СКРИПТЕ ИЗ НАСЛЕДНОГ ПРАВА

НАЧЕЛА НАСЛЕДНОГ ПРАВА

II.

УНИВЕРЗАЛНА И СИНГУЛАРНА СУКЦЕСИЈА

III.

ПРЕТПОСТАВКЕ ЗА НАСЛЕЂИВАЊЕ

Смрт оставиоца

Заоставштина

Постојање наследника

Неспособност за наслеђивање

Недостојност за наслеђивање

IV.

ЗАКОНСКО НАСЛЕЂИВАЊЕ

Право представљања

Право прираштаја

Круг законских наследника

Држава као наследник

Наследноправни положај супружника

Повећање наследног дела родитеља

Наследноправне последице усвојења

НУЖНИ ДЕО (ИМПЕРАТИВНО НАСЛЕЂИВАЊЕ)

Круг нужних наследника

Величина нужног дела

Правна природа нужног дела

Начин остављања нужног дела

Разбаштињење (искључење из права на нужни део)

Лишење нужног дела

Повреда права на нужни део

VI.

УРАЧУНАВАЊЕ ПОКЛОНА И ЛЕГАТА

VII. ТЕСТАМЕНТАЛНО НАСЛЕЂИВАЊЕ

Појам и природа тестамента

Аnimus testandi

Тестаментална способност

Облици и форме тестамента

Садржина тестамента

Постављање наследника

Обична замена наследника (вулгарна супституција)

Фидеикомисарна супституција

Услов, рок и налог у тестаменту

Испорука

Тумачење тестамента

Неважност тестамента

Ништавост

Рушљивост

Опозив тестамента

10. Извршилац тестамента

VIII. УГОВОРИ НАСЛЕДНОГ ПРАВА

Уговор о доживотном издржавању

Уговор о уступању и расподели имовине за живота

IX.

НАСЛЕДНИЧКА ЗАЈЕДНИЦА

ОДГОВОРНОСТ НАСЛЕДНИКА ЗА ДУГОВЕ ОСТАВИОЦА

XI.

ОСТАВИНСКИ ПОСТУПАК

НАСЛЕДНО ПРАВО

НАЧЕЛА НАСЛЕДНОГ ПРАВА

НАЧЕЛО ОБАВЕЗНЕ УНИВЕРЗАЛНЕ СУКЦЕСИЈЕ

- Ово значи да барем један

наследник мора бити универзални сукцесор оставиоца. Чак и   онда када је оставилац
одредио само сингуларне сукцесоре и када је располагао целокупном својом имовином
чак   и   тада   ће   тумачењем   завештања   да   се   утврди   ко   је   од   сингуларних   сукцесора
уствари   универзални   сукцесор   оставиоца.   Проблеми   са   универзалном   сукцесијом
постоје   само   код   тестаменталног   наслеђивања   јер   код   законског   наслеђивања   сви
законски наследници су универзални сукцесори оставиоца.

II.

НАЧЕЛО УНИВЕРЗАЛНОСТИ (ЈЕДИНСТВЕНОСТИ) НАСЛЕЂИВАЊА

- Ово значи да су

правила законског наслеђивања увек иста, универзална, без обзира на особине и
квалитете оставиоца, наследника или ствари у заоставштини.

III.

НАЧЕЛО РАВНОПРАВНОСТИ

- Сви грађани под истим условима имају исти

наследноправни положај. Ипак, између домаћих држављана и странаца не постоји
потпуна равноправност јер странци могу да наслеђују покретне ствари под истим
условима као и домаћи држављани али за наслеђивање непокретности мора да буде
испуњен услов узајамности.

IV.

НАЧЕЛО ОГРАНИЧЕНОСТИ ОСНОВА ПОЗИВАЊА НА НАСЛЕЂИВАЊЕ

- Наше право

допушта дваоснова позивања на наслеђе: завештање (односно тестамент) и закон
(интестатско наслеђивање). Трећи основ би био уговорни али уговор о наслеђивању је у
нашем праву забрањен и не може да буде основ ни за универзалну ни за сингуларну
сукцесију.

