz predmeta

Sociologija sa sociologijom prava

                              Tema:

                       Nasilje u sportu

Mentor :                                                                  Kandidat :

                                 April, 2015. godine 

2

SADRŽAJ

1. UVOD

 3

2. NASILJE U SPORTU

 3

2.1. NACIONALIZAM I SPORT................................................................................................................5
2.2. HULIGANI I VRSTE

PUBLIKE.........................................................................................................6

2.3. NAVIJAČKE SKUPINE, STRUKTURA NAVIJAČKIH GRUPA.......................................................7
2.4. RASIZAM I SPORT...........................................................................................................................9
2.5. SPORTISTI I NASILJE....................................................................................................................10
2.6. PRIMJERI NASILJA U SPORTU....................................................................................................11

3. ZAKLJUČAK

 14

4. LITERATURA

 15

4

Nasilje nastaje na temelju i posredstvom više faktora u društvu, a to znači da je 

nasilje   društveni   konflikt.   To   je   u   stvari   sukob   individue   ili   društvene   grupe   sa 

društvenom sredinom. Na sportskim manifestacijama ekstremni dio publike narušava 

pravila igre i uobičajene norme ponašanja. Sport je refleksija događaja u društvu, pa 

prema tome i odraz nasilja kada se javlja. Dakle, nasilje je bilo prisutno od nastanka 

ljudskog roda, u svim društvenim događajima pa tako i u sportu. Kao takav sport je 

kroz nasilje povezan sa mržnjom, zavišću i nepoštivanjem pravila.

U sociološkoj literaturi se najčešće spominju tri izvora nasilja:  

socijalna patologija, 

devijantnost i agresivnost. 

Socijalna patologija 

označava stanje oboljelog društva koje generira razne probleme 

u društvu čiji nosioci mogu biti pojedinci, društvene grupe, te i samo društvo kao 

patološki struktuirana cjelina. Ovakvo stanje pogoduje stvaranju konflikata između 

društva i individue ili društvene grupe. Ove pojave se mogu prepoznati i u sportu, 

posebno na sportskim manifestacijama. Patologija društva se javlja kao temeljni izvor 

nasilja i ona se transformiše u neposredni uzrok devijantnosti i destruktivnosti kao 

dinamički izvor nasilja.

Termin   socijalna   patologija   u   osnovnom značenju   može   se   odrediti   kao   nauka   o 

bolestima društva. Riječ je o relativno mlađoj naučnoj disciplini, koja se vremenom 

izdvojila   iz   drugih   nauka:   sociologije,   psihologije,   psihijatrije   i   socijalne   medicine. 

Vremenom se formiralo nekoliko linija istraživanja i razvoja ove nauke: socijalno – 

medicinski, socijalno – psihološki, sociološki i integralni pristup. Sociološki pristup je 

danas   najrasprostranjeniji,   naziva   se   još   i   sociološko   –   kulturni   prostup.   Začetnik 

ovog pravca je Emil Dirkem.

1

Devijantnost  

  se pojavljuje kao oblik čovjekovog „mimoilaženja“ sa onim što se u 

datom   društvu   smatra   prihvatljivim   i   normalnim   za   društvo,   dok   je   destruktivnost 

„ulazni faktor“ u nasilje. 

Agresivnost 

 je ponašanje kojem je u osnovi namjera da se nanese šteta, da se neko 

fizički ili psihički povrijedi.

2

  Agresivnost je fenomen društvene prirode i nastaje kao 

posljedica višestrukog uticaja socijalne okoline na psihološku strukturu individue ili 

1

 http://studenti.rs/skripte/socijalna-patologija/

2

 http://sh.wikipedia.org/wiki/Agresija

5

grupe. Agresija može postati nasilje raznih oblika i dimenzija tako da se često govori 

o dva tipa agresivnosti, tzv. kontrolirana i tzv. maligna agresivnost, koja ide do nivoa 

destruktivnosti. 

Sport može da bude izvor neprijateljstva i nasilja. Nasilnički istupi na terenu, a i u 

gledalištu, nekada se pretvaraju u brutalnost. Čak smo „navikli“ na grubosti sportaša i 

publike, te ih ponekad i ne smatramo kao nasilje, već kao normalne pojave. 

U toku sportskih manifestacija vrlo često je prisutno bacanje petardi, suzavaca, čak i 

tuča među igračima, napadi na sudije, sukobi među navijačima. Sve je to dokaz 

prisutnosti   nasilja   u   sportu.   Uzroke   nasilja   treba   tražiti   i   u   različitim   socijalno   – 

ekonomskim i društveno – političkim položajima grupa stanovništva. 

2.1. NACIONALIZAM I SPORT

U sportu se javlja još jedan oblik nasilja, a to je nacionalizam. 

Nacionalizam je ideologija  u   kojoj   je   nacionalni identitet presudan   za   formiranje   i 

opstojnost   jedne suverene države. 

Pojam   "nacionalizam"   se   u   jeziku   koristi   u 

pozitivnom,   i   u   negativnom   smislu:  

u   pozitivnom   smislu   nacionalizam   je   isto   što 

i patriotizam;   u   negativnom   smislu   nacionalizam   se   poistovjećuje 

sa šovinizmom prema nepripadnicima vlastite nacije. 

3

Sport je neodvojivi dio društva te se i nacionalizam u sportu ne može posmatrati 

izvan društvenih odnosa. Prodor nacionalizma u sportu u uskoj vezi je sa prodorom 

nacionalizma u svim sferama društva. 

Kada nacionalizam postane dominantan na društvenoj i političkoj sferi, tada i sport 

pada pod uticaj nacionalističkih strasti. To se uglavnom manifestuje u profesionalnom 

sportu.   Nacionalistički   ispadi   su   uglavnom   primitivni   oblici   reakcija   na   određena 

društvena događanja. 

3

 http://hr.wikipedia.org/wiki/Nacionalizam