POJAM NASTANAK I RAZVOJ BERZI
Berze predstavljaju jedan od najvažnijih elemenata finansijskog sistema u
razvijenim ekonomskim sistemima današnjice , i iz tog razloga jasno je zašto se
posvećuje posebna pažnja razvoju i poslovanju berzi. U literaturi i praksi nailazi se na
veliki broj različitih definicija, mišljenja i stavova po pitanju „šta je to berza“. Većina
odgovora glasi “Berza je mesto gde se kupuje I prodaje”. Ovaj odgovor je tačan i
prihvatljiv, ali ne objašnjava razliku izmedju berze, pijace, prodavnice i sličnih
institucija . Razlika svakako postoji i u tome leži suština berze kao institucije. Da bi
videli razliku izmedju berze , pijace i prodavnice , moramo dati odgovor na sledeća
pitanja, GDE SE TRGUJE, ČIME SE TRGUJE, KAKO SE TRGUJE. Berzu danas
možemo definisati kao visoko organizovane institucije gde se susreću ponuda i tražnja za
tačno definisanim predmetima trgovine, pri čemu taj predmet mora biti podložan
tipizaciji i standardizaciji.
BERZANSKI POČECI , NASTANAK I RAZVOJ
U istorijskom razvoju berze razlikujemo 3 perioda:
Prvi period počinje od 12. veka – to su redovna sastajališta trgovaca i menjača zlatnog i
srebrnog novca. Tu su se trgovci obaveštavali o cenama kolonijalne robe i mogućnostima
njene nabavke. Ovakva sastajališta su se održavala u Đenovi, Veneciji, Firenci, Parizu...
Drugi period pocinje od 17. veka – to su tzv. berze efekta na kojima se kupuju i prodaju
hartije od vrednosti (obligacije, akcije...). U to vreme se povećava broj kapitalističkih
preduzeća u vidu akcionarskih društava što je izazvalo organizovanje stalnih tržišnih
mesta za trgovinu i ovom vrstom nerealne robe.
Treći period počinje od polovine 19. veka - kada se, zahvaljujući masovnoj proizvodnji,
veliki broj sirovina i proizvoda prodaje bez njihovog pristupa i to samo na osnovu
standardne oznake kvaliteta.
Prapočeci berzanskog oblika trgovanja, javljaju se još u davnim vremenima kada
se veliki broj trgovaca okupljao na pijacama, trgovima, sajmovima, vašarima i drugim
mestima, na mestima gde je dolazilo do susretanja ponude i tražnje za različitim
oblicima robe. Pošto je razvoj industrije i jačanje gradova uticao na to da više nije bilo
moguće svu robu izložiti vašari su prevaziđeni. Umesto vašara na kojima se izlagala
celokupna količina robe, organizuju se sajmovi na kojima se izlažu samo uzorci. Na
sajmovima su mogli učestvovati samo trgovci koji su ispunjavali određene uslove.
Kupovala se i prodavala roba čije osobine su bile poznate svim trgovcima i koja je bila
karakteristična za dato podneblje. Zbog poverenja koje je vladalo između trgovaca
nekada se trgovalo i bez uzoraka, na datu reč. Upravo ovo dovelo je do uslova da se
pojave berze.
Počeci organizovane trgovine koja je ličila na berzansu, vezani su za Flandriju i grad
Briž, gde su se ljudi još u XVI veku, okupljali u kući trgovca Van der
Bursa
Sam naziv
berza vezuje se za vlastelinsku porodicu Van den Beurse iz Briža, tačnije bankara Van
der Bursa iz Briža i grb koji je imao, a bio je u vidu kese ( kesa-lat. Bursa). U XV veku
trgovci iz Briža su se okupljali u lokalu njegove porodice da bi razmenjivali novac i
imajući u vidu mesto gde se sastaju, kao i navedeni grb, počeli da upotrebljavaju reč
berza kao oznaku za svoje sastanke. Prema drugoj verziji ime potiče od francuske reči
“bourse”, koja je označavala mesto gde su se sastajali trgovci još početkom XV veka,
radi trgovanja lukovicama lala i predpostavlja se da je po njegovom prezimenu svaka
slična institucija i dobila ime.