НАЧЕЛО ПАРАЛЕЛНОГ ОДНОСА ОСНОВА ПОЗИВАЊА НА НАСЛЕЂИВАЊЕ

- У нашем

праву могуће је делимично наследити по тестаменту а делимично по закону. Увек се
најпре примењује завештање као основ позивања на наслеђе а законски основ се
примењује само ако је завештањем одређена сингуларна сукцесија, или ако
тестаментални наследници не могу или неће да наследе или ако је тестамент ништав.

VI.

НАЧЕЛО СЛОБОДЕ ЗАВЕШТАЊА

- Сви грађани под законом прописаним условима

могу слободно да располажу својом имовином за случај смрти. То се остварује у форми
тестамента. Постоје само две врсте ограничења овог начела: општа, која се тичу јавног
поретка, и посебна, која се тичу нужног дела.

УНИВЕРЗАЛНА И СИНГУЛАРНА СУКЦЕСИЈА

Подела је извршена ПРЕМА НАЧИНУ ступања у правне односе према заоставштини.

Универзални сукцесор

је наследник у правом смислу те речи. Он добија заоставштину у

целини или у одређеном уделу. Истовремено са активом из заоставштине од одговара и за
пасиву односно за оставиочеве дугове сразмерно свом уделу у заоставштини. До сукцесије
долази непосредно у моменту делације оставиоца. Универзална сукцесија настаје код
законског наслеђивања увек као и код завештања.

Сингуларни сукцесор

стиче само користи из заоставштине, добија одређена права из активе.

Он НЕ одговара за дугове оставиоца. ИПАК, ако повериоци заоставштине не могу да се
намире из дела заоставштине који је припао универзалним сукцесорима њима ће припасти и
оно што је завешталац оставио сингуларним сукцесорима. Ово значи да се сингуларни

НАСЛЕДНО ПРАВО

4. издвајање предмета домаћинства и
5. издвајасе по јачем правном основу.

III.

ПОСТОЈАЊЕ НАСЛЕДНИКА

Док оставилац може да буде искључиво физичко лице, наследник може да буде и физичко и
правно лице. Нужно је да је наследник доживео моменат смрти оставиоца, одноно да је
надживео оставиоца. Од овог правила постоје два изузетка:

право на наслеђе се признаје и зачетку тј. нерођеном детету али под
условом да се живо роди. Ако постоји nasciturus онда оставински суд
одлаже расправљање заоставштине до тренутка рођења детета. Nasciturus
мора да се роди у року од 300 дана од дана смрти оставиоца јер само у том
року важи претпоставка да је дете зачето пре смрти оставиоца,

правно лице које у тренутку делације није било оформљено може да
наследи путем тестамента ако је у том тренутку поступак за формирање
правног лица још био у току али само под условом да је правно лице на
крају ипак оформљено. Уосталом, могуће је да тестатор у тестаменту
оформи задужбину и да му она буде наследник. Све ово значи да правна
претпоставка о nasciturusu важи не само за физичко већ и за правно лице.

Одсутна и нестала лица могу да буду наследници јер се живот једном рођеног живог лица
претпоставља док његова смрт не буде доказана. Међутим, ЗОН прписује посебна правила

када није познато да ли има наследника

- овде оставински суд огласом

позива лица која полажу право на наслеђивање да се пријаве суду у року од
1 године од објављивања огласа. Оглас се прибија на огласну таблу суда,
објављује у Службеном гласнику а по потреби и на други начин. Може да
буде   објављен   и   у   старној   штампи   ако   има   индиција   да   је   наследник   у
иностранству. Ако се у остављеном року од 1 године од дана објављивања
ПОСЛЕДЊЕГ   огласа   нико   не   јави   суду   онда   суд   доноси   решење   да   се
заоставштина   предаје   Републици   Србији.   Истеком   законских   рокова
Република   стиче   право   да   располаже   заоставштином.   Тај   рок   износи   3
године за покретне ствари а 10 год за непокретне и рачуна се од смрти
оставиоца

када је познато да наследник постоји али се не зна његово боравиште

оваквом наследнику суд ће да постави привременог заступника и да о томе
обавести оран старатељства. Привременог заступника ће суд да постови и
непознатом наследнику.

