Оставичева ћерка за живота оставица напише изјаву којом се одриче наследства иза
смрти свог оца. Потпис на изјави овери у суду. Овакво одрицање од наследства не
призводи никаква правна дејства.



Отац и ћерка закључе уговор којим се предвиђа да ћерка неће постати наследник након
смрти свог оца. Уговор је апсолутно ништав.

2.2. Рокови

Право на одрицање од наслеђа је временски ограничено и може се вршити све до окончања
првостепеног постпука за расправљање заоставштине (члан 213 став 1 ЗОН).



У упоредном праву рок за одрицање од наслеђа је прецизније постављен. BGB
предвиђа рок за одрицање од наслеђа износи 6 недеља. Рачуна се од дана када је
наследник сазнао за смрт оставица и за основ по коме може бити позван на наслеђе. За
тестаментарног наследника рок не може почети да тече пре поглашења тестамента.
Тезе за предпројект закона о наслеђивању предвиђале су да се насленик може одрећи од
наслеђа у року до три месеца од смрти оставиоца, с тим да оставнински суд из
оправданих ралога може продужити овај рок.



Као моменат окончања првостепеног поступка за расправљање заоставштине узима се
доношење првостепеног оставнског решења.

Уколико лице позвано на наслеђе не да негативну наследну изјаву до тог момента, узима се да
је ћутањем дало позитивну наследну изјаву. Како је наследна изјава (позивитна и негативна)
неопозива, доношењем првостепеног оставинског решења дефинитивно се гаси право на
одрицање од наслеђа.

2.3. Материјалноправне претпоставке за одрицање од наслеђа

За давање негативне наследне изјаве важе општа правила грађанског права о пословној
способности. Лице које се одриче наслеђа мора бити потпуно пословно способно. Старији
малолетници и лица делимично лишена пословне способности могу се одрећи наследства само
уз сагласнот законског заступника. Сагласност законског заступника мора бити дата у форми
која се захтева за негативну наследну изјаву. За млађе малолетнике и лица потпуно лишена
пословне способности, изјаву у одрицању од наслеђа даје њихов законски заступник.
Када законски заступник даје негативну наследну изјаву у име наследника поставља се питање
да ли му је за то потебна сагласност органа старатељства:



Старатељу је за давање негативне наследне изјаве увек потребна сагласност органа
старатељства, јер је реч о располагању имовине штићеника.



Родитељима је потребна сагласност органа старатељства само ако у заоставштини има
непокретности, или ако је наследни део њиховог детета веће вредности.