Nasilnički kriminalitet

SEMINARSKI RAD

Predmet: Organizovani kriminalitet

Tema: Nasilnički kriminalitet

Student:

Profesor:

Kristina Milosavljević

Prof. Dr Miloš Marković

Br. indeksa:
62/13

Novi Sad, 2016.

SADRŽAJ

Uvod

1. Nasilnički kriminalitet.....................................................................................................1

1.1. Ubistvo.....................................................................................................................1
1.2.  Teška telesna povreda.............................................................................................2
1.3.  Teška krađa.............................................................................................................4
1.4.  Razbojnička krađa...................................................................................................5
1.5.  Otmica.....................................................................................................................5
1.6.  Razbojništvo............................................................................................................6
1.7.  Ucena.......................................................................................................................7
1.8.  Iznuda......................................................................................................................7
1.9.  Prevara.....................................................................................................................8
1.10. Krađe vozila.......................................................................................................10
1.11. Silovanje............................................................................................................10

2. Nasilje u porodici..........................................................................................................11
3. Oblici

ispoljavanja

nasilja

javnim

skupovima..........................................................12

Zaključak...................................................................................................................................14
Literatura...................................................................................................................................15

1. NASILNIČKI KRIMINALITET

Pod nasilničkim kriminalitetom obično se podrazumevaju ona dela kod kojih se radi

postizanja određenog cilja koristi napad na život ili se njime preti.

Delikti nasilja predstavljaju ona zabranjena ljudska ponašanja kojima se upotrebom

sile ili ozbiljne pretnje povređuju ili ugrožavaju pravno zaštićena dobra, tačnije delikt nasilja
je protivpravna upotreba sile ili pretnje prema drugome, odnosno prema stvarima. Iz
navedenih definicija proizilazi da se nasilničkim kriminalitetom, s obzirom na način izvršenja,
mogu smatrati pojedina krivična dela protiv života i tela, protiv imovine i protiv slobode i
prava građanina. U širem smislu to mogu biti sva krivična dela u čijem se načinu izvršenja
primjenjuje sila ili ozbiljna pretnja, ali se sa organizovanim kriminalitetom najčešće mogu
dovesti u vezu pojedina krivična dela kojim se ugrožava lična i imovinska sigurnost građana.

Organizovani kriminalitet ima za osnovni cilj bogaćenje i stvaranje profita, to jest

jačanje finansijske moći i određenih pozicija u društvu, što treba imati u vidu kada se on
dovodi u vezu sa nasilničkim kriminalitetom. Ovde se ne može napraviti neka oštra razlika, s
obzirom na to da nasilje upotrebljavaju i kriminalne organizacije koje ne stiču prihod
nasilničkim kriminalitetom, naročito kada treba da ostvare svoj osnovni cilj, to jest kada je to
neophodno radi sopstvene zaštite, kao i one kriminalne organizacije koje u svojoj raznovrsnoj
delatnosti pribegavaju i nasilničkom kriminalitetu. Organizovani kriminalitet može u svojoj
delatnosti da ima isključivo nasilnički kriminalitet koji mu predstavlja izvor prihoda i sa
kojim obezbeđuje zaštitu.

Može se uz druge delatnosti baviti i nasilničkim kriminalitetom kao dodatnim izvorom

prihoda,   a   može   da   koristi   nasilnički   kriminalitet   kao   sredstvo   za   uspešno   završavanje
osnovnih   delatnoasti   koje   donose   nezakonitu   dobit.   Ne   treba   zaboraviti   da   nasilnički
kriminalitet   silom   i   zastrašivanjem   može   biti   efikasno   sredstvo   zaštite   ilegalne   delatnosti
organizovanog kriminaliteta.

Jače kriminalne organizacije ne trpe konkurenciju, pa se često nasiljem služe da

eliminišu i zauzmu bolje pozicije u sklopu kriminalne delatnosti. Neraščišćeni imovinski ili
drugi odnosi između kriminalnih organizacija najčešće se rešavaju međusobnim obračunima
uz primenu nasilja. Mogu postojati neki drugi motivi za vršenje nasilničkih krivičnih dela od
strane organizovanog kriminala, kao što su

osveta, mržnja, vršenje krivičnih dela po

narudžbini i politički motivi.

1.1. UBISTVO

Ko drugog liši života, kazniće se zatvorom od pet do petnaest godina. Objekt ovog

krivičnog dela je živ čovek, odnosno ljudsko biće i to od rođenja pa do smrti. U krivičnom
pravu kao trenutak rođenja smatra se izdvajanje ploda iz majčine utrobe, ali se pri tome ne
traži da izdvajanje bude izvršeno u potpunosti, dovoljno je samo da se pojavi bilo koji deo
tela. Od tog trenutka, uništavanje ploda se smatra ubistvom, dok se uništavanje ploda pre nego
što je započeo porođaj ne smatra ubistvom, već nedozvoljenim prekidom trudnoće.