Berza je nastala spontano, iz samog tržišta, odnosno iz njegovih potreba. U
srednjem veku bila su poznata mesta gde su se održavali susreti trgovine, Tuluzu,
Veneciji, Bolonji, Đenovi, Marselju u kojima su se u tačno određenom vremenu i na
određenom prostoru obavljale trgovačke transakcije. To znači da trgovinski poslovi koji
su se javljali kao potreba, dovode do nastanka berzi kako bi se na lakši, sigurniji i
organizovaniji način obavljala trgovina.Na berzi su se sastajali kupci i prodavci, pogađali
oko cene i sami utvrđivali uslove i način plaćanja. Daljim razvojem trgovine, susreti
između trgovaca postaju sve češći i redovniji, gde nije mogao da dođe ko hoće, već ko
ispunjava određene uslove. U to vreme određuju se standardi i kriterijumi , kako za
učesnike na berzi, tako i za robu kojom se trguje. Trgovina se ograničava na mali broj
važnih proizvoda. Pristupa se standardizaciji roba, čime se postiže da predmet trgovine
bude po svim osobinama istovetan u najmanjim kao i u najvećim količinama, što
omogućava olakšano obavljanje trgovinskih transakcija i onda kad ona nije na tržištu i
kad je trgovac nema, jer je sugurno da će moći da nabavi robu poznatog kvaliteta.
Koreni prve trgovine iz koje je berza dobila ime, vezuju se za Flandriju, grad Briž i XVI
vek. Prve organizovane berze pojavljuju se u XV veku. Smatra se da je prva osnovana u
Anversu 1460. godine. Druga po redu berza osnovana je u Parizu “Bourse de Valeurs”
1563., a treća u Londonu 1566.“Royal Exchange”, današnja “Stock Exchange
Međutim, današnje velike berze nastale su nešto kasnije. Počeci Njujorške berze vezuju
se za 1792. godinu, kada se 24 brokera okupilo i potpisalo Batonvudski sporazum, koji
predstavlja osnivački akt najveće svetske berze. Nekoliko godina kasnije, tačnije 1801,
osnovana
je još jedna velika berza – Londonska. Pored ovog formiranja berzi u
institucionalnom smislu, paralelno su tekli tokovi kreiranja predmeta trgovanja. Tako su
prve emisije „akcija“ nastale polovinom XVI veka, kada su se prikupljala sredstva za
trgovačke ekspedicije. Firme su umesto uzimanja kredita, emitovale potvrde (preteče
akcija) i tako prikupljale novac za sprovođenje skupih putovanja. Time su kupci
„potvrda“ postali i vlasnici robe koja treba da bude predmet trgovanja, a sa njom i svih
rizika i benefita koje putovanje i trgovina donosi. Vlasnicima „akcija“ je ostalo da se
nadaju očekujući dobar poslovni rezultat i tako ostvaren lični dobitak.
Danas, berze predstavljaju najefikasniju tržišnu instituciju koja omogućava brzu
kupoprodaju različitih vrsta berzanskih materijala u relativno kratkom vremenskom
periodu. Berza danas predstavlja fizički i poslovno organizovan prostor, na kome se po
strogo utvrdjenim pravilima trguje hartijama od vrednosti, novcem i stranim sredstvima
plaćanja. Berza je institucija finansijskog tržišta, ali je i sama po sebi finansijsko tržište.
Berza danas predstavlja mesto gde se susreću ponuda i tražnja za tačno definisanim
predmetima trgovine, pri čemu taj predmet trgovine mora biti podložan tipizaciji i
standardizaciji. Iz ove definicije da je berza mesto na kome ovlašćena lica trguju
standardizovanom robom po utvrdjenim pravilima, proističu njene osnovne odrednice,
mesto trgovanja, predmet trgovanja, pravila trgovanja i učesnici. Standardizacijom i
tipizacijom robe stvoreni su uslovi da se pojave robne berze. Razvoj trgovine sa
prekookeanskim zemljama i pojava akcionarskih kompanija još više su ubrzale
berzansku trgovinu. Veliki trgovinski poduhvati zahtevali su ogromna novčana sredstva
koja su se prikupljala od širokog kruga zainteresovanih investitora te su na taj način
