Настанак и развој српске писмености
Познато је да су Словени дошли на Балканско полуострво као пагани. Они су заједно са
хришћанством добили и прво писмо. У расправи Црнорисца Храбра “О писменех”, са краја IX
или почетка XX века, се каже да Словени нису имали своје писмо пре појаве браће Ћирила и
Методија већ да су се писменим путем споразумевали уз помоћ разних црта и реза. То значи да
су Словени, док су били пагани, имали неку врсту примитивног сликовног писма.
Доселивши се на Балканско полуострво Словени су се нашли под директним утицајем две
значајне државне силе – Византије и Германа. Обе су већ имале и организовану хришћанску
цркву као битног носиоца државне идеологије. И једни и други су тежили да Словене подвргну
својој власти и да им наметну хришћанство. У циљу ширења свога утицаја преношењем
хришћанске вере међу њих и Византија и Германи шаљу своје мисионаре међу Словене.
Како нису имали своје писмо, Словени су у почетку били принуђени да се служе грчком и
латинском азбуком, према томе да ли су били ближе римским или византијским културним
центрима и граничним територијама. Грчка и латинска азбука се нису могле дуже примењивати
јер су биле неподесне за језик Словена, већ су биле пролазна и локалана појава.
Године 862. је у Цариград стигло изасланство великоморавског кнеза Растислава (842- 871 ). Он
је, да би сузбио немачки културни и политички утицај у својој земљи, тражио од византијског
цара Михаила III да му пошаље проповеднике који знају словенски језик како би ширили
хришћанство на језику који је близак и разумљив народу. За тај подухват цар је одредио солунску
браћу Ћирила и Методија.
Да би превео напотребније црквене књиге са грчког на словенски језик, Константин (у
монаштву Ћирило) је пре одласка у великоморавску кнежевину морао саставити прву словенску
азбуку. Прво словенско писмо је названо глагољица, према глаголу глаголати – брзо говорити.
Створена је по угледу на грчко минускуларно брзописно писмо 863. године. Имала је 38 слова,
која су имала посебна имена и бројну вредност. Највећи број графема Константин је позајмио из
грчког брзописног писма а за специфичне словенске палатале и назале је сам измислио посебне
знаке. Неке графеме је узео из копске и самарићанске азбуке.
Тако припремљена браћа су са својим ученицима кренула у великоморавску кнежевину где су
остали више од три године обављајући са успехом своју мисију. Покрштавали су паганске
Словене, вршили богослужења и проповедали хришћанство на словенском језику. Захваљујући
њиховом плодном стваралаштву настала је и прва књижевност на словенском језику. На тај
начин се ширило словенско богослужење на рачун латинског које су проповедали немачки
свештеници. Убрзо је настала потреба за већим бројем словенских свештеника. Било је доста
кандидата, али Ћирило као обичан свештеник и Методије као ђакон, нису имали право да их
рукоположе. Зато су 867. године браћа и један одабрани део ученика кренули из Моравске да
реше то питање. Ишли су преко словеначке кнежевине Паноније (подручје данашње Мађарске)
којом је управљао немачки вазал кнез Коцељ који се заинтересовао за рад браће и од њих
научио словенско писмо и дао 50 својих људи да и они науче да читају словенске књиге. На путу
из Паноније су се задржали у Млецима где је Ћирило имао жустру расправу са романским
вишим свештенством које је као и немачко устало против црквених књига писаних на словенском
језику. У току боравка у Млецима браћа су добила позив од папе Николе I да дођу у Рим.
Међутим, док су се они налазили на путу ка Риму папа је изненада умро. Ипак, дочекао их је
нови папа Хадријан II који им је ту част указао због Климентових моштију које су браћа носила са
собом. Било је потребно да папа благослови рад Ћирила и Методија и да одобри словенску
литургију што је он том приликом и урадио. Ћирило се у Риму по трећи пут замонашио и после
неколико недеља умро, 14. фебруара 869. године. После смрти брата Методија су чекали велики
задаци. Завршио је превод Светог писма и Номоканона, поред других црквених књига. Убрзо
после Ћирилове смрти панонски кнез Коцељ је затражио од од папе Хадријана II да му пошаље
Методија и папа одговара да шаље Методија не само њему него и свим словенским земљама.
Ћирило неко време борави у Панонији где обучава ученике. Затим се враћа у Моравску где су се
политичке прилике измениле. Кнеза Растислава је са престола збацио синовац Сватопулк уз
помоћ немачког свештенства. Методија је бацио у тамницу, одакле је тек три године касније
ослобођен на интервенцију папе. Умро је у Моравској 885. год.
