Nasledno pravo panov
Predmet: Nasledno pravo je pravna posledica
č
injenice smrti.Da bi se pokrenuo nasledno pravni mehanizam,
potrebno je ispunjenje pretpostavki:
1.
smrt ostavioca
2.
postojanje zaostavštine
3.
postojanje naslednika
4.
osnov da se bude naslednik
ZAOSTAVŠTINA
Zaostavštinu
č
ini skup prava /i preobražajnih prava i pravnih stanja) koja su podobna za nasledjivanje, a u
trenutku delacije jesu svojina de cujusa (ostavioca).
1.
skup prava koja su podobna za nasledjivanje
a)
li
č
na (neimovinska , jer su u svom nastanku trajanju i prestanku vezana za odredjenu li
č
nost i ne mogu
se nov
č
ano izraziti)
b)
li
č
na imovinska – pravo li
č
ne službenosti, alimentacija, ugovori intuitu personae, ne mogu se
nasledjivati. Naslediva su imovinska autorska prava, imovinska korist po pravosnažnoj sudskoj
odluci,pravo zaloge, državina,prava industijske svojine)
c)
paranasledna prava – predmeti doma
ć
instva manje vrednosti koja služe za svakodnevnu upotrebu se ne
nasledjuju, ve
ć
postaju zajedni
č
ka svojina prvog naslednog reda plus roditelji.
KOD utvrdjivanja sastava zaostavštine, potrebno je imati u vidu izdvajanje iz sastava zaostavštine po
razli
č
itim osnovama:
1. izdvajanje predmeta doma
ć
instva
ŠTA
KO
USLOV
POSLEDICE
CRNO BELI TV predmet
doma
ć
instva menje
vrednosti
Prvi nasledni red i
roditelji
Da su živeli u zajednici
susvojina
TV u boji, predmet
doma
ć
instva ve
ć
e
vrednosti
naslednici
Da su živeli u
doma
ć
instvu
Može da zatraži da bude
ura
č
unat baš taj televizor
u svoj nasledni deo
Poljoprivredno zemljište
Zakonski naslednici
Zajednica života i
privredjivanja
Naslednik ako se bavi
poljoprivrednom
delatnoš
ć
u može da
zahteva da mu pripadne
celo poljoprivredno
doma
ć
instvo sa
pripadaju
ć
im
nepokretnostima po
nameni, a
ostalimnaslednicima da
isplati u novcu njihov
nasledni deo. Sud ex
officio vodi ra
č
una o
tome
2.
Izdvajanje iz zaostavštine – deo naslednika koji je ovaj zaradio u toku života sa ostaviocem
sopstvenim radom.
3. Izdvajanje supružnika po osnovu bra
č
ne tekovine
4..)Davanja države na ime socijalne pomo
ć
i
5. izdvajanja po ja
č
em osnovu(npr.komšijin bicikl) – po izlu
č
noj tužbi.
3.
SMRT FIZI
Č
KOG LICA
Nužno, jer se živi ne nasledjuju.Bez smrti lica nema nasledjivanja. Smrt se dokazuje:
-
smrtovnicom
-
izvod iz MKU
-
pravosnažnim rešenjem o proglašenju nestalog lica za umrlo
-
pravosnažno rešenje u vanparni
č
nom postupku o utvrdjenju
č
injenica smrti
KOMORIJENTI su lica koja umrla u istom trenutku u istom dogadjaju.Pošto se ne može ta
č
no utvrditi
redosled njihovog umiranja, komorijenti se ne nasledjuju.Da bi se neko smatrao komorijentom, mora da budu
ispunjenji slede
ć
i uslovi:
-
da su umrli u istom dogadjaju
-
da mogu da se nasledjuju
-
da ne može da se odredi ta
č
no vreme smrti
NASLEDNICI
Naslednici mogu da budu fizi
č
ka i pravna lica. Za pravno lice je neophodno da ono postoji u trenutku
delacije, ili da bude zapo
č
et postupak njegovog oformljenja koji je kasnije dovr
đ
en. Takodje je mogu
ć
e da
zaveštalac svojim zaveštanjem osnuje zadzžbinu koja
ć
e ujedno biti i njegov naslednik.
Da bi neko lice moglo da budu naslednk, moraju da budu ispunjeni odredjeni uslovi:
-
da bude živ u trenutku delacije
-
ako je nasledje pod odlažnim uslovom, lice mora da bude živo i u trenutku smrti ostavioca i u trenutku
ispunjenja odložnog uslova
-
kod odložnog uslova, mora da bude živ samo u momentu delacije
-
kod raskidnog roka , naslednik mora da doživi i delaciju i raskidni rok
ć
Ukoliko se zna za postojanje naslednika, ali se ne zna njegovo boravište, objavljuje se oglas u službenom
glasniku, na oglasnoj tabli suda i na neki mesno uobi
č
ajeni na
č
in.U ovom slu
č
aju rok je 1 godina za
dostavljanje informacije o nasledniku, a odsutnom nasledniku se postavlja privremeni staralac.
