ЈУ СРЕДЊА ШКОЛА „28.ЈУНИ“
ИСТОЧНО НОВО САРАЈЕВО
Струка: KОЗМЕТИЧКИ ТЕХНИЧАР
МАТУРСКИ РАД
из
БИОЛОГИЈЕ
на тему
НАСЉЕДЊЕ ВАРИЈАБИЛНОСТИ ЉУДИ – моногенско
насљеђивање, детерминација поли човјека, полигено
насљеђивање
7. април 2021.
Предмет:
Тема:
НАСЉЕДЊЕ ВАРИЈАБИЛНОСТИ ЉУДИ –
моногенско насљеђивање, детерминација поли човјека,
полигено насљеђивање
Ментор: Ученик:
Едина Мачкић Омербашић Ана Вајић
Источно Сарајево, април 2021.
Матурски рад на тему: НАСЉЕДЊЕ ВАРИЈАБИЛНОСТИ ЉУДИ
4
1. УВОД
Сва својства човjека, карактеристике његовог тијела и ума, његово физичко и ментално
здравље, условљени су међусобним дjеловањем гена, насљедњих фактора и саме
спољашње средине, у којој се развија и живи. Једна особа (индивидуа) не насљеђује
особине од родитеља као нпр. зелену боју очију, свијетлу боју које или било које друго
својство, већ наслеђује
гене
, који те особине детерминишу. Рекомбинацијом гена (тзв.
croissing over
) у гаметогенези родитеља и спајањем двије различите гарнитуре гена (од
мајке и од оца) обезбјеђује се варијабилност особина самих потомака. Генетичка
варијабилност у суштини представља способност генетичког материјала да се мијења
чиме се постиже његова огромна разноврсност. (1)
Насљедња основа и услови средине се непрекидно мијењају, врло је вјероватно,
тј.скоро сигурно, да не постоје 2 бића која имају истовјетну насљедну основу (изузетак
су једнијајчани близнаци). Исто тако, 2 бића никада нису изсложена истим спољашним
утицајима, али такође неће никада исто реаговати на одређе спољашни фактор.
Особине и својства човјека могу бити нормална (уобичајена) и ненормална
(неуобичајена), при чему и једне и друге варирају, с тим што нормалне више варирају.
Ако је нека особина детерминисана (одређена) једним паром алела (гена) на истом
локусу на пару хомологних хромозома, онда се такво наслеђивање назива
моногенско
.
Једну особину може да одређује и већи број различитих гена (полигени) при чему и
средина утиче на испољавање ове особине па је такво наслеђивање
полигенско
. (2)
Годинама уназад, било је познато да се одређена својства насљеђују, да се преносе са
родитеља на дјецу, но није било познато на који начин, ту су постојале недоумице али и
разне теорије. 1865.године Грегор Мендел је поставио основне постулате насљеђивања,
при чијем је научном генетичком експерименту на укрштању грашка, предпоставио
постојање гена, на основу њихових крајњих ефеката, добијених фенотипова. Оно што је
врло важно, јесте заједничка карактеристика свих облика овог типа наслеђивања
(моногенско и полигенско) је да се врши по
Менделовим правилима
. (1)
Матурски рад на тему: НАСЉЕДЊЕ ВАРИЈАБИЛНОСТИ ЉУДИ
5
2. МНОГЕНСКО НАСЉЕЂИВАЊЕ
Све насљедне особине јединки које се преносе кроз генерације контролишу гени.
Ген
представља јединицу структуре, функције и трансмисије насљедног материјала. Ген је
дио молекула ДНК који поседује шифру за синтезу неког функционалног молекула
РНК (иРНК, тРНК, рРНК или снРНК). Сваки ген има одређено мјесто (
локус
) на
хромозому. Поред одређеног мјеста на хромозому, сваки ген има одређену структуру.
Структура гена је одређена саставом и редослиједом нуклеотида (основних градивних
јединица ДНК). Један ген се може састојати од 400 до 1800 нуклеотидних парова.
Редослијед нуклеотида у једном гену - структура гена одређује функцију гена, односно
информацију о синтези тачно одређеног молекула протеина или другог функционалног
молекула РНК (тРНК, рРНК или снРНК). Гени могу да се јаве у више различитих
облика (
генски алели
). Алели су форме једног истог гена који су смјештени на истом
локусу (мјесту) хомологих хромозома, детерминишу исту особину, али се могу
квалитативно разликовати. Уколико јединке на једном локусу имају идентичне генске
алеле, такве јединке означавамо као
хомозиготне
, уколико се алели на истом локусу
хомологних хромозома разликују те јединке су
хетерозиготи
. (2)
У основи интеракција генских алела може да буде: доминантно рецесивна,
интермедијарна и кодоминантна.
У случају
доминантно-рецесивне интеракције
један генски алел је увијек
доминантан
у односу на други (који је
рецесиван
). Oни који преваладавају Мендел је назвао
доминантним (означавају се великим словима абецеде), а оне потиснуте рецесивним
(означавају се малим словима абецеде). Такође важно је знати, да доминантан алел
функционалан тј. кодира синтезу неког протеина, док је рецесиван алел
нефункционалан, тј. не синтетише генске продукте (иРНк и протеине). Код
доминантно-рецесивне интеракције довољан је само један функционалан алел да би се
у потпуности испољила
фенотипска особина
(изглед, карактеристика организма).
Објаснићемо наведено на примјеру насљеђивања округлог зрна код грашка, како је то и
Мендел урадио.
Генотип
(генска основица организма, њена генска структура - односно
сви гени који га чине)
АА
и
Аа
дају фенотип округлог зрна, док генотип
аа
даје фенотип
смежураног зрна. Доминантни генски алел А кодира ензим стахиазу који претвара
угљени хидрат стахиозу у скроб. Присуство скроба у зрну омогућава округли облик
