1
УНИВЕРЗИТЕТ У НИШУ
ФАКУЛТЕТ ЗАШТИТЕ НА РАДУ У НИШУ
Студијски програм:
Заштита на раду
Предмет:
Теорија система и ризика
СЕМИНАРСКИ РАД
Настанак и развој опште теорије система
Студенти:
Филип Анђелковић 19019
НИШ,
април 2021
.
Настанак и развој опште теорије система
____________________________________________________________________
________________________________________________
_______________________________
4
2. ПОРЕКЛО ТЕОРИЈЕ СИСТЕМА
Човечанство је кроз читаву историју покушавало да управља светом у којем живи.
Првенствено је те покушаје усмеравало ка променама сопственом окружења. Понекад су те
промене биле мале и готово занемарљиве, док су у појединим моментима те промене биле
радикално велике и са собом носиле револуционарне измене у функционисању целокупне
људске заједнице. Од најранијих дана своје историје човек је схватио да његова физичка
снага није велика у односу на свет око њега. Једини начин који је људском бићу омогућавао
безбедност и опстанак био је у употреби мудрости и лукавства. Највећа предност човекова, у
односу на сва остала жива бића на Земљи, била је његова лична али и колективна
интелегенција. И једна и друга се кроз еволуцију људске врсте увећавала. Прва (лична‐
индивидуална) је расла као последица развоја и уређења људских друштвених система а
друга (колективна) је расла као последица технолошког развоја и све веће спреге људских
бића као колектива (тзв. синергетски ефекат).
Већ на почетку развоја науке уочено је да постоје такозване законитости целина, тј.
законитости које се не могу непосредно идентификовати као законитости делова који чине
целину. Количина информација коју нам може дати посматрање делова није довољна да
бисмо схватили и спознали својства целине. Целина поседује извесне особине инхерентне
њој као свеукупном ентитету, а не само као простом збиру њених делова. Међу прве
мислиоце за које се сматра да су уочили чињеницу да се целина битно разликује од суме
њених делова убраја се чувени грчки филозоф Аристотел: „Целина је више од суме
делова”[7]. Слична мишљења су током векова развијали многи други научници, међутим
званична наука се на ту тврдњу није много освртала. Доминантан начин спознавања света и
проучавања појава је био аналитички приступ који врши редукцију феномена на елементарне
јединице и фокусира се на њихово изоловано испитивање. Овакав приступ потпуно
доминира науком од 16. века све до почетка 20. века. Такав развој науке у правцу њене
специјализације довео је до губитка представе о целини и интереса за целовиту слику
објеката истраживања.
Општа теорија система је подручје науке које проучава структуру и својства система у
смислу њихових односа, из чега произлазе нова својства скупова у целини. Као науку
Настанак и развој опште теорије система
____________________________________________________________________
________________________________________________
_______________________________
5
педесетих година прошлог века основали су је Ludwig von Bertalanffy, Anatol Rapoport,
Kenneth E. Boulding, William Ross Ashby, Margaret Mead, Gregory Bateson и други.
У својој улози домаћина више дисциплина, он окупља теоријске принципе и концепте
из биологије, филозофије науке, онтологије, физике и инжењерства. Примјењује се у бројним
пољима, попут географије, социологије, политичких наука, организацијске теорије,
менаџмента, психотерапије и економије.
Теорија система поставила је да су обе хипотезе Descartesa погрешне (Систем се може
поделити на своје појединачне компоненте тако да се свака компонента може анализирати
као независна целина. Те се компоненте могу додати линеарно, да опишу читав систем.).
Указано је да је систем одређен више интеракцијама његових компонената и нелинеарношћу
тих интеракција.
Теорију система је 1928. године предложио Ludwig von Bertalanffy, а касније су је
развили други аутори. Стога се сматра оснивачем и примарним аутором теорије система.
Овом теоријом Bertalanffy је реаговао против смањеног вида и покушао обновити јединство
науке. Нагласио је да су стварни системи скуп елемената који су комуницирали и били
отворени, који су такође комуницирали са својом околином и могли стећи квалитативно нова
својства, што је резултирало континуираном еволуцијом.
Израз "општа теорија система" предложио је сам Bertalanffy. Овај је израз преведен на
енглески језик 1950. године, након што се и сам Bertalanffy дуго опирао називању своје
доктрине "теоријом". Годину дана касније, Bertalanffy је проширио теорију система на
биолошке системе, а популаризирали су га различити аутори.
Као теорија о општим принципима система, теорија система се сматрала својеврсном
метатеоријом, способном објединити разне специјалности, укључујући нову визију света и
генеришући нову парадигму за све науке.
2.1. Н
АСТАНАК
ОПШТЕ
ТЕОРИЈЕ
СИСТЕМА
Биолог Лудвиг фон Берталанфи (Ludwig von Bertalanffy, 1901-1972) је 1937. на
научном семинару из филозофије на Универзитету у Чикагу, први пут изнео своје идеје о
потреби и могућностима стварања једне опште теорије која би упућивала на проучавање
системских феномена, тј. свих типичних системских својстава, и важила би за све системе