Ukoliko je neizvesno postojanje naslednika, objavljuje se oglas na mesno uobi
č
ajen na
č
in, a zaostavština se
predaje opštini gde se nalazi nepokretnost. Ako je u pitanju pokretna stvar, onda se predaje opštini gde je bilo
poslednje prebivalište ostavioca, a ako nema onda gde se nalazi nepokretna stvar. Ukoliko ne postoji
naslednik, potreban je redovan održaj za sticvanje svojine od strane opštine.
Ukoliko je u pitanju NASCITURUS ,postavlja mu se staralac i odlaže se postupak nasledjivanja 300 dana.
Da bi neko bio naslednik potrebno je da je sposoban i dostojan za nasledjivanje. Ako je u pitanju nasledjivanje
pokretna stvari, i stranci su izjedna
č
eni u nasledjivanju sa doma
ć
im dr
ć
avljanima. Kada je u pitanju
nepokretnost, stranci mogu da nasledjuju po pravilima o reciprocitetu.. Kod apatrida, ne mogu da nasledjuju.
Bipatridi mogu da nasledjuju u svakom slu
č
aju.
DOSTOJNOST ZA NASLEDJIVANJE
Kod nas prvo se primenjuje pravo predstavljanja u okviru iste linije ili loze, pa tek kada u konkretnom slu
č
aju
pravo predstavljanja nije mogu
ć
e, primenjuje se pravo priraštaja.
Pravo priraštaja ne primenjuje se kod nužnog dela, tako da ako nužni naslednik ne može ili ne
ć
e da nasledi,
njegov deo ne prirasta ostalim nužnim naslednicima.
KRUG ZAKONSKIH NASLEDNIKA
PRVI NASLEDNI RED
Po ZON RS zakonski naslednici rasporedjeni su u nasledne redove po pravilima parentelarnog sistema. U
Srbiji je sada broj naslednih redova teorijski neograni
č
en, s tim da posle tre
ć
eg nslednog reda nasledjuju
ssmo rodona
č
elnici.
Prvi nasledni red
č
ine ostavio
č
evi potomci i njegov supružnik. Zaostavština se u prvom naslednom redu deli
tako što ostavio
č
eva deca i supružnik nasledjuju na jednake delove.Kada ostavilac nema potomke, supružnik
ne nasledjuje u prvom naslednom redu ve
ć
se prebacuje u drugi nasledni red gde po pravilu dobija polovinu
zaostavštine, dok drugu polovinu zaostav
đ
tine na jednake delove nasledjuju roditelji ostavioca.
Može do
ć
i do smanjnja naslednog dela peživelog supružnika u slede
ć
im slu
č
ajevima:
1.
Ako je preživeli bra
č
ni drug ma
ć
eha jednog od dece ostavioca
2.
da ve
ć
ima u svojini imovinu koju bi dobila primenom op
đ
tih pravila nasledjivanja
3.
da postoje opravdani razlozi
Svako dete
ć
e dobiti do 2 puta više od supružnika. Ako je dete maloletno, su ex officio primenjuje ovo
pravilo, a ako je punoletno, obaveštava ga o tome.
Formula koja se primenjuje :
KOEFICIJENT SMANJENJA K=1,5 =3/2 (brojilac koeficijenta kroz imenilac koeficijenta)
BROJ DECE X=3
DEO SUPRUGE S
BROJILAC KOEFICIJENTA Bk
IMENILAC KOEFICIJENTA Ik
S = Ik / Bk * X + Ik
S= 2/3*3+2
DRUGI ZAKONSKI NASLEDNI RED
Ako ne postoje deca, supružnik se seli u II nasledni red sa ½ zaostavštine.Drugu polovinu dele roditelji.
Žena gubi pravo na nasledjivanje:
1.
Ako je podneta tužba za razvod braka ,a nakon njegove smrti se utvrdi da je tužba bila osnovana
2.
Kada je nakon smrti ostavioca brak poništen, a preživeli bra
č
ni drug je bio nesavestan
3.
AKO JE PRESTALA ZAJEDNICA ŽIVOTA SPORAZUMNO ILI KRIVICOM PREŽIVELOG
BRA
Č
NOG DRUGA
U drugom naslednom redu nasledni deo preživelog bra
č
nog druga može i da se pove
ć
a i da se smanji.
Nasledni deo može da se pove
ć
a ako su ispunjeni slede
ć
i uslovi KUMULATIVNO
1. Ako nema nužnih sredstava za život
2. Ako je to opravdano
3. da preživeli podnese zahtev u roku od 1 godine od delacije (ovo pravo je nenasledivo).
