ФАКУЛТЕТ ЗА ПОСЛОВНЕ СТУДИЈЕ И ПРАВО
Семинарски рад
Предмет
: Социологија
ТЕМА: НАСТАНАК ДРЖАВЕ
Студент:
Проф.
Београд, новембар 2014. године
2. ИСТОРИЈА НАСТАНКА ДРЖАВЕ
Историја је непобитно потврдила да је држава настала на одређеном степену
развоја првобитних друштава. Та првобитна друштва су обављала бројне функције, али
нису настала ради обављања тих функција. Та друштва су их обављала зато што постоје а
постојала су због природе човека и заједничког живота људи. Када је то првобитно
друштво достигло одређени степен развитка, јавила се потреба за обављањем одређених
функција управљања тим друштвом. Управо, та потреба за управљањем развијенијим
првобитним друштвом изазвала је настанак државе као посебне политичке установе. Нема
сумње, да је тај историјски процес стварања државе био дуг и болан. Један део друштва је
био огорчени противник примитивне државе у настајању. О томе сведоче и истраживања
бездржавних друштава и друштава у којима постоји примитивна држава данас у Африци.
Стога, није изненађујуће што се у политичкоправној теорији јавила мисао да државе
генерално настају нечијим поразом.
У политичкоправној теорији постоје два основна приступа истраживању порекла
државе. Један од тих приступа посвећен је истраживању порекла државе у реалном
времену и у датим историјским околностима. Други приступ представља једну врсту
филозофских разматрања или логичких закључивања. Наравно, овај други приступ
историјски претходи првом. Јер, први приступ испитивању порекла државе није био могућ
без одговарајућих истраживања у области етнологије и политичке антрпологије. Стога,
тек објављивањем научних радова енглеских етнолога Лабока, Мејна и Моргана, као и
резултата истраживања познатог француског политичког антрополога Баландиеа,
створене су неопходне претпоставке за почетак научног истраживања порекла државе.
Прва озбиљна дела из ове области настала су, према томе, у 19. веку. Обрнуто,
филозофске расправе о пореклу и природи државе настале су још у античкој Грчкој
(Платон, Аристотел и други грчки филозофи) а теорија друштвеног уговора, која у
друштвеном уговору закљученом између слободних и равноправних појединаца налази
темељ порекла државе, настала је тек у 17. (Хобс и Лок) односно у 18. веку (Русо).
4
3. ПОРЕКЛО И ФУНКЦИЈЕ ДРЖАВЕ
3.1 Порекло државе
Утврдити порекло држава насталих у давно прохујалим временима изузетно је
сложен задатак. Можда се ту и налази разлог што је настао толико велики број теорија о
пореклу првобитних држава. Међу њима, посебну тежину имају: теорија силе, теорија
густине становништва, теорије неједнакости, психолошко-биолошке теорије,
марксистичка теорија (посебно Енгелсов рад "Порекло породице, приватне својине и
државе" и заједнички рани рад Маркса и Енгелса "Немачка идеологија") и
неомарксистичке теорије (посебно рад Јиргена Хабермаса "Прилог реконструкцији
историјског материјализма"). Поједине од ових теорија указују да су процеси сукоба у
основи настанка државе. При том, једне стављају тежиште на победу једног племена над
другим (теорија силе), а друге подвлаче значај класне диференцијације и на тој основи
настале потребе за државом као принудном организацијом (марксистичка теорија).
Несумњиво, треба прихватити ово гледиште о процесима сукоба и сарадње као подлози за
настанак и функционисање државе. Уосталом, теорија друштвеног уговора ставља
тежиште на сарадњу слободних и једнаких људи у процесу настанка државе, што се у
даљем развитку државе показало веома значајним у утврђивању шта треба да буду њене
функције.Пошто се државна власт састоји у стварању и примени права (власт је на праву
утемељена моћ), то између државе и права постоји структуралана и функционална
повезаност. Другим речима, држава и право су настали истовремено и имају, у основи,
исте функције.
3.2 Функције државе
Држава уређује заједнички живот људи у потпуном (глобалном) друштву.
Доносећи правне акте, државна власт принудно усмерава важне друштвене односе. Тим
правним актима држава производи одређена дејства у друштву, тј. штити одређене
интересе и вредности. Стога, држава и право имају истоврсне функције. Наравно, те
функције су различите током историје, с тим да се старије функције претежно задржавају,
али мењају важност и облике.
1
То је посебно случај с класном функцијом коју држава
остварује, како је то добро приметио Келзен, током своје целокупне историје, али на
различите начине и са различитим интензитетом.
Посебан значај међу тим функцијама државе (и права) имају:
а. Функција осигурања егзистенције државе и друштва
1
Никола Висковић,
Држава и право
, стр. 34.
5
