FAKULTET ZA PRAVO, BEZBEDNOST I MENADŽMENT
,,KONSTANTIN VELIKI’’-NIŠ
SEMINARSKI RAD
TEMA: NAČELA NASLEDNOG PRAVA
PREDMET: NASLEDNO PRAVO
Prof:
Student:
Dr Aleksandra Jovanović
Aleksandar Deljanin
Broj indeksa: 1-
D/2019
UVOD
Nasleđivanje je stupanje nekog lica u odnose na mesto umrlog, odnosno lica proglašenog za
umrlog. Ali ne može se stupiti u sve odnose koje je umrli bio zasnovao za života, već samo u one
u koje je po prirodi stvari to mogućno i čije nasledno pravo dozvoljava. Tako, prijateljski, bračni
i niz ličnih odnosa ne nasleđuju se. Nasleđivanju su podobni imovinskopravni (građansko
pravni) odnosi, ali ni oni ne svi (npr. lične službenosti, ugovori zaključeni s obzirom na lična
svojstva ugovarača - tzv. ugovori zaključeni intuitu persone - ne nasleđuju se).
Nasleđivanje kao pravnu ustanovu regulišu norme naslednog prava, ali i norme drugih oblasti
prava mogu da sadrže norme naslednopravnog karaktera (npr. norme autorskog prava, propisi o
nasleđivanju zemljišta dodeljenog kolonistima i agrarnim interesantima); otuda pod naslednim
pravom treba podrazumevati sve pravne norme koje regulišu nasleđivanje. Odnose koji nisu
podobni nasleđivanju regulišu druge oblasti prava ili društvene norme (npr. običajne ili moralne).
Da bi moglo da dođe do nasleđivanja potrebno je da se ispune neki osnovni uslovi. Ti uslovi su:
smrt fizičkog lica, postojanje zaostavštine, postojanje naslednika, i postojanje pravnog osnova za
nasleđivanje. Dok ne umre neko lice nema ni govora o nasleđivanju. Ako je lice umrlo, a nema
zaostavštinu, opet ne može da dođe do nasleđivanja, jer nema šta da se nasleđuje. Kad je lice
umrlo i ostavilo zaostavštinu, a nema naslednika koji hoće i mogu da ga naslede, ne može da
dođe do nasleđivanja, jer nema ko da ga nasledi. Najzad, da bi lica koja žele da naslede stvarno
postala naslednici potrebno je da postoji pravni osnov za nasleđivanje.
Nasleđivanje može biti ugovorno, zakonsko i testamentalno. U našem pravu nasleđivanje može
biti samo zakonsko i testamentalno, i to u vidu univerzalnog ili singularnog nasleđivanja.
(
Singularna sukcesija; Testamentalno nasleđivanje; Univerzalna sukcesija; Zakonsko
nasleđivanje
).
Da bi smo vas uveli u nasledno pravo, a samim tim i odredili ga, potrebno je odrediti osnovne
pojmove nasleđivanja.
Nasleđe je imovina koja ostane posle smrti fizičkog lica, tzv. ostavioca, a koja se može naslediti.
Shodno tome, u nasleđe spadaju prava i obaveze bilo imovinskog (npr. lične službenosti) bilo
neimovinskog (npr. pravo na ime) karaktera, koji se ne mogu nasleđivati. Nasleđe se drukcije
naziva nasledstvo, nasledna masa, ostavinska masa, ostavština, zaostavština. Nasleđe se sastoji iz
aktive i pasive. Aktivu čine prava odnosno objekti koji su predmet prava, a pasivu obaveze
odnosno objekti koji su predmet obaveza. Novčanim izražavanjem vrednosti i jednih i drugih
objekata i njihovih uzajamnih upoređivanjem utvrđuje se stanje nasledne imovine, ako postoji
tzv. čista vrednost nasleđa. Zaostavština je dakle, skup svih: prava, pravnih stanja, pravnih moći
istorijskim, ekonomskim, političkim, kulturnim, socijalnim i drugim okolnostima u određenom
momentu. Za nasledno pravo možemo reći da je ona pravna vlast koju subjekti prava crpu za
sebe iz normi objektivnog naslednog prava u oblasti nasleđivanja. To je tako zvano- nasledno
pravo u
subjektivnom smislu
; ono pripada subjektu prava i on ga vrši zavisno od svoje volje.
