Писано завештање пред сведоцима
2
1. Увод
Завештање је једнострани правни посао који сачињава сам будући оставилац, а
којим одређује наследника на својој будућој заоставштини. Кад оставилац умре, лице
које је одређено завештањем биће позвано да га наследи, на основу завештања.
Завештање као правни основ за наслеђивање постоји у свим правним системима,
самим тим и код нас. Поред завештања као правни основ за наслеђивање јављају се и
уговор о наслеђивању и закон. У хијерархији ових основа, највећу важност има
уговор о наслеђивању, затим завештање и на крају закон. За завештање се у нашем
праву употребљавају још два назива: тестамент и последња воља. Завештање као
правни посао има неке своје битне карактеристике које произилазе из његове природе
и намене.
1
Битне одлике завештања су:
Завештање је правни посао чије дејство наступа смрћу завештаоца
Завештање је правни посао којим завешталац врши расподелу своје
заоставштине
Завештање је једнострани правни посао
Завештање је правни посао који не може бити сачињен преко заступника
Завештање је правни посао који се може опозвати у сваком тренутуку
Завештање је доброчин правни посао
Завештање је строго формални правни посао.
Да би неко лице могло да буде завешталац потребно је да поседује завештајну
способност. Постоје две врсте услова за стицање завештајне способности:
Општи услови, и
Посебни услови
У првопоменуте спадају два услова и то:
Да је лице навршило петнаест година живота, и
Да је лице способно за расуђивање.
1
Наследно право, Оливер Антић, 8. измењено и допуњено издање, Правни факултет Београд,
2009.год. стр. 96
Писано завештање пред сведоцима
3
Да би лице могло да у било ком облику сачини завештање потребно је да буду
испуњени општи услови. За сачињавање појединих облика завештања потребни су и
посебни услови, на пример за сачињавање својеручног или писменог завештања
потрено је да поред општих услова завешталац зна да чита и пише.
Да би заоставиочева воља била правно релевантна она мора да буде: слободна,
озбиљна и стварна, одређена и безусловна.
У нашем, као и у већини правних система постоје више облика завештања. То су:
Писмено завештање пред сведоцима
Конзуларно завештање
Међународно завештање
Бродско завештање
Војно завештање
Усмено завештање
Својеручно завештање, и
Судско завештање.
Обзиром на нека заједничка својства све облике завештања можемо груписати
у:
Јавна и приватна,
Писмена и усмена,
Редовна и ванредна.
Писано завештање пред сведоцима
5
Тестамент се потпише
Оставилац призна тестамент за свој (може бити изричито или прећутно)
Завешталац изјави да је унапред прочитао тестамент
Сведоци се својеручно потписују исппод потписа оставиоца (рукознак или
факсимил нису дозвољени)
Све ове радње морају да се ураде у исто време и на истом месту док су оба
сведока присутна
Оба сведока морају да буду присутна кад:
Завешталац изјави да је прочитао тестамент или га прочита пред њима
Завешталац изјављује да признаје тестамент
Завешталац потписује тестамент
Један сведок потписује тестамент, јер га други одмах потписује за њим
2.1. Својства завештаоца
Закон не прописује никакве услове које мора да испуни завешталац да би
тестамент био пуноважан, међутим, у теорији и пракси је постављено правило да
својство завештаоца може имати само оно лице које је у стању да прочита и потпише
тестамент. То даље значи да тестатор мора да буде у стању да утврди садржину
тестамнта (нпр. Ако је дао рођаку дага састави, мора да буде у стању да га прочита
како би знао да је то заиста његова последња воља).
4
Следство томе, алографски
тестамент ће бити ништав уколико је завешталац:
Неписмен
Слеп
Не зна језик на којем је састављен тестамент
4
Наследно право, Оливер Антић, 8. измењено и допуњено издање, Правни факултет Београд,
2009.год. стр.99.