Radnja krivičnog dela se sastoji u preduzimanju bilo koje radnje kojom se prouzrokuje

smrt nekog lica.

Sama radnja lišenja života nije preciznije određena, s obzirom na veliki broj različitih

načina prouzrokovanja smrti.

Radnja ovog dela može se sastojati kako u činjenju tako i u nečinjenju, odnosno u

aktivnom prouzrokovanju smrti i pasivnom dopuštanju da smrt nastane, a pod uslovom da je
postojala dužnost sprečavanja smrti.

Posledica krivičnog dela sastoji se u nastupanju smrti. Smrt ne mora odmah da

nastupi. U ovakvim slučajevima potrebno je sudsko medicinsko veštačenje jer se mora

utvrditi da li je nastupanje smrti bilo umišljajno ili se pak radi o teškoj telesnoj povredi
kvalifkovanoj smrću.
Pod trenutkom smrti smatra se trenutak nastupanja moždane smrti, odnosno ireverzibilnog
oštećenja mozga i prestanka rada svih moždanih funkcija.

Postoje:

direktno uzrokovanje smrti

- podrazumeva ubistvo vatrenim oružjem,

vešanjem, spaljivanjem i sl.;

indirektno uzrokovanje smrti -

može biti kvarenje

upravljačkog mehanizma na vozilu i sl. (radnja sama po sebi ne izaziva neposrednu smrt već
su potrebni dodatni uslovi); i

fizičko

(mehanički, hemijski i sl) i

psihičko

prouzrokovanje

smrti (izazivanja straha i prepasti).

Do pojma običnog ubistva dolazi se sistemom eliminacije, odnosno utvrđuje se da li

kod konkretnog krivičnog dela ubistva postoji koje obeležje nekog drugog, posebnog,
krivičnog dela ubistva, pa ukoliko to nije slučaj, učinjeno krivično delo smatraće se ubistvom.

Izvršilac krivičnog dela može biti svako lice koje protivpravno liši života neko drugo

lice.

Krivično delo može se izvršiti sa umišljajem, a za postojanje dela dovoljan je i

eventualni umišljaj, tj.da je učinilac pristao na nastupanje smrti pasivnog subjekta. Umišljaj je
svesno i voljno ostvarenje krivičnog dela. Naš KZ predviđa dve vrste umišljaja:

direktni

(dolus directus)

koji postoji kada je učinilac svestan svoga dela i hteo je njegovo izvršenje i

postoji svest o posledici usled preduzete radnje; i

eventualni (dolus eventualis)

koji postoji

kada je učinilac bio svestan da usled njegovog činjenja ili nečinjenja može nastupiti
zabranjena posledica, te je pristao na njeno nastupanje. Ukoliko je krivično delo izvršeno iz
nehata, postojaće krivično delo nehatno lišenje života.

Svesni nehat (

luxuria)

- postoji onda

kada je učinilac bio svestan da usled njegovog činjenja ili nečinjenja može nastupiti
zabranjena posledica ali je olako držao da će moći da je spreči ili da ona neće nastupiti.

Nesvesni nehat (

negligentia

)

– postoji onda kada učinilac nije bio svestan mogućnosti

nastupanja zabranjene posledice iako je, prema okolnostima i prema svojim ličnim
svojstvima, bio dužan i mogao da bude svestan te mogućnosti.

1.2. TEŠKA TELESNA POVREDA

(1) Ko drugog teško telesno povredi ili mu zdravlje teško naruši, kazniće se zatvorom od šest
meseci do pet godina.
(2) Ko drugog teško telesno povredi ili mu zdravlje naruši tako teško da je usled toga doveden
u opasnost život povređenog ili je uništen ili trajno i u znatnoj meri oštećen ili oslabljen neki
važan deo njegovog tela ili važan organ ili je prouzrokovana trajna nesposobnost za rad
povređenog ili trajno i teško narušenje njegovog zdravlja ili unakaženost, kazniće se zatvorom
od jedne do osam godina.
(3) Ako je usled dela iz st. 1. i 2. ovog člana nastupila smrt povređenog lica, učinilac će se
kazniti zatvorom od dve do dvanaest godina.
(4) Ko delo iz st. 1. i 2. ovog člana učini iz nehata, kazniće se zatvorom do tri godine.
(5) Ko delo iz st. 1. do 3. ovog člana učini na mah, doveden bez svoje krivice u jaku
razdraženost napadom, zlostavljanjem ili teškim vređanjem od strane povređenog, kazniće se
za delo iz stava 1. zatvorom do tri godine, za delo iz stava 2. zatvorom od tri meseca do četiri
godine, a za delo iz stava 3. zatvorom od šest meseci do pet godina.
(6) Ako je delo iz stava 1. ovog člana učinjeno prema maloletnom licu ili bremenitoj ženi ili
licu koje obavlja poslove od javnog značaja, učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do osam