Неспособност за наслеђивање

Означава да неко лице нема могућност да наследи без обзира на квалитет свог односа са
оставиоцем и без обзира на своју кривицу. Овај институт је био присутан у старијим
правним порецима а модерни правни системи, као што је и наш, су га напустили. Међутим,
постоји изузетак: странци могу да наслеђују исто као и домаћи држављани али под условом
постојања реципроцитета.

Недостојност за наслеђивање

Наступањем недостојности лице губи наследноправна овлашћења тј. могућност да наследи.
Разлог недостојности је везан за кривицу тог лица и његово неодговарајуће понашање

НАСЛЕДНО ПРАВО

према оставиоцу или друштву. Недостојно лице не добија ништа ни по закону ни по
тестаменту. Недостојан је за наслеђивање:
1. онај ко умишљајно усмрти оставиоца или то покуша - извршење кривичног дела и степен

виности се утврђује правноснажном осуђујућом кривичном пресудом која обавезује
ванпарнични суд. Осим извршиоца недостојан је и подстрекач и помагач

2. онај ко је принудом, претњом или преваром навео оставиоца да сачини или опозове

тестамент или неку његову одредбу или га је у томе спречио

3. онај ко у намери спречавања оставиочеве последње воље уништи или сакрије његово

завештање или га фалсификује

4. онај ко се теже огреши о законску обавезу издржавања оставиоца или му ускрати нужну

помоћ

Суд по службеној дужности пази на недостојност за наслеђивање. Оставилац може у
тестаменту да опрости недостојност. Недостојност не смета наследницима недостојног јер
они наслеђују оставиоца као да је недостојни умро пре оставиоца (важи фикција да је умро
пре делације оставиоца па се примењује право представљања).

IV.

ПОСТОЈАЊЕ ОСНОВА ПОЗИВАЊА НА НАСЛЕЂЕ

ЗАКОНСКО НАСЛЕЂИВАЊЕ

Првенствено се примењују прописи који се односе на тестаментално наслеђивање што
значи да су законске одредбе о законском наслеђивању диспозитивног карактера. До
законског наслеђивања ће да дође:

1. када оставилац није сачинио тестамент или га је сачинио али га је касније опозвао,
2. када је тестамент оставиоца ништав,
3. када је тестамент уништен а у судском поступку није утврђено његово постојање и

садржина,

4. када је оставилац тестаментом располага само са делом своје имовеине,
5. када је у тестаменту одређен само сингуларни сукцесор а тестаменом није

обухваћена цела заоставштина.

Право представљања (ius representationis)

Ово   право   омогућава   потомцима   оставиочевог   сродника   који   неће   (дао   негативну
наследничку изјаву) или не може (недостојан, неспособан, искључен из наслеђивања) да
постане наследник да ступе на његово место добијајући део заоставштине који би добио
њихов   предак   да   је   постао   наследник.   Овај   институт   се   примењује   САМО   код   законског
наслеђивања а НЕ и код тестаменталног. Право представљања се примењује неограничено
у   прва   три   законска   наследна   реда   а   када   је   реч   о   нужном   делу   онда   у   оквиру   првог
наследног реда. Иако своје право вуче од претка ипак потомак наслеђује по свом праву а не
по праву свог претка. У супротном дошло би се се у ситуацију да уколико један сродник не
може да наследи због сопствене недостојности онда то не би могли по праву представљања
ни његови наследници јер би се и они сматрали недостојним (ако би се узело да наслеђују
по праву претка а не по сопственом) што је за наше право неприхватљиво.

