UNIVERZITET U BEOGRADU
FAKULTET ORGANIZACIONIH NAUKA
SEMINARSKI RAD
NASTANAK EVROPSKE UNIJE
Mentor
prof. dr Dragana Kragulj
Autor
Dragana Veselinovi
ć
253/06
Beograd, decembar, 2006.
APSTRAKT
Koncept organizacije zajedni
č
kog života na kontinentu koji bi mogao da nadživi
nacionalne antagonizme, predstavlja ideju koja je bila u osnovi nastanka današnje
Evropske unije.
Kao po
č
etak inegracija evropskih država smatra se 9. maj 1950. godine, kada je
Robert Šuman dao predlog za stvaranje nadnacionalne organizacije koja bi bila
odgovorna za proizvodnju uglaj i
č
elika, da bi se njegov preglog 18. aprila 1957.
realizovao i nastala je Evropska zajednica za ugalj i
č
elik. Jezgro Evropske unije za
č
eto je
„Rimskim ugovorima” o osnivanju Evropske ekonomske zajednice i Evropske zajednice za
atomsku energiju 1957. godine, koje su se formalno spojile u Evropsku ekonomsku
zajednicu 1. jula 1967, a zatim je preko „Jedinstvenog evropskog akta” 1986. godine
politi
č
ka integracija krunisana „Mastrihtskim ugovorom” 7. februara 1992. godine kada
je donet „Ugovor o Evropskoj uniji” (Ugovor iz Mastrihta stupio je na snagu 1. novembra
1993. i tada je osnovana Evropska unija). „Ugovorom iz Amsterdama” od 17. juna 1997.
godine (stupio na snagu 1. maja 1999), izvršene su izvesne reforme u Uniji sa ciljem
ja
č
anja saradnje i pojednostavljenja sistema Evropske unije.
2
Seminarski rad Nastanak Evropske unije
UVOD
Ideja o Evropi kao kulturnoj i politi
č
ki jedinstvenoj teritoriji pojavila se mnogo pre
dvadesetog veka. Mnogi pojedinci su je oblikovali na razli
č
ite na
č
ine i sa razli
č
itim
ciljevima, ali je ona dugo postojala kao utopija koja nije mogla da se primeni zbog
trenutnog poretka u Evropi. U ulozi hegemona, kako politi
č
kog tako i ekonomskog,
smenjivale su se velike sile, kao što su Francuska, Engleska, Austro-Ugarska, pa se ideja o
ujedinjenoj Evropi gubila zbog sukoba ili se nacionalizovala, što je slu
č
aj u
ekspanzionisti
č
koj politici Napoleona Bonaparte. Potreba za uspostavljanjem unutrašnjeg
mira u Evropi dovela je do ja
č
anja zamisli o ujedinjenoj Evropi i do pojave organizovanog
propagiranja te zamisli, pa
č
ak i do udruživanja pokreta za ujedinjenje Evrope iz raznih
zemalja. Me
đ
utim, tek sa sazrevanjem politi
č
ke svesti, usled dva svetska rata koja su
donela velika razaranja i degradaciju dotadašnjih odnosa u svetu uopšte, dolazi do
ozbiljnijeg stava prema stvaranju jednog vida ujedinjenja u Evropi. Naravno, integrisanje
evropskih država je proces koji je spor i nimalo jednostavan, te on i dalje traje menjaju
ć
i
svoj obim i zna
č
enje svake godine.
ISTORIJA IDEJE EVROPSKOG UJEDINJENJA
Ideja evropskog ujedinjenja nije novijeg datuma i ne vezuje se samo za drugu
polovinu dvadesetog veka. Mnogo ranije su postojali razlozi za razli
č
ite koncepcije o
me
đ
usobnom povezivanju zapadnoevropskih zemalja. Ti razlozi su bili razli
č
ite prirode:
strateški, interesni, istorijski, itd.
Ve
ć
od šesnaestog veka se javlja zamisao u vezi sa povezivanjem nekih zemalja
Evrope. Kao prvi zna
č
ajni predstavnik i protagonista ideje o stvaranju
zajednice država
č
uvara evropskog mira
bio je francuski vojvoda Maskimilijan de Sali. On je smatrao da
evropsku federaciju bi trebalo da
č
ine hriš
ć
anske republike i njih bi u zaštiti mira
predvodila Francuska.
Francuz demokratske orijentacije i protivnik apsolutizma kralja Luja XIV, Sent
Pjer je autor ideje o federativnoj zajednici suverenih država. Njegov doprinos se ogleda u
jednom njegovom projektu
Evropske Republike
koji treba da
č
ini stabilna Alijansa država
sa svojim organima kao što bi bio savezni parlament ili savezni kongres.
4
Seminarski rad Nastanak Evropske unije
Razvoju ideje evropskog ujedinjenja su doprineli Šarl Moneskje i Žan Žak Ruso. U
svom spisu pod naslovom
Razmišljanja o evropskoj univerzalnoj monarhiji
(1734. godine
štampan), Monteskje razmatra ideju univerzalnog evropskog ujedinjenja. Rusoov rukopris
O federaciji kao sredstvu koje kombinuje korist malih republika sa velikim državama
,
posve
ć
en je ideji i stvaranju neke vrste evropske federativne asocijacije.
