ИМПЕРАТИВНО НАСЛЕЂИВАЊЕ
САДРЖАЈ:
1. УВОД ..............................................................................................................................2
2. ИСТОРИЈСКИ РАЗВОЈ СЛОБОДЕ ТЕСТИРАЊА....................................................2
3. СЛОБОДА ТЕСТИРАЊА У САВРЕМЕНИМ ПРАВНИМ СИСТЕМИМА.……....3
3.1.
Европско континентални систем............................................................................ 3
3.1.1. Круг нужних наследника........................................................................................4
3.1.2. Величина нужног дела............................................................................................4
3.1.3. Правна природа права на нужни део.....................................................................4
3.2.
Common law систем.................................................................................................5
4. ОСНОВ НУЖНОГ ДЕЛА..............................................................................................6
4.1.
Теорија прећутног фидеикомиса.............................................................................6
4.2.
Теорија породичне својине......................................................................................6
4.3.
Теорија породичне солидарности...........................................................................6
4.4.
Теорија издржавања-алиментације........................................................................7
4.5.
Теорија о троструком нужном делу.......................................................................7
5. НУЖНИ ДЕО У СРПСКОМ ПРАВУ...........................................................................7
6. КРУГ НУЖНИХ НАСЛЕДНИКА.................................................................................8
7. УСЛОВИ ЗА ПОСТАЈАЊЕ НУЖНОГ НАСЛЕДНИКА...........................................9
8. ВЕЛИЧИНА НУЖНОГ ДЕЛА......................................................................................9
9. РАЗБАШТИЊЕЊЕ НУЖНИХ НАСЛЕДНИКА........................................................10
9.1.
Искључење из права на нужни део.......................................................................10
9.2.
Лишење права на нужни део.................................................................................10
10. НАЧИН ОСТАВЉАЊА НУЖНОГ ДЕЛА.................................................................11
11. ЗАШТИТА НУЖНОГ ДЕЛА.......................................................................................11
12. ЗАКЉУЧАК...................................................................................................................12
13. ЛИТЕРАТУРА..............................................................................................................14
ДРАГАНА МИЛАНОВИЋ
стр
1
ИМПЕРАТИВНО НАСЛЕЂИВАЊЕ
1. УВОД
Једно од најзначајнијих питања Наследног права како теоријских тако и
практичних је проблем места, улоге и обима слободе тестаментарног наслеђивања у
сваком конкретном праву. Поставља се питање да ли дозволити апсолутну слободу
завештања? Како се слобода тестирања ограничава?
1
Различити правни системи су на
различите начине ова питања тумачили и давали одговоре.
Постоје теоретичари који су у потпуности оправдавали апсолутну слободу
тестирања и при том наводили разне аргументе правне, моралне, социјалне који су ишли у
прилог тој теорији и том ставу.
Један од најватренијих теоретичара који је у потпуност правдао апсолутну слободу
завештања био је француз Л`Пле (Le Play)
2
.
По његовом мишљењу ако оставилац има неограничену слободу завештања он
онда своја добра оставља оном наследнику кога сматра најспособнијим, тј ономе који би
ту имовину користио на најбољи могући начин. Једино ограничење слободе завештања је
у корист радно неспособне деце.
Сличан став по овом питању имају и браниоци овог становишта у земљама
Common Law система.
Постоје и теоретичари који заступају став по коме треба да се ограничи слобода
тестирања. Они износе своје аргументе моралне, социјалне и друге.
2. ИСТОРИЈСКИ РАЗВОЈ СЛОБОДЕ ТЕСТИРАЊА
Најранији трагови о слободи располагања се налазе код Египћана, Месопотамаца,
Хиндуса, Јевреја, Грка. Код њих се приликом смрти при последњем благослову права
старешине породице преносе на на најстаријег или најспособнијег члана породице.
Слобода тестирања у смислу могућности преузимања личног једностраног,
опозивог акта располагања имовином за случај смрти јавља се у Римском праву.
1
В. Антић, О. : Слобода завештања и нужни део, докторска дисертација, Београд 1983., стр 4-7
2
O. Aнтић : Наследно право, стр 165
ДРАГАНА МИЛАНОВИЋ
стр
2
ИМПЕРАТИВНО НАСЛЕЂИВАЊЕ
које регулишу ово питање су диспозитивне природе. Са друге стране закон путем
императивних норми прописује да одређени део заоставштине оставиоца мора
припасти одређеним лицима чак и противно оставиочевој вољи. Та лица којима је
гарантован део заоставштине називају се нужни наследници, а део имовине који
добијају је нужни део.
3.1.1. Круг нужних наследника
Круг нужних наследника ишао је од тога да је припадао само потомцима
оставиоца, затим потомцима и брачном другу (Италија, Шпанија), потомцима, брачном
другу и родитељима оставиоца (Немачка), а затим потомцима, родитељима, брачном
другу и браћи, сестрама оставиоца. Постоје и права која признају нужни део свим
сродницима у правој линији било нисходној или усходној као и супружнику оставиоца.
3.1.2. Величина нужног дела
Део заоставштине који представља нужни део је увек унапред одређен. Начин
одређивања те имовине може бити појединачни или скупни нужни део.
Већина права прихвата појединачни начин одређивања нужног дела. Ту се прво
одређује законски део наслеђа сваком нужном наследнику па се на такву основу
примењује законом одређени проценат најчешће је то
½
или
⅓
.
Другачији систем одређује величину нужног дела према целини заоставштине и
зависи од броја и врсте нужних наследника. Једном првостепеном наследнику као носиоцу
линије припада нужни део у износу од
½
заоставштине, два таква потомка добијају по
⅔
......... итд.када на нужни део конкуришу преци онда се нужни део дели на по
¼
за очеву
тј, мајчину лозу.
3.1.3. Правна природа права на нужни део
Право на нужни део може бити двојак: нужни део може бити наследноправна,тј.
стварноправна установа или као установа која има облигационоправни карактер.
ДРАГАНА МИЛАНОВИЋ
стр
4