Право прираштаја (ius accrescendi)

Право прираштаја је установа која се примењује када из неког разлога није могућа примена
права представљања тако да део који би припао једном наследнику постоје ”слободан” и
дели се на друге наследнике ИСТОГ наследног реда. Право прираштаја се НЕ примењује

НАСЛЕДНО ПРАВО

ДРЖАВА КАО НАСЛЕДНИК - када не постоји ниједан законски наследник
који би могао или хтео да наследи а оставилац није тестаментом одредио
себи насленика онда заоставштина припада Републици Србији која не може
да се одрекне наследства. Заоставштина без наследника постаје државна
имовина и предаје се општини на чијој територији је непокретност, а ако
није било непокрености онда општини на којој је оставилац имао последње
пребивалиште а ако није имао пребивалиште у Србији онда се покретне
ствари предају општини на чијој се територији налазе

Наследноправни положај супружника

ОСНОВНА СПЕЦИФИЧНОСТ супружника као наследника јесте да за разлику од других
законских наследника који губе наследно право само ако су неспособни или недостојни за
наслеђивање, супружник оставиоца губи право да га наследи у још три случаја:

када је оставилац за живота поднео тужбу за развод брака па се после његове смрти утврди
да је била основана,
ако је његов брак са оставиоцем поништен после оставиочеве смрти из разлога који су
оставиочевом брачном другу били познати у време закључења брака (несавесност) и
ако је његова заједница живота са оставиоцем била прекинута трајно његовом кривицом или
у споразуму са оставиоцем.

ДРУГА СПЕЦИФИЧНОСТ јесте што законски наследни део брачног друга може да буде
промењен у првом и другом наследном реду:

1. Смањење законског наследног дела супружника у првом наследном реду

У првом наследном реду законски наследни део супружника оставиоца може да се смањи
тако да је могуће да наследни део детета оставиоца буде и до два пута већи од оног који
припада супружнику. До смањења законског дела супружника долази под условима:

(1)

да постоји дете оставиоца коме преживели брачни друг није родитељ

(2)

да је посебна имовина преживелог супружника већа од оне која би му припала
при подели заоставштине на равне делове

(3)

да суд оцени да је то оправдано

Ако   је   дете   оставиоца   малолетно   суд   ће   по   службеној   дужности   да   изврши   смањење
законског   дела   супружника   а   уколико   је   дете   оставиоца   пунолетно   онда   само   на   његов
захтев с тим што суд мора да га упозори на ово право. Дете такав захтев може да истакне
све   до   правноснажног   окончања   оставинског   поступка   а   најкасније   у   парници   али   само
уколико постоје разлози за понављање поступка. Лице које није учествовало у оставинском
поступку   може   овакав   захтев   да   истиче   у   парници.   Усвајање   захтева   има   за   последицу
сразмерно смањење одговорности за дугове оставиоца и за извршене испоруке ОСИМ ако у
завештању није другачије одређено. Ипак све обавезе брачног друга могу да иду највише до
користи коју је добио наслеђивањем.

Повећање законског наследног удела супружника у другом наследном реду

У другом наследном реду супружник може, ако нема нужних средстава за живот, да захтева
право плодоуживања на целој или делу заоставштине који су наследили остали наследници.
Осим тога, ако је вредност заоставштине тако мала да би њеном поделом запао у оскудицу
брачни друг оставиоца може у другом наследном реду да захтева да наследи целу
заоставштину. Брачни друг оставиоца овакав захтев може да истакне само у преклузивном
року од 1 године од смрти оставиоца. Право на повећање наследног дела супружника је
лично право и не може да се наследи нити пренесе. Приликом одлучивања о таквом захтеву
нарочито се цени дужна заједнице са оставиоцем, способност преживелог брачног друга за
привређивање као и вредност заоставштине. Ако му је призанто право плодоуживања онда