U XVIII veku nema
č
ki filozof Imanuel Kant u svom spisu
Ka stalnom miru
(napisan 1795. godine) iznosi koncepciju jedne federalno organizovane Evrope
republikanskih država koja treba da se temelji na dve osnovna principa:
1. Gra
đ
anski ustav u svakoj državi treba da bude republikanski,
2. Me
đ
unarodno pravo treba da se zasniva na federalizmu slobodnih
država.
1
Godine 1814. poznati socijal-utopista Sen-Simon je osmislio originalnu koncepciju
normativnog ure
đ
enja jedne evropske zajednice sa supranacionalnim parlamentom. On u
svojoj brošuri
Reorganizacija evropskog društva
isti
č
e ideju o jednoj „opštoj mo
ć
i” koja
je u stanju da ostvari napredak „evropskog zajedništva”.
Francuski književnik, predstavnik romantizma i aktivan politi
č
ar Viktor Igo
(Viktor Hugo) bio je jedan od zagovornika „ideje evropejstva”, odnosno ideje evropskog
zajedništva i kohezije, koja je posle samo dva veka dobila odgovaraju
ć
u socijalno-
kulturnu težinu i realno politi
č
ko ube
đ
enje. Godine 1855. Viktor Igo je pisao:
„Naš
kontinent
ć
e biti država jednog naroda. Ne
ć
e biti granica ni carine, ni zabrana, bi
ć
e samo
slobodnog protoka robe i ljudi.”
2
IDEJA EVROPSKOG UJEDINJENJA POSLE PRVOG SVETSKOG
RATA
Dvadesetih godina XX veka, nakon okon
č
anja Prvog svetskog rata ideja evropskog
ujedinjenja dobila je jednu novu dimenziju. Naime, Evropa, iznurena dugotrajnim ratom,
tražila je na
č
in da obezbedi mir za duži period, i tako se javila ideja o stvaranju
svetske
mirovne organizacije
. Tako je osnovano
Društvo naroda (Liga naroda)
1919. godine
Pariskim ugovorima, a inicijator je bio ameri
č
ki predsednik Vudro Vilson (Woodrow
1
Izvor: Stepanov R.,Despotovi
ć
Lj., 2002,
Evropska unija – nastanak, institucije, pravo, NATO
, Stylos,
Novi Sad, strana 9.
2
Izvor: Stepanov R., Despotovi
ć
Lj., 2002,
Evropska unija – nastanak, institucije, pravo, NATO
, Stylos,
Novi Sad, strana 10.
5
Seminarski rad Nastanak Evropske unije
EVROPA POSLE 1945.
Svoju pravu i ozbiljnu realizaciju ideja evropskog ujedinjenja dobija tek posle
Drugog svetskog rata, odnosno krajem
č
etrdesetih i po
č
etkom pedesetih godina XX veka.
Naime, rat je ispraznio institucionalne veze koje su ranije postojale me
đ
u zemljama i
uklonio i ono malo ma
đ
unarodnih ustanova i organizacija, a posleratno raspoloženje me
đ
u
politi
č
arima relevantnih zemalja bilo je da se, ne samo obnovi ono što je ranije postojalo,
nego da se uspostave nove ustanove i programi. Period od 1945-1950 u razvoju Evropske
unije odvija se delom u okolnostima za
č
etka hladnog rata, kada raste velika politi
č
ka i
vojna napetost izme
đ
u Istoka i Zapada, tj. izme
đ
u Zapadne Evrope i Sjedinjenih
Ameri
č
kih Država, s jedne strane, i SSSR-a i
č
lanica socijal
č
isti
č
kog bloka, na suprotnoj
strani.
Nastojanje jednog broja zemalja Zapadne Evrope da definiše i odredi osnovne zone
zajedni
č
kog interesa i
č
vrš
ć
eg me
đ
udržavnog povezivanja, bilo je višestruko motivisano.
Prvo, velikim delovima Evrope posle ratnih razaranja bila je neophodna ekonomska
obnova; u taj proces obnove bi trebalo da se uklju
č
i ve
ć
i broj zemalja. Drugo, težilo se
u
č
vrš
ć
ivanju bezbednosnih, politi
č
kih i ekonomskih interesa Zapada u mirnodopskom
periodu koji je sledio, u odnosu na sovjetsku opasnost. Tre
ć
e, nove institucije bi trebalo da
predstavljaju mehanizme odbrane, me
đ
usobne saradnje i prevencije eventualno novih
sukoba. Godine 1946. britanski premijer Vinston
Č
er
č
il (Winston Churchill) je predložio
osnivanje
Sjedinjenjih evropskih država
, i tom prilikom je na Univerzitetu u Zirihu
izjavio:
„Prvi korak u ponovnom osnivanju evropske porodice mora biti partnerstvo
izme
đ
u Francuske i Nema
č
ke. Samo na taj na
č
in Francuska može ponovo preuzeti
moralno vo
đ
stvo Evrope. Nema oživljavanja Evrope bez duhovno snažne Francuske i
duhovno snažne Nema
č
ke. Struktura Sjedinjenih evropskih država, ako
ć
e biti solidno i
pravilno izgra
đ
ena, smanji
ć
e važnost materijalne snage pojedinih država. Manje države
bi
ć
e jednako vredne kao i velike i gradi
ć
e svoje dostojanstvo na doprinosima zajedni
č
kom
cilju.”
4
4
Izvor:
http://www.vojvodina-cess.org/html/evr4.php
(datum pristupa 10.12.2006.)
7
